("Činjenice, istine radi", NIN br. 2668)

      Ja jesam tragično pogođen suprug i otac, kako u pismu navodite. Ali, ne vođen emocionalnim zaključcima, kako implicirate.
       Izraz "unajmili" ja nisam upotrebio, verovatno je to greška u interpretaciji. A plaćali jesmo regularne kontrole-praćenje trudnoće moje pokojne Ivane u Ginekološko-akušerskoj ordinaciji "Dona".
       Ja jesam imao poverenje u dr V. Žižića, sa kojim sam zajedno studirao, ali to ne opravdava njega da to poverenje izneveri time što nije bio prisutan pri porođaju moje supruge kako je obećao, jer je tog dana morao da putuje u Hrvatsku, da rešava probleme svoje vikend kuće u Pakoštanima. Mi jesmo kolege, ne prijatelji, ali su se njemu Ivanini pregledi plaćali.
       Zdravstveno stanje moje supruge je bilo odlično, razvoj i pozicija ploda - potpuno normalni.
       O tome postoji medicinska dokumentacija, uključujući i ultrazvučne preglede.
       Isti, kolega dr Žižić, kada smo otišli u "Donu" na kontrolu, rekao je da je termin porođaja plus-minus četrnaest dana. Rekli su nam da moja supruga sačeka trudove, pa da im se javimo.
       To je rečeno tačno 25. aprila 2000. Koji je bio razlog da njegova saradnica Saša Kadija nas pozove 27. aprila, da dođemo sledećeg dana ujutro, da se pokuša sa porođajem? I početnik lekar zna da 2-3 dana posle termina, trudnoća nije prenesena. Za izazivanje porođaja nije bilo medicinskih indikacija - razloga.
       Majka zdrava, dete u redu. Nije tačno da prevremeno izazivanje trudova "sintocinom" ne može da dovede do obrtanja ploda i omotavanja pupčanika oko vrata bebe.
       Smrt moje supruge, to je tačno, promenila je život moj i naše dvoje dece. Sin koji je tada rođen, napredno i zdravo dete, ne zna pojam "mama".
       Ali, ne znam kakav je rizik ginekologu-akušeru normalni porođaj ako je pravilno sproveden. Pa nisu valjda operisali karcinom materice u odmakloj fazi!
       Neka im njihov moral, zavisi kojeg je intenziteta, o tome sudi.
      
       SAŠA ĐURĐIĆ,
       Beograg