NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Virtuelni papa u Moskvi

Papine posete baltičkim zemljama, Jermeniji i Gruziji, nisu naišle na odobravanje u Moskvi, a prošlogodišnje posete Ukrajini i Kazahstanu izazvale su oštre proteste Ruske pravoslavne crkve

      (Beta specijalno za NIN iz Moskve)
      
       Sporovi između Ruske pravoslavne crkve (RPC) i Vatikana ne samo da nemaju izgleda da će uskoro biti izglađeni, već oni postaju sve oštriji. RPC uporno optužuje Rimokatoličku crkvu za prozelitizam i agresivno, ekspanzivno delovanje na njenoj kanonskoj, tradicionalno pravoslavnoj teritoriji. S druge strane, nisu vidljivi ni pokušaji Vatikana da na delu ubedi rusku crkvu u suprotno. Tako su, ionako traljavi pregovori o normalizaciji odnosa, skoro sasvim zapali u ćorsokak, a poseta pape Rusiji faktički nemoguća.
       Komplikovanje odnosa krenulo je još u vreme sovjetske vlasti, kada je na Ljvovskom saboru 1946. godine, organima Staljinove državne bezbednosti "likvidirana" Ukrajinska grčko-katolička crkva. Ni do danas, RPC se o tome nije izjasnila. Zatim su, početkom devedesetih godina ukrajinski nacionalisti na zapadu Ukrajine nasilno zauzeli pravoslavne hramove u Ljvovu, Ternopolju i Ivano-Frankovskom. Katolička crkva optužena je da je od 1989. do 1991. godine prisvojila 2 500 parohija u Ukrajini. Na izvinjenja pape i molbe za oproštaj, koje su se čule iz Atine, RPC je reagovala više nego uzdržano.
       Papine posete baltičkim zemljama, Jermeniji i Gruziji, nisu naišle na odobravanje u Moskvi, a prošlogodišnje posete Ukrajini i Kazahstanu, izazvale su oštre proteste RPC. Jovan Pavle Drugi posetio je Kazahstan na poziv predsednika Nursultana Nazarbajeva, a RPC smatra da je papa bio dužan da zatraži saglasnost ruskog patrijarha. I taman kada se činilo da se strasti stišavaju, i kada je trebalo da dođe do novog sastanka predstavnika jedne i druge crkve u Moskvi, na kojem bi se razgovaralo o normalizaciji odnosa, usledila je, sredinom februara, odluka Vatikana da na teritoriji Rusije od katoličkih administracija obrazuje četiri eparhije, i stvori crkvenu autonomiju.
       Vatikan je, po odluci pape Jovana Pavla Drugog, objavio da se sadašnje četiri katoličke administracije pretvaraju u četiri eparhije: Moskovsku, Novosibirsku, Saratovsku i Irkutsku. Odlučeno je da se eparhije objedine u crkvenu autonomiju, na čijem bi čelu bio, u svojstvu mitropolita, arhiepiskop Tadeuš Kondrusovič.
      
       Pastirske brige
       Sveta stolica je ove promene objasnila neophodnošću "uređivanja organizacione strukture u skladu sa jedinstvenim standardom kanonskog prava Rimokatoličke crkve". Predstavnik Svete stolice, Joakin Navaro Valas, rekao je da je do promene došlo "zbog iste pastirske brige koju je RPC pokazala starajući se za svoje vernike van tradicionalne teritorije. Za katolike u Rusiji priznaje se ista organizacija koju koriste ruski pravoslavci, koji žive na Zapadu".
       Katolički mitropolit Kondrusovič objašnjava da su četiri katoličke administracije postojale u Rusiji 11 godina, i da je došlo vreme da se preobrazuju u normalne strukture. Kondrusovič navodi da su do Oktobarske revolucije u Rusiji postojali i katolički mitropolit, i eparhije, i da je samo reč o njihovom obnavljaju i "ispravljanju istorijske nepravde".
       Sveti Sinod je formiranje eparhija doživeo isključivo kao formiranje Katoličke crkve u Rusiji, sa centrom u Moskvi, koja "pretenduje da za vernike ima ruski narod, koji kulturno, duhovno i istorijski pripada RPC".
       Predstavnici Rimokatoličke crkve, međutim, negiraju da je reč o misionarskim namerama i preobraćanju pravoslavaca u katolike. Tadeuš Kondrusovič tvrdi da su veoma malobrojni slučajevi onih koji su iz pravoslavlja prešli u katoličku veru.
       Borba za vernike u Rusiji, očigledno je da postoji. Dug komunistički period koji je zahvatio nekoliko generacija, ne samo da je ostavio uništene crkve, koje su dizane u vazduh ili pretvarane u skladišta, već i mnoštvo ateista i onih koji smatraju da se vera bira, kao grad u kojem ćeš živeti. Ruska crkva, koja je počela da jača uvođenjem demokratskih reformi, zato je i osetila opasnost od Katoličke. Mitropolit Kondrusovič i sam kaže da čovek ima pravo da bira veru. "Ako čovek nije kršten, ima pravo da bira veru. Čak i ako je kršten."
       "Mi ne želimo da budemo konkurenti RPC. Mi se ne bavimo preuzimanjem vernika. Naš zadatak je da o njima vodimo brigu. Katolička crkva pretenduje samo na taj nivo, koji je neophodan za brigu o katolicima i onima koji žele da postanu katolici. Ne može se govoriti o kanonskim teritorijama između Katoličke crkve i Pravoslavne crkve. Kanonske teritorije su jedinice unutar jedne crkve. Hrist nije delio svet na sfere uticaja, već je rekao 'Idite i učite'", objašnjava Kondrusovič.
       Ova objašnjenja Vatikana kao da su još više iritirala ruske verodostojnike. Sam patrijarh Aleksij Drugi rekao je da Ruska crkva "nikada nije pokušavala da stvara crkvene uprave, paralelne katoličkim", da nikada nije imala misionarski cilj među katolicima, "za razliku od Katoličke crkve na teritoriji Rusije".
       I na kraju, RPC se pita, da li je za 600 000 katolika u Rusiji neophodno podizati status već postojećih katoličkih crkvenih struktura. Teško je, međutim, pouzdano reći koliko je katolika u Rusiji, kao ni koliko je pravoslavaca prešlo u katoličku veru. Kondrusovič na primer, navodi nalaze nekih socioloških istraživanja, po kojima katolika u Rusiji ima jedan odsto, što bi značilo oko milion i po.
       Sveti Sinod je opovrgao i tvrdnje predstavnika Rimokatoličke crkve da se samo obnavljaju strukture koje su postojale do 1917. godine. Navodi se da su se skoro sve rimokatoličke eparhije u carskoj Rusiji nalazile na teritoriji današnje Poljske, Latvije, Ukrajine i Belorusije, i da nisu imale jedinstven centar ni u prestonici Rusije, ni u bilo kom drugom gradu.
       Ruska crkva je, na kraju, osnivanje katoličkih eparhija razumela kao "krajnje neprijateljski akt", kao priznanje da ima misionarske interese u Rusiji, što sve podriva perspektive svakog poboljšanja odnosa između dve crkve.
      
       Diplomatski odgovor Putina
       Posle takvih izjava, postalo je jasno da je poseta pape Rusiji, za koju je veoma zainteresovan Vatikan, postala faktički nemoguća. To je potvrdila i izjava ruskog predsednika Vladimira Putina poljskim medijima, uoči njegove posete Varšavi.
       "Ako je reč o međudržavnim odnosima Rusije i Vatikana, tu nema nikakvih problema. Spreman sam da pozovem papu u svakom trenutku", rekao je ruski predsednik. Ogradio se, međutim, da i sam papa želi da dođe u Rusiju i kao poglavar Rimokatoličke crkve, što je u vezi sa odnosima sa RPC. "Nažalost, to od mene ne zavisi", kazao je Putin. Ovaj diplomatski odgovor imao je funkciju da ne uvredi Vatikan i Zapad, a s druge strane, još jednom je pokazao koliko su bliski Kremlj i Moskovska patrijaršija.
       Ruska pravoslavna crkva je najbrojnija konfesija u Rusiji, i uživa neospornu podršku vlasti. To je pokazao i nedavni lični dolazak Putina sa suprugom Ljudmilom kod Aleksija Drugog u patrijaršiju, da bi mu čestitali imendan. A kada je Vatikan objavio stvaranje eparhija, oglasilo se čak i rusko Ministarstvo spoljnih poslova koje je "izrazilo žaljenje" što je tako važno rešenje doneto bez uzimanja u obzir stava ruske strane. MIP je u zvaničnoj izjavi naveo da "ne stavlja pod sumnju pravo Katoličke crkve da se organizuje u skladu sa svojim kanonima," i upozorio da bi zbog te odluke moglo doći do "ozbiljnih komplikacija" između dve crkve.
       Kad već nije postalo moguće da papa dođe u Rusiju, Vatikan se odlučio na virtuelnu posetu. Uz pomoć telemosta, on se obratio vernicima Rima, Atine, Budimpešte, Strazbura, Beča, Valense i Rusije. Tačnije, Rusima koji su mogli da dođu u moskovsku crkvu Bezgrešnog začeća device Marije. Ali, i taj događaj u Rusiji nije prošao bez skandala i negodovanja RPC.
       Najpre su sve ruske TV kompanije odbile da učestvuju u prenosu, mada su detaljno izvestile o događaju. Potom je ruska carina do poslednjeg momenta držala tehničku opremu na granici. Carina na međunarodnom aerodromu Šeremetjevo II, objasnila je da se rukovodila novom instrukcijom Privredne komore, po kojoj je zabranjeno uvoziti teret bez pratnje. S druge strane, u samoj komori su govorili da im nije jasno zašto je aparatura zadržana.
       Tehnika je u minut do dvanaest ipak propuštena, te je oko 3000 vernika uz pomoć tri velika ekrana učestvovalo u zajedničkoj molitvi s papom za jedinstvo hrišćana u Evropi. Papa se obratio i vernicima u Rusiji, na ruskom jeziku, što je među vernicima izazvalo oduševljenje. Njegovi pozdravi i blagoslovi propraćeni su burnim ovacijama i skandiranjem "Papa, čekamo te u Moskvi." Vredni novinari našli su među njima i pravoslavce, koji su govorili da se raduju papinom obraćanju, i da su i sami za ujedinjenje svih hrišćana u Evropi.
       Moskovska patrijaršija je taj događaj razumela kao nastavak ekspanzije Vatikana u Rusiju i, naravno, na misi nije bilo nijednog zvaničnog predstavnika RPC. Za Aleksija Drugog to je bilo "osvajanje Rusije" i pokušaj nasilnog nametanja katoličanstva u Rusiji. Zamenik načelnika odeljenja patrijaršije za spoljne veze protojerej Vsevolod Čaplin ironično je rekao da može samo da se iščuđava takvoj "iracionalnoj upornosti i tvrdoglavosti" s kojima Vatikan nalazi razne načine da papa bude prisutan u Rusiji, pa makar i simbolički.
      
       ZORANA BOJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu