U svojoj novoj knjizi Dušan Kecmanović je pokazao kako i u istorijskoj realnosti etničko poseduje snažnu moć koja pod plaštom mitskog uspeva da diskredituje opcije racionalnog i logičnog rešenja aktuelnih problema

      Etničke tenzije, međunacionalna netrpeljivost, mržnja i neprijateljstvo koji su obeležili višegodišnji građanski rat i rušenje prethodne Jugoslavije, izraženi su i u pristrasnoj intelektualnoj polarizaciji koja je zamagljivala adekvatno i objektivno sagledavanje bolnog procesa ratnih stradanja. Jedna od tada, najizazovnijih tema odnosila se i na pitanje nacionalnog karaktera. U napisima pojedinih hrvatskih i srpskih psihijatara Kecmanović pokazuje kako je etnocentrička pozicija, izražena u pristrasnom isticanju pozitivnih stavova prema pripadnicima sopstvenog roda i ekstremno negativnih stavova prema protivničkoj etnonacionalnoj zajednici, zasnovana na etničkim predrasudama i stereotipima koji su postali socijalno veoma važni u vreme etnonacionalizma. Zato su u tim vremenima posebno cenjeni oni koji stvaraju i šire etničke predrasude čije preovladavanje u javnom mišljenju smanjuje mogućnost kritičke reakcije i praktično svodi na neznatan broj pojedince spremne da dignu svoj glas protiv ovih predrasuda.
       Dušan Kecmanović je jedan od retkih naučnika i intelektualaca koji je uprkos životnoj traumi ratnog izbeglice iz sarajevskog pakla uspeo da sačuva pribranost duha i svoja razmatranja iznese autorski autentično, naučno ubedljivo i ljudski potresno. Brojnim stručnim knjigama, studijama i člancima Kecmanović je stekao ugled jednog od naših vodećih psihijatara. Njegova najnovija knjiga Etnička vremena, objavljena u Biblioteci "XX vek" krajem prošle 2001. godine, predstavlja zbirku dvadesetak članaka posvećenih psihološkom razmatranju veoma različitih aspekata fenomena etnonacionalizma.
      
       Ispoljavanje nevidljivog
       Neuspešno konstituisanje jugoslovenske nacije i očuvanje nekadašnje Jugoslavije samo su još jednom na ovom prostoru Balkana aktuelizovali prošlost koja se u svojoj dugotrajnosti iskazala u negativnom vidu etničkih sukoba. Zato etničko vreme predstavlja onaj segment kolektivnog postojanja u savremenom dobu koji zbog civilizacijske regresije ima izrazito negativno kulturno i sociopolitičko značenje.
       U tom vremenu obeleženom dubokom krizom svih drugih vrednosti, etničko postaje sudbinsko određenje ne samo kolektiva već i svakog pojedinca. Međutim, ono što je čudno i paradoksalno, ističe Kecmanović, ovu tako važnu karakteristiku čoveka praktično je nemoguće jasno, ubedljivo i materijalno dokazati, jer osećanje i verovanje u pripadnost određenoj zajednici spada u nevidljivi, subjektivni svet pojedinca. Ipak, odnos pripadnika jedne prema članovima druge etničke zajednice praktično je nepogrešiv, budući da su u vreme zajedništva koje je prethodilo građanskom ratu oni već znali svoje buduće žrtve koji su svoj identitet iskazivali uobičajenim životom.
       Izvučen iz uobičajene životne realnosti, pojedinac je postao plen onih viših predstava za čije je ostvarenje bio spreman da se žrtvuje. Vreme oskudice i duhovnog siromaštva, karakteristično za kraj osamdesetih i početak devedesetih u Jugoslaviji, pojačalo je potrebu za verom i verovanjem u više vrednosti koje transcendiraju stvarnost. Posebno vezivan za etnonacionalne pokrete, verski zanos je smanjivao samokritičnost i potiskivao razum. U prelaznom periodu, kada je nestajala stara vlast, a nova se još nije uspostavila, vera je postala egzistencijalno uporište pojedincu i kolektivu koji su u strahu od neizvesnosti ostali bez dotadašnjih životnih oslonaca.
      
       Duševno zdravlje
       Osvetljavanjem inverznog nacionalizma, kao i rezultatima razmatranja posvećenim endemskom i epidemijskom etnonacionalizmu, reaktivnom nacionalizmu, individualnom i kolektivnom u etnonacionalizmu, Kecmanović vrši svojevrsnu anatomiju složenog fenomena etnonacionalizma, doprinoseći adekvatnijem sagledavanju i razumevanju njegovih najbitnijih aspekata.
       U vremenu kada etnički identitet postaje važna odrednica i kada je ponašanje većine obeleženo etnički, pojedinac se, zarad osećanja sigurnosti ali i moći, odriče svog individualiteta. Ukoliko se više pridržava tih kolektivnih normi, utoliko više on i gubi osećaj lične odgovornosti i moralnosti. Spremnost da se olako izvrše i najveći zločini zbog navodne odbrane kolektivnih nacionalnih interesa, otkriva poraznu činjenicu o stanju duševnog zdravlja njihovih aktera u poslednjoj dekadi na prostoru druge Jugoslavije. Nastojeći da odgovori na pitanje kakvo je bilo njihovo duševno zdravlje u tim etničkim vremenima, Kecmanović ističe da većina ljudi nije bila bolesna, ali je zdrava - bila još manje.
       Nedovoljno duševno zdravlje se pokazuje kao adekvatan okvir za tumačenje olakog podleganja većine nacionalističkim iskušenjima. Odsustvo zakona i straha od kazne za njegovo kršenje poništili su uslove civilizovanog ponašanja i otvorili Pandorinu kutiju divljačkog i nekontrolisanog činjenja zla.
       U svojoj novoj knjizi Dušan Kecmanović je pokazao kako i u istorijskoj realnosti etničko poseduje snažnu moć koja pod plaštom mitskog, uspeva da diskredituje opcije racionalnog i logičnog rešenja aktuelnih problema. Etnička vremena su svojevrstan uvod u beskrajan lavirint zla u kome je tamna strana homo balkanicusa doprinela potpunom pomračenju njegove ljudskosti. Napisana na osnovu neposrednog ličnog iskustva, Kecmanovićeva knjiga Etnička vremena doprinosi osvetljavanju tih mračnih laguma nedavne balkanske istorije.
      
       BOJAN JOVANOVIĆ