Azijske države potvrđuju pravilo da je korupcija najveća u zemljama gde su plate državnih funkcionera najmanje i gde najviše zaostaju za platama u privredi

      (Od dopisnika NIN iz Pekinga)
      
       Korupcija u mnogim zemljama Azije predstavlja jedan od najozbiljnijih problema. Za sada, gotovo nesavladiv. Časopis "Ejša vik" nedavno je ponovo upozorio da korupcija cveta u onim zemljama gde su plate državnih funkcionera najmanje ili gde su u senci drugih primanja koja, često, višestruko nadmašuju osnovnu platu. Časopis koji iz godine u godinu objavljuje plate koje primaju članovi vlada pojedinih azijskih zemalja, kao i primanja u velikim privrednim korporacijama, smatra da je reč o pojavi koja se može tretirati kao pravilo.
       Visina plata, naravno, nije jedini uzrok korupcije, ali ona u istraživanjima i analizama ima posebno mesto. Verovatno zbog toga što je odnos plate i korupcije najočigledniji, a mnogima i najlakše shvatljiv.
       Prvi stav tog, izgleda, zakonomernog odnosa je: mala plata - velika korupcija. Drugi stav je obrnut: velika plata - mala korupcija. Pri tom, ne misli se samo na najviše državne funkcionere, već na državnu službu kao celinu.
       Prema objavljenim podacima, Indonezija je i dalje u samom vrhu najkorumpiranijih država Azije. Plata predsednika vlade u Džakarti iznosi oko 2000 dolara, dok je plata ministra finansija mnogo manja - oko 280 dolara. Državni službenik nižeg stepena prima samo 20 dolara mesečno.
       Znatno je bolja situacija u velikim privrednim korporacijama. Predsednik takve korporacije zarađuje oko
       3 500 dolara mesečno, njegov finansijski direktor ima 2 400 dolara, a sekretarica 210 dolara, što nije mnogo manje od - ministra finansija!
       Imajući u vidu ova primanja verovatno nije čudno što je 63 odsto anketiranih poslovnih ljudi u Aziji izjavilo da je državni aparat u Indoneziji "veoma korumpiran" dok samo tri i po odsto smatra da je taj aparat "čist od korupcije".
      
       Svetli primeri
       Kina i Indija su, takođe, države sa visokim stepenom korumpiranosti u državnom aparatu. Koji su sve razlozi korupcije u tim državama predstavlja posebno pitanje, ali je gotovo sigurno da su niska primanja u državnoj službi jedan od tih razloga.
       Premijer Indije imao je početkom prošle godine 585 dolara mesečnu platu, ministar finansija 573, a sekretarica 117 dolara. U Kini je predsednik vlade dobijao 266 dolara mesečno, ministar 169, a blagajnik 72 dolara.
       Jasno je da se prema najvišim primanjima u vladi određuju i primanja svih ostalih državnih funkcionera i službenika.
       Sasvim je druga slika kada je reč o privrednim rukovodiocima. U Indiji predsednik velike kompanije dobija 1740 dolara mesečno, tri puta više od predsednika vlade, a u Kini - 2800 dolara, što je 11 puta više od predsednika vlade.
       Naravno, plate funkcionera u ovim zemljama su u dobroj meri "zamagljene" drugim primanjima - besplatnim stanovanjem, poslugom, automobilima, honorarima itd. Kad se sve sabere, često ta indirektna primanja višestruko premašuju plate. Uz to, u Kini državna služba daje garanciju za dobru penziju, besplatno lečenje i druge pogodnosti, da se ne govori o političkom uticaju od kojeg najčešće imaju korist sinovi, ćerke i rođaci.
       Ostaje, međutim, činjenica da se Kina stalno bori protiv korupcije, da su suđenja korumpiranim državnim funkcionerima česta i masovna, da su kazne veoma oštre ali da efekat te bitke nije naročit.
       Singapur i Hongkong
       Singapur i Hongkong pokazuju, međutim, da Kinezima korupcija nije urođena, iako se to neprijatno tradicionalno nasleđe prenosi s generacije na generaciju.
       U Singapuru i Hongkongu Kinezi čine više od 90 odsto stanovništva, ali to su svetle tačke među azijskim državama.
       Prema svim anketama i analizama, korupcija u Singapuru je najmanja, a odmah zatim dolazi u tom pogledu Hongkong. Poznato je da je ocena vlastite javnosti najstroža, pa ipak je gotovo 100 odsto anketiranih Singapuraca nazvalo svoju vladu "čistom" ili "gotovo čistom" dok je taj procenat kod Hongkonžana manji (25 odsto i 59 odsto), ali ipak znatno viši nego u drugim zemljama Azije.
       U isto vreme, Singapur i Hongkong su proglašeni za "najliberalnije privrede" u kojima je tržišna konkurencija najoštrija, ali se vodi fer i u skladu sa postojećim propisima.
       Pada u oči podatak da je plata predsednika vlade u Singapuru čak -
       43 300 hiljada dolara mesečno, dok njegov ministar finansija prima samo nekoliko hiljada dolara manje. Šef izvršne vlasti u Hongkongu prima, takođe, priličnu sumu - 35 000 dolara mesečno.
       Ali, predsednici velikih kompanija, a u Singapuru i Hongkongu ih ima zaista mnogo, dobijaju dva ili tri puta manje plate od predsednika vlade ili ministara. Čak i državni službenici imaju veća primanja od svojih pandana u privredi.
       Zar je onda čudno što je korupcija u Singapuru svedena na minimum?
       Kako iz te "azijske" perspektive izgleda situacija u Srbiji, gde ni predsednik vlade ni mnogi ministri uopšte ne dobijaju plate?
       Prilično smešno. Bez obzira na objašnjenja.
      
       ALEKSANDAR NOVAČIĆ