NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srbi na margini

Najveći dobitnik posle izbora predsednika i premijera u kosmetskom parlamentu je novoimenovani šef UNMIK-a Mihael Štajner koji se na samom startu međunarodne političke karijere predstavio kao dobar diplomata

      Ono što Hansu Hekerupu nije uspelo mesecima i zbog čega se smatra da je napustio mesto civilnog administratora na Kosovu i Metohiji, pošlo je za rukom njegovom nasledniku za svega petnaestak dana. Novoimenovani šef civilne misije UNMIK-a u južnoj srpskoj pokrajini Nemac Mihael Štajner privoleo je posvađane albanske lidere da se dogovore i da prekinu parlamentarnu krizu, nastalu konstituisanjem kosmetskog parlamenta. Ne samo da je izglasan predsednik Kosova (Ibrahim Rugova), nego je imenovan i premijer (Bajram Redžepi) i njegov kabinet (bez predstavnika treće po snazi parlamentarne gupe, srpske koalicije Povratak).
      
       Iznenađeni Povratak
       To je ujedno i najveći značaj nedavnog nastavka konstituitivne sednice kosmetskog parlamenta. Najveći dobitnik je upravo Mihael Štajner koji se na samom startu međunarodne karijere predstavio kao dobar diplomata. Najveći gubitnici su i ovoga puta Srbi i njihova koalicija Povratak koji su se uzdržali od glasanja ne prihvatajući da imaju samo mesto ministra poljoprivrede u kabinetu na brzinu izabranog Bajrama Redžepija.
       "Dogodilo se ono što srpski predstavnici nisu očekivali", kaže za NIN prof. dr Gojko Savić, poslanik u koaliciji Povratak i član Predsedništva Skupštine. "Na pozivnicama je pisalo da je na dnevnom redu nastavak konstitutivne sednice, gde će se, između ostalog, po trećoj tački dnevnog reda vršiti izbor predsednika Kosova, a ne izbor mandatara i ministara.
       Nezadovoljstvo ne krije ni Oliver Ivanović zamerajući i što zbog neobezbeđenog i neadekvatnog prevoza pet srpskih poslanika nije čak ni moglo da dođe na zasedanje.
      
       Rugova za nezavisnost
       "Naši glasovi, očigledno im nisu ni bili potrebni. Ukoliko se njihova koalicija nastavi, mi ćemo biti još manje važni. Jer, mi nismo ušli u proces stvaranja kosmetskih institucija da bismo bili vladajuća partija. Tu smo da bismo se borili za interese preostalih Srba i onih koji su proterani. Koalicija Povratak je treća po snazi poslanička grupa i kao takva ima pravo na više ministarskih mesta. Međutim, s nama nije bilo nikakvih dogovora o raspodeli ministarastava i nakanadno smo informisani da su se albanske partije sporazumele da nam se po principu 'uzmi ili ostavi' dodeli Ministarstvo poljoprivrede. Zbog toga samo smatrali da nismo obavezni da glasamo. Svoje nezadovoljstvo ćemo otvoreno preneti gospodinu Štajneru -kaže Oliver Ivanović.
       "S obzirom da je sporazum potpisan između tri vodeće albanske političke grupacije sa Mihaelom Štajnerom, sada je odgovornost sa međunarodne misije preneta na većinsko albansko stanovništvo. Od ovog momenta očekujem da će se proces diskriminacije koji se sprovodi u poslednje skoro tri godine napokon eliminisati", ističe Rada Trajković, dodajući da će srpski predstavnici od Mihaela Štajnera tražiti još jedno ministarsko mesto i to da se formira ministarstvo za povratak raseljenih i prognanih lica.
       Što se albanskih poslanika tiče, oni su u paketu potvrdili postignuti sporazum koji je Štajner postigao sa tri vodeće albanske političke grupacije Demokratskim savezom Kosova, Demokratskom partijom Kosova i Alijansom za budućnost Kosova.
      
       Krhka sloga
       Odmah nakon izbora za predsednika Rugova je saopštio svoje političke prioritete:
       "Radiću na prosperitetu i za dobrobit svih građana Kosova. Prioritet novih privremenih institucija vlasti za mene biće ekonomski razvoj i uopšte progres. Radićemo na stvaranju slobodne ekonomije, na integraciji etničkih grupa što ne znači samo klasičnu integraciju, već onu u smislu očuvanja njihovih entiteta. Mi Albanci smo odgovorni za integraciju Srba, Bošnjaka, Roma i ostalih nacionalnih zajednica u kosovsko društvo", poručio je Rugova i zahvaljujući Bušu, Bleru, Berluskoniju i Americi ponovio svoju staru političku želju: "Moj stav je, kao što se zna, nezavisno Kosovo i Skupština će predložiti da 10. decembar bude nacionalni praznik Kosova koji će voditi ka izgradnji 'Bele kuće'."
       Novoizabrani premijer Kosova Bajram Redžepi nastavio je u istom smislu zahvaljujući "članovima OVK na stvaranju demokratskih institucija na Kosovu nakon rata". "Kretaćemo se u pravcu kako bismo iskorenili korupciju, kriminal i nepravdu, a sve ka tome kako bi se ispunili uslovi za nezavisno Kosovo."
       Ni ovaj hirurg iz Kosovske Mitrovice nije u prioritete uvrstio povratak raseljenih i prognanih Srba. Sudeći po njegovoj dosadašnjoj političkoj biografiji to mu neće biti u prvom planu. Doktor Bajram Redžepi se politički najpre angažovao kao aktivista Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove, a onda se nezadovoljan učincima politike pasivnog otpora srpskim vlastima, priklonio Oslobodilačkoj vojsci Kosova, a kasnije politici Hašima Tačija. Za njegovo ime vezuju se i pojedina stradanja srpskih vojnika i policajaca tokom rata na Kosovu. Mitrovački Srbi ga optužuju da je direktno odgovoran za pogibiju vojnika izviđača Ivana Miloševića iz Leposavića, čije je telo pronađeno bez glave sa ranama koje ukazuju da ih je naneo stručnjak sa nožem.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu