Sumnje da je novoimenovani premijer Kosova dr Bajram Redžepi direktno umešan u zločin nad srpskim vojnicima u selu Vaganica kod Srbice nisu potvrđene, ali ni definitivno demantovane

      Tog 30. maja 1999. godine naša izviđačka grupa dobila je zadatak da obiđe teren iznad sela Vaganica u opštini Srbica. Nas petorica, pod mojom komandom, izbili smo na zaravan zvanu Čelo. Ništa nije ukazivalo da u blizini ima pripadnika OVK. Pamtim da je Ivan Milošević malo zastao iza mene, da veže pertlu na čizmi. Inače je uvek trčao ispred drugih.
       - A onda je sa svih strana zapraštalo. Upali smo u klasičnu zasedu. Jedini zaklon u tom momentu bio je usek od traktorskih guma. Tukli su nas iz automatskog naoružanja, minobacačima i troblonima. Glave zabijene u sasušenu, izlokanu zemlju, dok su mi kuršumi cepali ranac i šlem, pokušavao sam da se puzeći povučem van vatrenog dejstva. Tada sam sa desne strane čuo jedno prodorno: Jaoo!
       - Ivanovu glavu i telo nisam mogao da vidim. Video sam samo njegove noge koje su se trzale. Ječao je i dozivao u pomoć. A ja sam bio nemoćan, na svega deset metara od njega.
       - A onda sam sa suprotne strane čuo drugi krik. Miodrag Stanković, koga su svi u našoj jedinici zvali Branko, takođe je bio pogođen. Bio mi je bliži, pa sam dopuzao do njega. Ležao je na leđima sav obliven krvlju. Bio je živ i svestan. Radio-vezom, tražio sam pomoć. Posle ko zna koliko vremena stiglo nam je pojačanje. Teroristička kanonada je utihnula. Uspeo sam da Stankovića izvučem na sigurnije mesto.
      
       Sumnje
       Ovu zakasnelu ratnu priču sa Kosova i Metohije izgovorio je pre nekoliko dana u Leposaviću čovek koji ni za živu glavu nije želeo da mu se ime pomene u novinama. Zbog sebe, zbog svoje porodice. Zbog porodice njegovog nekadašnjeg ratnog druga Ivana Miloševića koja ne mireći se sa tragičnom ratnom sudbinom svog miljenika optužuje i njega da mu nije pritekao u pomoć.
       - Nije bilo nikakve mogućnosti da mu pomognem - gotovo da preklinje da mu se veruje.
       Ime poginulog pripadnika rezervnog sastava izviđačke jedinice Vojske Jugoslavije, devetnaestogodišnjeg Ivana Miloševića iz sela Ostraće kod Leška, u kosmetskoj opštini Leposavić, pojavilo se u javnosti tek tri godine posle rata, nakon što je Skupština Kosova pod patronatom novopridošlog civilnog administratora UNMIK-a Mihaela Štajnera za premijera vlade imenovala dr Bajrama Redžepija iz Kosovske Mitrovice.
       U medijima su se tek tada pojavili tekstovi o "ratnoj biografiji" mitrovičkog hirurga Bajrama Redžepija. General MUP-a Srbije, član Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Svetislav Đurđević je tek tada, na konferenciji za novinare, izneo deo operativnih podataka po kojima ima "ozbiljnih indicija" da su ranjenog Ivana Miloševića zarobili pripadnici OVK, da je zverski mučen, a da mu je posle toga odrubljena glava. I to tako "stručno" da je to mogao da uradi samo neko ko poznaje hiruršku veštinu.
       Tela nesrećnih rezervista pripadnici VJ su pronašli tek sutradan, po okršaju. Telo Ivana Miloševića pronađeno je bez glave. Po povredama na telu zaključeno je da je pre smrti zverski mučen.
       - Odsecanje glave Ivana Miloševića izvršeno je stručnim, hirurškim rezovima. Nije upotrebljen običan nož, sablja ili neki drugi oštar predmet, već hirurški skalpel - napisao je tada u izveštaju dr Vojislav Anđelković.
       Reagovao je i Nebojša Čović, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju koji je doveo u direktnu vezu dr Bajrama Redžepija sa ovim zločinom:
       - Ima pokazatelja da je upravo on izvršio ovaj zločin, na osnovu onoga što o njemu znamo. Međutim, dok ne prikupimo kompletnu dokumentaciju o tome nećemo izlaziti u javnost sa tim podacima - rekao je Nebojša Čović.
      
       Zversko mučenje
       Novi civilni administrator UNMIK-a Mihael Štajner je odbio da komentariše spekulacije o eventualnim zločinačkim aktivnostima dr Bajrama Redžepija tokom ratnih operacija na Kosovu i Metohiji u proleće 1999. godine. Ni iz Haškog tribunala trenutno nema nikakvih informacija o eventualnoj istrazi u ovom slučaju. U Leposaviću, gde je sahranjeno telo Ivana Miloševića, bez glave, takođe svi izbegavaju da detaljnije govore o tome. Porodica nastradalog rezerviste takođe odbija da bilo šta o tome govori. I dalje očekuju da im se neko iz Vojske Jugoslavije ili MUP-a Srbije zvanično obrati i objasni sve relevantne činjenice o pogibiji njihovog miljenika. O borbenom učešću Ivana Miloševića na Kosovu i Metohiji jedino svedoči zajednička spomen-ploča svim poginulim koja je prošlog leta svečano otkrivena u krugu kasarne u Parunovcu kod Kruševca, gde se posle rata 1999. godine premestila jedinica u kojoj je bio i Ivan Milošević.
      
       LJUBIŠA POPOVIĆ
      
      

Bajram Redžepi Doktor Bajram Redžepi je rođen 1954. godine u severenom delu Kosovske Mitrovice. Medicinski fakultet je završio u Zagrebu, a hirurgiju specijalizirao u Prištini. Do izbijanja ratnih sukoba radio je kao lekar u bolnici u Kosovskoj Mitrovici. Politički angažman počeo je u Demokratskom savezu Kosova Ibrahima Rugove, ali je godinu dana pre početka oružanog sukoba prešao u partiju Hašima Tačija. I iz albanskih izvora nepobitno je utvrđeno da je rat proveo u jedinicama OVK. Otuda mu i konspirativno ime "doktor Terorista". U vreme dešavanja ove ratne priče, boravio je na prostoru kosmetske opštine Srbica. Odmah posle povlačenja Vojske Jugoslavije sa Kosova i Metohije u leto 1999. godine, tadašnji civilni administrator za mitrovički region postavio ga je za privremenog gradonačelnika južnog dela Kosovske Mitrovice. Zapamćen je po tome što se svim silama zalagao da Albanci iz južnog dela grada pređu u severni, što je za posledicu imalo svakodnevne etničke sukobe na mostu na Ibru. U prvom obraćanju javnosti posle postavljenja na premijersko mesto obećao je da će se zalagati za nezavisno Kosovo.