Istraživanja govore da bi više građana želelo da njihova zemlja uđe u Evropsku uniju nego da letuju sa Dženifer Lopez o njenom trošku, ali nije raspoloženo da podrži sve ono što je neophodno za ulazak u pomenutu organizaciju

      Svega 24 dana do isteka ovogodišnjeg prijateljskog ultimatuma, mediji u Srbiji preplavljeni su procenama o sigurnim putnicima za ugledno holandsko letovalište, morbidnim licitacijama o haškim autsajderima koji su se već spakovali i onima koji neće živi otići u tamnicu srpskog naroda, dok je sve nadmašilo spektakularno otkriće kako je Radovan Karadžić izvršio plastičnu operaciju i pije bevandu u pitomom jadranskom mestašcetu dok se sa kafanskih zidova smeši upokojeni obnovitelj hrvatske države.
       Između dve medijske bombe, istraživači uredno beleže dramatičan porast rejtinga bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije, koji je praćen sve raširenijim uverenjem da se tamo, uprkos svemu, ne sudi samo usamljenom organizatoru i počiniocu genocida. Svesni tih neugodnih činjenica, predstavnici oba bloka vladajuće koalicije pokušavaju da nastave saradnju sa svetom i istovremeno ne potkopaju sopstvene pozicije. Prvog aprila, svakako, neće biti raspoloženi za pošalice.
      
       Istok je Avganistan
       Kada je visoki američki zvaničnik, zadužen za pitanje ratnih zločina, Pjer Rišar Prosper zatražio da se aktivnosti Tribunala završe do budžetskog leta gospodnjeg 2007/2008, ovdašnji smrtnici su imali razloga da razmišljaju o životu u zemlji, koja se ne bi okretala oko haške ose. Prema pouzdanim izvorima, Prosper je u nedavnom razgovoru sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom zatražio isporučivanje "glavnih igrača" među optuženim licima, posebno se interesujući za zdravlje generala Ratka Mladića. Ponovio je zainteresovanost američke administracije da podvuče crtu ispod tragične priče o ratnim zločinima kako bi narodi na Balkanu mogli da se okrenu budućnosti.
       To samo znači da su prijatelji iz Vašingtona spremni da ostave balkanske saveznike na milost i nemilost Evropljana, a njih istovremeno strpali u čeljusti novih štićenika. Šta, dakle, od nas traže Evropljani? Osim Haga.
       Istraživanja govore da bi više građana želelo da njihova zemlja uđe u Evropsku uniju nego da letuju sa Dženifer Lopez o njenom trošku, ali nije raspoloženo da podrži sve ono što je neophodno za ulazak u pomenutu organizaciju. Skoro dve trećine ispitanika ima veoma neprijatno mišljenje o Tribunalu, ali većina ipak misli da treba sarađivati zbog viših sila, neophodnih kredita ili katarze u vidu nekoliko stotina miliona konvertibilne pomoći. "Većinsko raspoloženje za ulazak u Evropsku zajednicu formirano je još krajem osamdesetih godina i ono je izdržalo Miloševićevu vladavinu, sankcije i bombardovanje, da bi danas, oko 80 odsto građana želelo da svoju zemlju vidi kao članicu EU, dok se svega pet odsto građana tome protivi. Tako snažna podrška možda proističe iz saznanja da ljudi nemaju alternativu, jer je nekadašnji istočni blok, uključujući i Rusiju, danas takođe opredeljen za zapadne integracione procese. Iako zvuči paradoksalno, istok je danas Avganistan, što nije nimalo atraktivna alternativa", ocenjuje upravnica Centra za politikološka istraživanja javnog mnjenja Instituta društvenih nauka, Ljiljana Baćević.
       Prvo presedanje na putu ka Briselu vrši se u Strazburu, sedištu Saveta Evrope, organizacije osnovane 1949. godine s ciljem da okupi sve nekomunističke zemlje starog kontinenta. Savet danas ima 43 članice, dok su SRJ i Belorusija jedine evropske zemlje van te institucije.
       Izvestioci Političkog komiteta i Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava, Klod Frej i Helmut Lipelt, koji su posetili SRJ od 15. do 21. decembra, sastavili su izveštaje u kojima se pozitivno ocenjuju reformistički napori nove vlasti, ali se iznose prilično ozbiljne primedbe. U Frejovom izveštaju se izražavaju očekivanja da će dosovske vlasti sprovesti reforme u policiji i državnoj bezbednosti, obezbediti demokratsku, odnosno parlamentarnu kontrolu Vojske Jugoslavije, reformisati zatvorski sistem, oslobađanje političkih zatvorenika (pri čemu se misli na svih 166 albanskih osuđenika iako njih 90 ima težak kriminalni dosije), problem nestalih lica na Kosovu, saradnja sa Međunarodnim sudom za ratne zločine, reforme u oblasti medija (usvajanje zakona o informisanju i radio-difuziji), efikasnija borba protiv organizovanog kriminala, usvajanje zakona o ombudsmanu, zakona o nevladinim organizacijama, kao i novog izbornog zakona. Od vlasti se, takođe, očekuje poštovanje Rezolucije UN 1244.
       Sa liste želja Saveta Evrope su u međuvremenu izbrisani zahtevi za ukidanje smrtne kazne (iako se ministar pravosuđa Vladan Batić zalagao za opstanak te kazne jer postoji u vodećoj demokratskoj zemlji sveta), donošenje zakona o nacionalnim manjinama i lokalnoj samoupravi, jer su ovdašnji poslanici uspeli da, između bitaka za šampite i tulumbe u skupštinskom restoranu, usvoje pomenute zakone.
      
       Đukanovićev zahtev
       Izveštaj drugog izvestioca je, međutim, nešto kritičnije sastavljen, s glavnim primedbama na "odsustvo saradnje" s Hagom, problem albanskih političkih zatvorenika i nestalih lica s Kosova, parlamentarne kontrole vojske i policije, nedovoljnu samostalnost sudova i medija.
       Predsednik Veća građana Savezne skupštine i vođa jugoslovenske parlamentarne delegacije pri Savetu Evrope, Dragoljub Mićunović kaže za NIN da je bilo dosta inicijativa nekih susednih zemalja i same Crne Gore da se prijem SRJ u SE odloži dok se ne reši pitanje odnosa u federaciji, ali su takve inicijative odbačene, jer je jasno da upravo Crna Gora odugovlači ili koči u tom procesu:
       "Pozitivno su ocenjene reforme koje je do sada sprovodila vlast u Beogradu, a posebno način na koji smo donosili neke zakone, jer smo zakon o nevladinim organizacijama ili iz oblasti medija usaglašavali ili donosili zajedno sa predstavnicima nevladinog sektora ili medija. Na drugoj strani, zaključeno je da su reforme posustale u samoj Crnoj Gori jer se tamošnja vlast više bavila državnim statusom, a manje reformama koje bi ih približile evropskim standardima."
      
       Hrvatska optužuje
       Predstavnici SRJ podneli su zahtev za prijem 9. novembra 2000, ali je predsednik jedne od dve njene republike, Milo Đukanović zatražio desetak dana pre tog zahteva da se prijem odloži dok se ne reši status treće Jugoslavije. Neke susedne zemlje posebno insistiraju na zaštiti manjina, neki levičarski delegati su govorili da ne treba očekivati prijem dok se u saveznom parlamentu nalaze osobe optužene za ratne zločine, ali je ipak ostalo uverenje da će SRJ biti primljena u junu ili septembru.
       "Predstavnica Hrvatske je, recimo, iznela primedbu da granicu sa Hrvatskom obezbeđuje vojska, dok sa njihove strane to čini policija, zatim je zamerila što nismo isporučili Hagu vukovarsku trojku i što u Vladi Srbije sedi Momčilo Perišić, koji je osuđen u Hrvatskoj. Ali, te primedbe nisu naišle na podršku. Imamo dosta razloga da verujemo kako ćemo ući u SE najkasnije do septembra", kaže Mićunović.
       Sagovornici NIN-a ističu da su neke zemlje postale članice SE iako su izvestioci imali ozbiljnije primedbe na slabašnost demokratskih institucija ili poštovanje ljudskih prava. SRJ bi mogla da postane članica pre nego što se ispune svi prijateljski uslovi izvestioca, uz obavezu da u nekom naznačenom roku eliminiše primedbe. Jedan od članova delegacije u parlamentarnoj skupštini, savezni poslanik Demokratske stranke Radoje Prica kaže da je ovdašnja javnost očekivala raniji ulazak u SE, jer je on povezivan sa prijemom BiH. "Nama su govorili da ćemo biti primljeni posle BiH, zbog čega je možda u našoj javnosti stvoren utisak kako ćemo već početkom ove godine biti članovi SE, ali se zaboravlja da ta procedura prijema traje mesecima."
       Veliki integracionistički umovi opisuju SE kao predvorje Evropske unije, u kojem zemlje stiču elementarne uslove za kandidaturu u toj organizaciji. "Mi se nalazimo u predsoblju, skinuli smo kaput i izuli cipele, ali sada nam predstoji dugo čekanje da nas domaćin pozove u stan", plastično opisuje poziciju zemlje, jedan od učesnika razgovora sa evropskim delegacijama. Posle prijema u SE, sledeći korak bi predstavljalo potpisivanje sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, koji se može očekivati od sredine do kraja naredne godine. Ljudi bliski pregovorima sa EU kažu da se uglavnom veoma pozitivno ocenjuje učinak Labusove grupe eksperata (stabilizacija dinara, uređeni budžet, pregovori s međunarodnim finansijskim institucijama) dok imaju ozbiljne primedbe na stanje u vojsci, policiji, pravosuđu.
       "Evropljani nam najčešće upućuju kritike zbog nedostatka volje za sprovođenje reformi u Vojsci Jugoslavije, zatim nedovoljnih pomaka u reformisanju policije i državne bezbednosti, pri čemu je kod njih veliku zabrinutost izazvala pobuna crvenih beretki, a kao treća oblast kritike označava se sporo i neefikasno pravosuđe, koje ne pruža sigurnost stranim investitorima, a pruža ljudima sklonim korupciji i kriminalu", ocenjuje generalni sekretar Evropskog pokreta Danijel Pantić, koji navodi da, prema jednom od najnovijih istraživanja, 26 odsto ljudi misli da ima više korupcije nego u vreme Miloševića, svega 18 odsto misli da toga ima manje, dok skoro polovina ispitanika smatra da se ništa nije promenilo.
       Posle trećeg, veoma uspešnog sastanka Radne grupe SRJ i EU (zanimljivo je da u njima učestvuju predstavnici crnogorske vlade u okviru jugoslovenske delegacije), novinarima je saopšteno da će naredni sastanak biti održan pošto budu okončani maratonski pregovori o federaciji. Kao jedan od veoma bitnih uslova za pristupanje sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji ističe se neophodnost da zemlje zapadnog Balkana (zemlje bivše Jugloslavije bez Slovenije, a s Albanijom) međusobno postignu što veći stepen, pre svega, ekonomske povezanosti. Kada, jednog istorijskog dana, taj sporazum bude potpisan, SRJ stiče pravo da istakne kandidaturu za članstvo u EU i obavezu da krenu u iscrpljujući proces prilagođavanja gotovo svih zakona, propisa, standarda. Mađarska je do sada usvojila 100 000 strana raznih propisa, a za ulazak u EU će sačekati najmanje godinu i po dana. Istraživanja pokazuju da se raspoloženje u zemljama kandidatima prema EU smanjuje kako se ta zemlja približava ulasku u obećanu uniju. Podrška građana Srbije za ulazak u EU je izuzetno visoka.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ