Zvanična smo banka i policije Srbije, i ambasade Amerike, i OEBS-a i humanitarnih organizacija...

      Ljubomir Mihajlović jedna je od najkontroverznijih finansijsko-političkih figura u protekloj deceniji. Dok su ostale banke izašle sa desetkovanim kapitalom kao živim dokazom dokle dovodi političko bankarstvo, Komercijalna banka sve vreme je rasla. Bilansna suma banke sada iznosi 1,235 milijardi maraka. Kapital joj je 202 miliona maraka, transakcije sa inostranstvom u prošloj godini iznosile su 13 milijardi maraka, a 60 odsto privatnih firmi u Jugoslaviji radi preko Komercijalne banke. Po visini nove štednje, bori se za prvo mesto sa Reiffeissen bankom. Dok bi se svi koji su u ovoj zemlji preživeli prethodnu deceniju zakleli da je Mihajlović bio finansijski potporni stub bivšeg režima, on u razgovoru za naš list tvrdi da "nikad nije dobio telefonski poziv sa instrukcijom kome da da kredit, niko mu nije tražio novac, niti bi on dao, jer bi to upropastilo banku".
       Režim se promenio, a on je svoje dobre pozicije zadržao. Toliko, da ga javno citiraju neki predstavnici nove vlasti, inače ogorčeni protivnici ekonomske politike koju je vodila ona stara vlast.
      
       U jugoslovenskoj javnosti važite za bankara koji je imao veoma dobre pozicije i u prethodnom režimu. Tvrdi se da ste bili u njegovoj izrazitoj milosti, a sada ste jedini uspeli da zauzmete odlične pozicije i kod nove vlasti, dok neke vaše kolege, poznati bankari starog režima, strepe da ne odu u zatvor?
       - Najlakše i najjednostavnije ću da vam odgovorim na pitanje ako vas podsetim na intervju koji sam dao NIN-u pre nekoliko godina, u vreme, kako vi kažete, prethodnog režima. Naslov tog intervjua je "Novac nije politički obojen". Taj princip je obeležje razvijenog svetskog bankarstva i primenjivao sam ga proteklih deset godina. One banke i njihovi rukovodeći timovi koji su radili mimo pomenutog principa i koje su podlegle sistemu politizacije novca i načelu da su ekonomija i bankarstvo samo dve prve violine u orkestru u kome je dirigent politički vrh, doživele su ono što su doživele. U najkraćem, nisam pripadao starom režimu, kao što ne pripadam ni ovom novom. Ja sam pre svega bankar i profesionalno obavljam svoj posao. Uopšte me ne zanima režim, ni prošli ni sadašnji. Ja sam predsednik banke izabran od akcionara, zadužen da brinem o njihovom novcu, da banka radi u skladu sa zakonom i da novac koji plasira bude uložen u razvojne, profitabilne programe.
      
       Kako ste mogli da budete uspešan bankar bez podrške režima?
       - Ova banka nikada nije imala podršku režima. Ja sam bio bankar i za vreme komunističkog režima, u vreme socijalizma i sada u periodu demokratije i sve to vreme banka je neprekidno ostvarivala dobit i ispunjavala razvojne programe. Dokaz za to su bilans banke i struktura izvora sredstava u bilansu. Vidi se da tu nema državnih para. Režim je mogao da pomogne neku banku ako je, recimo, u njoj držao budžet Srbije, ili neke od fondova. Tog novca u Komercijalnoj banci nije bilo ni pre, nema ga ni sada.
      
       A novac MUP-a, vi važite za zvaničnu banku MUP-a?
       - Pre nego što vam odgovorim na to pitanje, reći ću vam da banka ima na desetine hiljada klijenata i svima njima smo mi "zvanična" banka kao i MUP-u. I da direktno odgovorim na vaše pitanje - mi smo "zvanična" banka preko 60 odsto ambasada razvijenih zemalja sveta, među kojima je i američka. MUP radi sa Komercijalnom bankom od 1980. godine i zgradu koju je NATO porušio, gradila je ova banka 1980. godine. Gradila je i srednju policijsku školu u Zemunu, koja je sad prerasla u višu. MUP nikad nije imao novac od koga bi banka imala neke koristi. Čak se dešava da pre potroše novac, nego što im on u toku dana stigne na račun, a račun (žiro-račun) MUP-a je u centralnom depozitu NBJ. Ako im iz budžeta puste novac u 9 sati, oni su već u 8 sati, znajući da će da dođe, sve raspodelili. Kad bi primenili Zakon o ekstraprofitu pravilno i videli koliko je banka pomagala određene institucije i fondove u Srbiji, ispalo bi da država treba nama da plati ekstraprofit. Mi smo pozajmljivali novac budžetu, fondu za zdravstvo, penzionom fondu, kreditirali izgradnju MUP-a, odobravali njihovim radnicima kredite za stambenu izgradnju. Kad je dinar vredeo jednu marku, davali smo milionske cifre, sad je to svedeno na 30 puta manje i to je naš čist gubitak. Pravili smo računice - oko 60 miliona maraka država bi trebalo da plati nama. Ali pošto mi imamo jednu državu, ja sam pristalica da ona bude uređena kao evropske zemlje, pa mi nećemo da tražimo da nam vrati novac, nego ćemo ponovo da ulažemo u državu i njene vitalne institucije.
      
       Ali ko je onda podneo taj gubitak?
       - Ako pitate ko je stvarao novac - privatne firme i privatni kapital, 90 odsto banka je privatna. To je počelo još od 1989. godine, iz vremena Ante Markovića. Komercijalna banka bila je prva oko koje su se okupljale male privatne firme i naravno, veliki obim poslova vezanih za platni promet sa inostranstvom
      
       Znači, njima je naneta šteta u iznosu od 60 miliona maraka koje ste pomenuli?
       - Nije njima, oni su dobili svoj deo i njihov kapital je valorizovan za iznos inflacije. Mi smo imali zarade iz velike akumulacije i velike likvidnosti banke. Privatnicima niko nije onemogućavao da koriste svoj novac. Mi smo bili superlikvidna banka i taj novac smo morali negde da upošljavamo. Nikad nismo ukočili "Ktitoru", "Verano motorsu", "Stiv predu", ili MPC-u (to su firme koje su rasle zajedno sa nama) da koriste novac. Od 1992. godine ova banka ne plaća kamatu na depozite i to joj je donelo velike rezultate, jer banka treba da čuva novac i korisnicima bude uvek na raspolaganju.
      
       I to je fenomen - usred sankcija sa vama su radile brojne međunarodne organizacije?
       - Kod nas su bile sve humanitarne organizacije, OEBS, UN, i da ne nabrajam. Čak smo dolazili u sukob sa državom, vladom i centralnom bankom - zašto mi nismo primenjivali zvaničan kurs, nego smo im uvek plaćali tržišni kurs. Zašto - nismo hteli da ih oštetimo. Imali smo zbog toga na vratu svakog dana razne finansijske kontrole, zajedno sa policijom, da gledaju šta radimo.
      
       I ništa nisu našli?
       - Od 1992. godine do danas imali smo više od 120 kontrola, znači po 12 godišnje. Nikad nijedna inspekcija nije našla ništa. Mi nemamo ni privredni prekršaj, a kamoli krivičnu prijavu. Zato što banka isključivo posluje po slovu zakona.
       Ova banka ima svake godine oditovani bilans koji one gledaju.
      
       Imale su ga sve banke, ali su obično bili frizirani.
       - Naš bilans nikad nije bio friziran. Naprotiv, neke pozicije nam se iskazuju mnogo strože, čak i pet-deset puta, nego po Bazelskim standardima. To važi za sve domaće banke. To je prvo što Narodna banka mora da olabavi, da uskladi sa evropskim standardima. E sad, da se vratim na pitanje - 1994. godine UN su raspisale licitaciju. Na taj, kako nova vlast voli da kaže, međunarodni tender, javilo se 13 banaka. Neke su odmah rekle da su dobile posao. Ispričaću vam jednu anegdotu: treći čovek UN zadužen za finansije, Amerikanac koji je tih dana boravio ovde, putovao je za Banjaluku. Sa njim je putovao i jedan oficir za vezu, naš čovek. Kad su sleteli, rekao mu je da Radio Beograd javlja kako su posao dobile Vojvođanska i Beogradska banka, a tender još nije ni bio završen. On je odgovorio - da su imali promil šanse, sad su ga izgubili. Tek posle šest meseci, saopštili su da je posao dobila Komercijalna banka.
      
       A kako ga je dobila?
       - E pa, evo kako - isključivo zahvaljujući meni. Kad su prvi oficiri sleteli u Beograd, ja sam ih sačekao na aerodromu i ponudio im usluge banke. Znači, prve čekove koje su imali u dolarima, rekao sam da mogu da unovče. Oni su došli i ja sam im zamenio čekove. Kako im je bila potrebna banka preko koje će da plaćaju i podižu novac, počeli su privremeno da rade preko nas, uporedo sa tenderom. Rekli smo da je banka za njih otvorena svakog dana, 24 sata, samo da se jave tri sata ranije. Šta se dogodilo jednog dana - uveče u 9 sati zvali su me kući i rekli da im hitno treba 200 000 dolara sa njihovog računa i ne znam koliko miliona dinara, jer je bila hiperinflacija. Pošto smo imali pripremljenu službu, zvao sam je, ljudi su im odneli novac u hotel za pola sata, da bi nam oni sve to za dva dana vratili. Znači, oni su nas samo probali. Od tada do danas, nismo zatajili ni sekund, da im ne izvršimo neku obavezu.
      
       Uz policiju, ulagali ste i u medije. Što su vam tako zanimljivi - zbog profita ili zbog potencijalne moći?
       - Stalno pitate za one klijenta koji su na tapetu javnosti ili vode javnu scenu. Nisu mediji druga oblast u koju ulažemo već verovatno deveta ili deseta. Važnije oblasti su recimo industrija, poljoprivredna proizvodnja, zdravstvo i motiv za ulaganje je isključivo sticanje profita, u interesu klijenata banke.
      
       Kako ste, onda, prošli u poslu koji je "Politika" napravila sa NjAZ-om? Imali ste potraživanja koja su posle nemačke revizije smanjena, a vi se niste ništa bunili. Da li ste vi opljačkani, oštećeni, ili ste nekako obeštećeni?
       - Za aranžman "Politike" sa NjAZ-om bolje pitajte rukovodstvo "Politike" gospodu Darka Ribnikara i Mirka Đekića, a što se poslovnih odnosa iz prethodnih godina tiče, mogu samo da kažem-da je bilo pljačke, neko bi otišao u zatvor, a nije otišao niko. Sve se radilo po zakonu. Mi smo svesno ulagali u "Politiku", iako je ona bila uz režim. Znali smo da on neće sto godina da živi, doći će novi režim. Ulagali smo, znači, u jednu srpsku instituciju. Po mom mišljenju, postoje četiri srpske institucije - Sinod, "Politika", SANU i "Crvena zvezda". I u sve njih mi ulažemo. Sa "Politikom", znali smo da će uvek da se završi dobro. Koji god režim da dođe na vlast, "Politika" je u funkciji razvoja srpskog društva kao civilizovanog društva. "Politika" će da bude škola kako treba da se vaspitavaju budući novinari u Srbiji. Doveli smo ovde najjaču izdavačku kuću u Evropi.
      
       Kolika su potraživanja banke po osnovu pomenutih ulaganja? Kakva je njena pozicija?
       - Odlična. Nikad bolja pozicija banke nije bila. Bilo bi dobro da i NIN uđe u tu porodicu. Napravili smo novo preduzeće. Ostala je stara Politika AD sa imovinom, a novo preduzeće je formirano tako što su ušli svi zaposleni i nove mašine koje je "Politika" još 1990. godine pola platila. Sad je sve plaćeno. U to novo preduzeće NjAZ je uneo 25 miliona maraka, s tim što će u naredne dve-tri godine da uloži trocifreni iznos. I preuzeo je obavezu da iz dela profita vraća stare obaveze koje "Politika" ima.
      
       Da li ste zbog saznanja da stari režim neće sto godina da živi, ulagali i u tadašnje antirežimske medije?
       - Banka se ne bavi uređivačkom politikom, niti je imala uticaja na nju ni u "Nedeljnom telegrafu", ni "Dnevnom telegrafu", ni u "Glasu javnosti". Oni su pare koje smo davali blagovremeno vraćali i plaćali kamate. Imali smo čist ekonomski interes. A želeli smo i da u Srbiji bude više novina, među njima i opozicionih, da ne bude samo "Politika".
      
       Kad je "Dnevni telegraf" likvidiran iz političkih, a ne iz finansijskih razloga, da li je i vaša banka pretrpela neke finansijske ili političke posledice?
       - Nije banka tu izgubila novac, sem nešto sitno. Mi smo se tu na vreme zaštitili. Banka je imala kratkoročna ulaganja, što su oni iz obrta vraćali.
      
       A da li ste kreditirali kupovinu štamparije Večernjih novosti?
       - Jesmo i kreditiraćemo i dalje. U stvari, mi smo stali iza celog projekta "Večernjih novosti". Dali smo punu garanciju, platili avans i ta mašina treba da stigne.
      
       Investirali ste i u četvrti stub - fudbal.
       - Jeste, bili smo sponzor "Crvene zvezde" u najtežim danima 1992. i 1993. godine. U to doba napravili smo i Bogoslovski fakultet i spomenik kralju Petru u Topoli.
      
       A šta se desilo sa fudbalskim klubom "Milicionar", koji je takođe ugašen, a koji ste vi finansirali?
       - Mislim da je to greška, jer klub nije finansijski zadirao u državnu kasu. Sve su pokrivali sponzori i donatori. Najveći je bila Komercijalna banka, a bilo je i drugih. Tamo su trenirala deca milicionera. Bolje da budu tamo, nego na ulici. Klub je zatvoren brzopleto i taj postupak ne odobravam.
      
       Kako se desilo da je mesto u Drugoj ligi prepušteno "Radničkom" iz Obrenovca?
       - Imali smo dve varijante - prvo, nismo hteli te fudbalere da ostavimo na cedilu. Nama su se kao klubu javila dva tima iz nižeg ranga takmičenja: "Radnički" iz Obrenovca i "Braća Vujići" iz Valjeva. Naša Skupština (u kojoj je polovina iz policije, a polovina iz redova donatora) odlučila je da mesto preda "Radničkom" iz Obrenovca, koji je automatski postao drugoligaš. Opet kažem, nije to trebalo gasiti, bilo je tu osim fudbala još klubova, pošto MUP ionako nije ništa plaćao.
      
       Da se vratimo bankama - u Srbiju su došle strane banke, koje kod većine domaćih bankara nisu blagonaklono dočekane, sa argumentom da će samo pokupiti domaće depozite i štednju, a neće ulagati u srpsku privredu. Vi ste se o tome slabo izjašnjavali?
       - Došle su na velika zvona, ali iz dosadašnjeg rada nisu pružile ni građanima ni privredi ono što se od njih očekivalo. Ja sam bio prvi zagovornik da treba da dođu banke sa stranim kapitalom. Meni i mojoj banci one ne smetaju. Naprotiv, dobrodošle su, da imamo jednu zdravu konkurenciju. One su za sad u odnosu na određene banke u zemlji skuplje, veće su im kamate, sa velikom opreznošću rade, znači spore su, ne znaju mentalitet klijenata. Treba im vreme da sve sagledaju i zato ne predstavljaju nikakvu opasnost za banke koje hoće da rade onako kako se radi u Evropi. Uostalom, ima klijenata koji od njih dolaze kod nas, jer su spori i skupi.
      
       Pa i vi ste skupi.
       - Mi se približavamo tržištu. Za svaki vredniji posao, gde smo sasvim sigurni da donosi akumulaciju, otvara nova radna mesta, nabavlja nove mašine, naše kamate ne prelaze 9,95 odsto godišnje.
      
       Zapravo, vas bije glas da ste selektivno skupi - nekome ćete dati po 9 odsto godišnje, a nekome po tri odsto mesečno?
       - Ne dajemo nikome, ako mislimo da ne može da vrati, nego će da opljačka banku. Građanima dajemo pod najpovoljnijim uslovima i to jednakim za sve.
      
       Davali ste pripadnicima starog režima u protekloj deceniji krajnje povoljne stambene kredite. Da li se i pripadnici novog režima mogu nadati istim pogodnostima?
       - To nije tačno. Nikome nije dat kredit mimo pravila i uslova predviđenih aktima banke. U slučaju da banka oceni da ima interes od klijenta, odobriće mu kredit. Treba da ima račun u banci i da firma u kojoj radi bude 100 posto klijent banke. Uostalom, više od sto stambenih kredita odobreno je za novinare i grafičke radnike "Politike", "Nedeljnog telegrafa", "Dnevnog telegrafa" i drugih štampanih i elektronskih medija.
      
       Pošto ste vi nekako uspeli da se 90 odsto privatizujete i po onim starim zakonima...
       - Što "nekako", sve je bilo regularno u skladu sa zakonom koji je i danas na snazi - raspisali smo javne tendere, oglase, mogli ste i vi da se javite, da postanete akcionar. Što se vi niste javili? Bićemo 100 posto privatna banka.
      
       Da li to podrazumeva sada moderne strateške partnere iz inostranstva? Neke velike svetske banke već se pominju kao kandidati.
       - Ne podrazumeva. Naša banka se uopšte ne trudi, niti će se truditi da nađe te strateške partnere. Oni dođu da uzmu naš novac, iznesu ga i njime kreditiraju svoje zemlje. Pare naših klijenata ostaće u ovoj zemlji.
      
       Vi ste u starom režimu izgurali usvajanje Zakona o prelasku platnog prometa iz ZOP-a u banke, a to tek od Nove godine primenjuje nova vlast. Ispalo je da ste bili dalekovidi?
       - Tačno, to je najveći dokaz koliko sam bio dalekovid. Deset godina sam se za to borio. Da nam nije došao MMF nikad se to ne bi desilo. ZOP je institucija u kojoj može da se plaća bez pokrića i to mora da se ukine.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ