Proces fokusiranja Pakta čini se u konsultacijama sa zemljama jugoistočne Evrope. Moje predložene prioritetne oblasti uključivaće trgovinu, energetiku, infrastrukturu, kao i smanjenje oružja malog kalibra i ličnog naoružanja

      Osmišljen tokom bombardovanja Jugoslavije, pompezno promovisan na Samitu u Sarajevu u leto 1999. godine, Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu obuhvata kako zemlje iz ovog regiona, tako i EU, SAD, Rusiju, Japan i Kanadu, OEBS, NATO, međunarodne finansijske institucije i sve ranije inicijative koje se tiču Balkana. Njegov cilj je saradnja balkanskih zemalja međusobno i sa Zapadom, pre svega sa Evropskom unijom, čijem usvajanju standarda Pakt treba snažno da doprinese.
       On je, između ostalog, bio zamišljen i kao "šargarepa" za Jugoslaviju, koja je za vreme Miloševića ostala van njega. Tada je postojala opasnost da se međunarodni koridori izmeste tako da zaobiđu Srbiju, pa je, recimo, na donatorskoj konferenciji Pakta odlučeno da se prikupljaju sredstva za most preko Dunava između Rumunije i Bugarske, kod Vidina/Kalafata, čija izgradnja, međutim, još nije počela.
       Pakt je organizovan kroz radne stolove za demokratizaciju i ljudska prava (Prvi), ekonomiju (Drugi) i bezbednost (Treći radni sto), sa mnoštvom podgrupa u svakom od njih.
       Bio je snažno propagiran, pre svega od Nemačke, koja je dala prvog koordinatora Pakta Bodu Hombaha. Njega je na tom mestu od početka ove godine nasledio austrijski političar Erhard Busek, koji u četvrtak, 7. marta, predstavlja svoje viđenje prioriteta Pakta u Beogradu, a još detaljnije 11. marta ministrima zemalja EU.Zamolili smo gospodina Buseka da uoči dolaska u Jugoslaviju prvi put opširnije govori za ovdašnje medije o rezultatima i planovima Pakta stabilnosti.
      
       Uprkos pozitivnim rezultatima Pakta kada je reč o zajedničkim projektima i povećanoj saradnji u regionu, legendarnih 200 raznih grupa i odbora je oformljeno, vaš prethodnik na mestu specijalnog koordinatora žalio se na birokratiju u Evropskoj uniji i finansijskim institucijama, zemlje regiona da je mnogo novca namenjeno njima otišlo za takozvane strane eksperte...
       - Stalno se pojavljuje brojka od 200 za koju ne znam odakle dolazi. Pakt ima ukupno 25 tela, koja uključuju sve odbore i tri glavna radna stola. Naša kancelarija u Briselu ima 35 ljudi, što je prilično malo. Birokratija jeste problem, ali ne samo u međunarodnim organizacijama već i u zemljama u regionu. Moj je cilj da olakšam strukturu Pakta i ubrzam birokratske procedure gde god je to moguće.
      
       Postoji nekoliko predloga u pogledu budućnosti Pakta, od predloga da se ukine, da se njegova delatnost prepusti Evropskoj uniji, samom regionu ili da se restrukturira, uključujući i eventualno uvođenje predsedavajućih trojki.
       - Ti predlozi za reforme bili su uglavnom pominjani od strane medija. Govoreći politički, postojao je samo jedan takav predlog učinjen od Saveta EU. Savet je tražio da Pakt odabere pet do šest prioriteta za 2002. u kojima se mogu ostvariti merljivi rezultati. To ću predstaviti ministrima spoljnjih poslova EU 11. marta.
      
       Bilo je mišljenja da se Pakt bavio preširokim krugom pitanja. Da li su neki jasni prioriteti već postavljeni otkada ste vi preuzeli dužnost, ili će to biti dogovoreno 11. marta? Za sada ste kao najvažnije pomenuli uspostavljanje zone slobodne trgovine u regionu do kraja ove godine i povratak izbeglica.
       - Prirodno je da je Pakt stabilnosti morao da definiše profil u prvim mesecima svog postojanja. Pakt je stvoren sa velikim očekivanjima i često su različite vlade tražile od Pakta da se angažuje, a ne njegova centralna kancelarija. Moj zadatak je da identifikujem pet do šest prioritetnih aktivnosti. Taj proces fokusiranja Pakta čini se u konsultacijama sa zemljama jugoistočne Evrope. Moje predložene prioritetne oblasti uključivaće trgovinu, energetiku, infrastrukturu, kao i smanjenje oružja malog kalibra i ličnog naoružanja.
      
       Pakt stabilnosti je važan kao zajednički poduhvat mnogo učesnika, sa Evropskom unijom i SAD kao liderima. Posetili ste Sjedinjene Države u februaru. Postoje li neke razlike kada je reč o njihovom mišljenju o budućnosti Pakta?
       - Ne, mišljenja Evrope i severnoameričkih članica Pakta, SAD i Kanade je zajedničko. To je jedna od njegovih primarnih prednosti što uključuje evroatlantsku dimenziju, kao i Rusiju, Japan i, naravno, same zemlje ovog regiona.
      
       Za vreme Miloševićevog režima, mi u Srbiji smo se plašili da će naša zemlja biti izolovana uspostavljanjem nove infrastrukturne mreže preko Pakta. Odmah posle Miloševićevog odlaska sa vlasti, Jugoslavija se priključila Paktu, ali čini se da infrastrukturni projekti nisu više prioritet?
       - To nije tačno. Način na koji pitate pokazuje nestrpljenje ali infrastrukturni projekti su po svojoj prirodi takvi da zahtevaju mnogo vremena, godinu-dve samo za pripremu. Pakt je prvo međunarodno telo kome se SRJ pridružila posle demokratskih promena. U međuvremenu se potpuno integrisala i prima značajnu sumu u vrednosti od 434 miliona evra, što je 18 odsto od ukupnog paketa za infrastrukturne projekte na Regionalnoj konferenciji u Bukureštu u oktobru 2001. Jugoslavija je ponovo uspostavila kontakte sa svim susednim zemljama i mnogim međunarodnim organizacijama, od čega se mnogo šta dogodilo u okviru Pakta stabilnosti. Pomenimo samo povratak izbeglica u Bosnu i Hrvatsku, ugovore o slobodnoj trgovini i pregovore o uspostavljanju slobodne trgovinske zone u regionu do kraja 2002. ili čak obnovljene kontakte sa NATO-om.
      
       Potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović predložio je pre desetak dana stvaranje radne grupe za regionalnu bezbednosnu saradnju u rešavanju lokalnih problema, kroz OEBS. Čini se da u tom smislu Pakt nema dovoljnu težinu jer je, recimo, bio daleko od aktivnosti kada je reč o krizama na jugu Srbije i u Makedoniji.
       - Vaše pitanje daje pogrešnu sliku o našoj ulozi. U Makedoniji i južnoj Srbiji bilo je oružanih konflikata, a Pakt nije mehanizam za intervenisanje u krizama. Za to postoje drugi instrumenti kao što su snage bezbednosti, NATO i druge. Pakt je sredstvo za srednjoročnu i dugotrajnu stabilizaciju regiona, uglavnom kroz regionalnu saradnju i reforme. A u tome smo svedoci stvarnog napretka u poslednje dve godine. Ako se slažem da je Makedonija bila korak unazad u tom pogledu, smatram da su reakcije međunarodne zajednice u celini bile vrlo dobro orkestrirane.
      
       Rad na približavanju Evropskoj uniji, kroz Proces stabilizacije i pridruživanja (SAP) glavni je cilj zemalja u regionu. Međutim, tokom vaše posete SAD apelovali ste da proširenje NATO-a krajem ove godine obuhvati i Rumuniju i Bugarsku. Neke zemlje regiona nisu članice ni Partnerstva za mir.
       - Iz vaše perspektive, to može biti čudno. Ali i Bugarska i Rumunija žele da se priključe NATO-u. Apelovao sam na NATO da razmotri pažljivo mogućnost članstva za te zemlje zato što smatram da se time doprinosi stabilnosti regiona kao celine, uključujući i Jugoslaviju. A zbog toga smo svi mi ovde.
      
       Recite nam nešto o vašoj poseti Beogradu - šta SRJ može ponuditi, da li znate šta su prioriteti za našu zemlju?
       - Moja poseta Beogradu ima dva glavna cilja. Govoriću o prioritetima i onome što ja želim da Pakt stabilnosti ostvari u 2002. godini. Osećam da je važno da izložim tu politiku ovde, u regionu, a ne samo u Briselu. Savezna Republika Jugoslavija je za nas važan partner pošto će 2002. predsedavati Procesom saradnje jugoistočne Evrope (SEECP). Naravno, imaću političke razgovore sa predstavnicima Savezne vlade i Vlade Srbije.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ