Pseće brnjice na "stidnim mestima", ruže u zadnjici, narodne nošnje i "ovce" na sceni, atraktivni kostimi, poigravanje "gej" imidžom i seksualnošću, samo su deo nastupa koji je hrvatska rok grupa Let 3 priredila na koncertima tokom tri dana, krajem protekle sedmice

      Dvaput u Beogradu i jednom u Novom Sadu, posle 12-13 godina bilo je nedovoljno mnogim oduševljenim ljubiteljima ovog benda, jer su pojedini prisustvovali svim nastupima. Ali tek folklor celokupna ova provokacija trebalo je samo da vas privuče na poprište događaja koji ljubitelji ex-DžU scene odavno nisu imali prilike da vide - puna dva sata, pa i malo više, kvalitetnog rok programa.
       Njihovi prvi snimci pojavili su se 1987. na kompilaciji "Rijeka-Pariz-Teksas", a 1989. izlazi im debi-album "Tnjo dogs fucking", sa već sada legendarnom pesmom "Izgubljeni".
       "El Desperado" iz '91. donosi sjajnu obradu "Vjeran pas" Termita i to je, zbog rata, bilo poslednje od njih što je legalno stiglo na naše prostore.
       Slede jedna kompilacija, dupli koncertni ("Živi kurac" - '96.) i dva studijska albuma, te rad na pozorišnoj muzici, posle čega objavljuju specifično izdanje "Nečuveno" ('97) i posebno "umetničko delo" - ploču "Jedina" (2000).
       "Nečuveno" je i bukvalno samo to - komad plastike, bez snimljenog ijednog tona, ili bar tišine.
       "Ploče su, između ostalog, i plastika, na plastici je tehnički urezan sadržaj, određene ideje, aspiracije, emocije - mogli bismo o svemu tome skupa reći 'poruka', a ta poruka živi u određenom društvenom kontekstu. 'Nečuveno' sadrži sve to: ima poruku, plastiku, sadrži i komentar konteksta... I zato je 'Nečuveno' naš legitimni album, kao i svaki drugi", kažu članovi grupe.
       Album "Jedina" je, pak, nešto sasvim drugačije, a Let 3 to objašnjava:
       "Napravili smo taj jedan jedini primerak i započeli sa javnim priredbama koje su značile ritualni uvod u nesreću koja će kasnije uslediti u nekoliko velikih činova - događaja. Te priredbe pod nazivom 'Sisatog me nose na Glavanovo' održane su u Zagrebu, Rijeci, Splitu i Ljubljani.
       I tada je započeo pritisak. Najpre javnosti, naših obožavatelja. Svi su tražili kopije 'Jedine', presnimke, CD romove, kažete... Zatim su krenule peticije, posebno među životinjama, sa kojima inače imamo posebno dobar odnos.
       Shvatili smo svu težinu situacije i odlučili da ipak odobrimo umnožavanje 'Jedine' ali u tri različita oblika. Postoje, dakle, tri albuma 'Jedina' s vrlo sličnim ali ne i identičnim omotima, a na svakoj je različit muzički zapis. Eto tako je 'Jedina' ostala jedina i istovremeno 'trojedina'."
       Čitate li između redova ili ih shvatate sasvim ozbiljno, tek treba da znate, da je skandal-majstorisanje ovog benda počelo "još na samom početku", od spota za "Izgubljene" u kome su svi bili u ženskom donjem vešu.
       Leta 2000. godine najavili su kolektivno samoubistvo, koje je "izvršeno" streljanjem, a "zagrobni" život grupa je nastavila specifičnom donacijom "Babin kurac", koju ovi izvođači poklanjaju državi u kojoj gostuju. U pitanju je spomenik riječkog vajara Željka Kranjčevića Njintera, koji osim "spolovila ukrašava i ptičica koja simbolizuje mir i slobodu". "Baba" i prateća oprema, uz natpis "Donacija grupe Let 3 hrvatskom narodu i svim građanima Hrvatske", već su se ustoličili u Rijeci, Zagrebu i Ljubljani. Međutim, ovo umetničko delo svaki put završavalo je u Muzeju grada Rijeke.
       Ukoliko vam se sve ove aktivnosti čine već viđenim i nekako passe, možda je dobro da znate kako su koncerti prošlog vikenda bili više nego posećeni, da su čak i klinci, koji teško da mogu biti vršnjaci ovog benda, nekako, znali većinu stihova, a da su famozne ruže iz zadnjica muzičara, uz ciku i oduševljenje, završile u devojačkim rukama. Rokenrol, prosto, teško da može bez nekih stvari, miljea koji ga i čini onim što jeste. Naravno, na ovoj planeti seksualna provokacija i dalje je najubojitiji medij za prenošenje bilo koje vrste poruke.
       Okosnicu Let 3 čine Damir Martinović Mrle (bas gitara, član nekadašnje grupe Termiti) i Zoran Prodanović Prlja (vokal, nekad u sastavu Umjetnici ulice).
       Uz njih, od 1998. postava Let 3 je neizmenjena: Ivan Šarar (klavijature), Dražen Baljak (gitara), Matej Zec (gitara) i Branko Kovačić (bubnjevi).
       Da li se nešto menjalo u muzičkom izrazu, konceptu vašeg sveukupnog rada, od kada je ovdašnja publika mogla da vas čuje poslednji put?
       - Mi se stalno menjamo. Od nekadašnjeg muzičkog izraza ostala je galama i struja. Taj muzički izraz sve je više prepleten akcijama, događajima, priredbama izvan bine, u javnosti, u medijima.
       No, u celini mi smo dobri, spontani mladići. Četvrtkom za lepa vremena odlazimo zajedno, celi bend, na naše omiljeno mesto, riječku plažu Glavanovo. Zagrljeni i razdragani šetačima pokazujemo spolovila. Veselo je i prisno, često padne i pesma. Tako je nastala pesma "Sisatog me nose na Glavanovo".
       Stalnu inspiraciju i duhovnu podršku pruža nam i doista prisan odnos sa različitim životinjama - od srna do mrava, a posebno ovaca. Puno vremena provodimo na ostrvu Cresu, preko puta Rijeke, gde sa prijateljima, janjcima Zvonom i Davorom naglas čitamo poeziju ili Stendalov roman "Crveno i crno".
       Na nas je uticao i grčki filozof Heraklit. Dragocena nam je njegova misao: "Nevaljalci su suparnici ljudima od istine." I da ne zaboravimo, misli našeg starog prijatelja i saradnika Binga iz Rijeke uvek nas prate. Izdvajamo jednu: "Budite dobri."
       Hteli ste da poklonite spomenik i građanima u Beogradu?
       - Vrlo rado bismo ga poklonili. "Babin kurac" donirali smo u Zagrebu, na Trgu bana Jelačića, svim Hrvatima i građanima Hrvatske, zatim u Rijeci i Splitu. U Ljubljani je poklonjen svim Slovencima i građanima Slovenije, a kako su baš tog dana u poseti Sloveniji bili predsednici Buš i Putin, setili smo se i bratskih naroda Amerike i Rusije. "Babin kurac" uskoro putuje u Hamburg,pa u Sarajevo.
       Već imamo izrađen poseban 'Babin kurac' na kojem piše: "Let 3 poklanja 'Babin kurac' svim Srbima, Albancima i drugim građanima Srbije." Nadamo se da ćemo uskoro uraditi i to, jer 'Babin kurac' za nas ima posebno značenje. Prvo je nastao kao izrazito domoljuban čin, koji je iskazivao našu privrženost zavičaju. Međutim, temeljno umetničko ishodište 'Babinog kurca' je univerzalno. To je duboko emocionalni, spiritualni iskaz. Kao i svi naši raniji istupi, on odražava temelj naše duhovnosti - ljubav i milosrđe. Zato verujemo da bi bio prihvaćen i u Beogradu.
       Svi se molimo istom bogu i ta vera sve nas krepi, premda je nama, letovcima, u uobičajenom radnom naponu, u slobodnim aktivnostima, pa i na večernjim prelima, zaista teško dokučiti Boga, osim u psovci.
       Radili ste i za pozorište. Šta vas tu pokreće?
       - Već počeci Leta 3 bili su "teatralni" i ta naša potreba za širenjem izražajnosti dovela nas je do saradnje sa pozorištima. Sa zagrebačkim ITD-om uradili smo "Fedru", imali preko 100 rasprodatih predstava, gostovali u Sloveniji, Venecueli, Španiji, Italiji, Austriji, Grčkoj, Makedoniji....
       Ali sa 'Jedinom' i akcijama 'Babin kurac', 'Sisatog me nose na Glavanovo' i 'Samoubistvo' definitivno smo sami sebi potvrdili da se mi ne bavimo pozorištem.
       Sada opet dogovaramo veliki događaj u riječkom HNK, međutim ni to neće biti pozorište, iako će se održavati u zgradi HNK. Iako mi produciramo određene prepoznatljive rituale, pa čak i elemente "standardnih umetničkih radnji" u celini, cilj i smisao naših "događaja" nije estetizacija, nije razvijanje "zatečenih" dramskih oblika niti nastavak nekakve konkretne avangardne struje.
       Mi se više bavimo cepljenjem naroda.
       Koliko vas se dotiče politika i kako ste reagovali na poslednju deceniju balkanske zbilje? Kako se sada postavljate prema "društvenoj stvarnosti"?
       - Politika za nas ne postoji kao posebno područje života, izdvojeno od svega ostalog. Nama je ta sfera života stopljena s drugima. Najbliži osjećaj politike za Let 3 je pevačica Severina. Naše tipično političko sanjarenje izgleda ovako: mi ležimo kraj bazena, čitamo pesmu Antuna Branka Šimića "Čovječe ne idi malen ispod zvijezda" a Severina čupka blitvu u našem vrtu, tri metra udaljena. Odevena je u majicu "Zadužena za Let 3" i superminiću, namiguje nam i ljupko se saginje, a ispod minića proviruje beli zečji repić.
       U osnovi našeg doživljaja sveta je determinizam: "Čovek je jedno konačno biće, sastavljeno od tela i duše. Njegova je egzistencija određena spoljnim uzrocima." Nadalje, mi smo panteisti - Bog je svuda - u prirodi i duhu, pa onda naravno i u urbanizaciji, globalizaciji itd. Samo, mi nekako nismo intimni sa uobičajenom religijom posredovanom slikom Boga. Verovatnije je da negde postoji velika vatra iz koje sve nastaje, a vatru lože milioni ruskih ložača koji 24 sata na dan bacaju ugalj lopatama u ogromnu peć. Ti ložači su visokokvalifikovani mašinisti, takve imaju i ruske podmornice tipa "Kursk".
      
       DAMIR JELISAVČIĆ