Pre nego što je ponudio ostavku, u javnosti se pročulo da je više članova Saveta nezadovoljno komunikacijom s Vladom Republike Srbije, pa se čak i šuškalo o ostavkama (u množini). Na kraju je, ipak, ponudio, pa povukao ostavku samo predsednik

      Zašto ste hteli da podnesete ostavku i o kakvim se "nesporazumima" s vladom radi?
       - Stekao sam utisak da u shvatanju problema korupcije i borbe protiv nje između mene i članova Saveta, s jedne strane, i pojedinih članova vlade, s druge strane, postoje ozbiljne razlike. Sumnja u pokroviteljski stav prema tzv. ekstraprofiterima koji su na osnovu zakona izmirili svoje fiskalne obaveze, izostanak očekivane komunikacije vlade sa Savetom, isticanje za sada nedovoljno uspešnih antikorupcijskih timova a ne Saveta kao glavnih oslonaca u borbi protiv korupcije i upadljiva odbojnost vlade prema kritici koju je Savet uputio, ukazujući kakve pojave u vlasti mogu biti izvor korupcije, bili su dovoljni da kod mene izazovu nepoverenje u iskrenost vladinih pobuda. U takvoj situaciji postavilo se pitanje smisla učešća u daljem radu Saveta. Zapitao sam se da li ima svrhe da savetujem nekoga ko savete smatra beskorisnim ili čak štetnim? I treba li održavati telo, za koje smo u samom početku rekli da ne sme postati ukras vladinog samoprikazivanja i samo jedan od nominalnih faktora koji bi svojim pukim postojanjem državi popravio rejting i stvorio uverenje da se protiv korupcije preduzimaju respektabilne mere.
      
       Dakle, vlada ne pokazuje dovoljnu i jasnu spremnost da uvaži (sve) savete Saveta?
       - Kolektivni pojam "vlada" očigledno se ne može odnositi na svakog člana vlade ponaosob. Već sam pomenuo utisak da jedan broj članova vlade ne gleda s odobravanjem na naše stavove, da je pogođen ocenom o nespojivosti funkcija u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti i u upravnim odborima javnih i društvenih preduzeća, da se pita šta će vladi Savet koji je u ponečemu kritikuje, a u ponečemu joj protivreči; jednom reči da i nesvesno potvrđuje duhovitu i odvažnu postavku koju je prilikom predstavljanja Saveta javnosti izneo ministar Đelić - da će Savet ispuniti svoju svrhu ako vlada zažali što ga je osnovala. Tom predomišljanju se može pripisati i oklevanje pred savetima Saveta da se što pre pripreme predlozi zakona o sprečavanju sukoba interesa, zakona o evidenciji imovine nosilaca javnih funkcija i novog zakona o finansiranju političkih stranaka. Ako naše pouke nisu, bar bi pouke istorije trebalo da budu dovoljne. Političare bi povremeno trebalo podsećati na Tacitovu ocenu da su u doba Augusta borbe među velikašima i pohlepa magistrata uzdrmali poverenje u vlast, a da zakoni, čiji je autoritet narušen nasiljem, vlastoljubljem i novcem, nisu mogli da pruže zaštitu!
      
       Da li su bile sporne Izmene i dopune Krivičnog zakona Srbije?
       - Deo novih krivičnih dela protiv korupcije iz izmenjenog i dopunjenog Krivičnog zakona Republike Srbije ima više "paradni" nego pravno funkcionalni karakter. Problem je što se tim krivičnim delima specificira korupcija u najvitalnijim oblastima javnog života, na način koji je protivrečan postojećem krivičnom delu primanja mita. Tako je sada za osnovni oblik korupcije u pravosuđu ili prosveti propisana blaža kazna od kazne za krivično delo primanja mita. Na ovu protivrečnost Savet je blagovremeno ukazao vladi, ali očigledno da naše upozorenje nije imalo efekta.
      
       Zašto ste odustali od ostavke?
       - Zbog podrške članova Saveta i podrške koju je radu Saveta dao ministar Đelić. Uticaja je imala i procena da je još rano za kategoričke sudove i da bi ostavka mogla biti zloupotrebljena u političke svrhe. Pošto se članstva u Savetu nisam prihvatio iz političkih razloga, nisam hteo da dopustim ni da moj izlazak iz Saveta postane predmet političkog nadmetanja.
      
       U kojoj meri je, po vašem mišljenju, korumpiran naš politički vrh (i Srbije i Jugoslavije)? Odnosno, slažete li se s izjavom premijera Zorana Đinđića da gotovo da nema korupcije u njegovoj vladi?
       - Da li je i koliko korumpiran, ne znam. Znam, međutim, da nisu uklonjeni faktori rizika i da u organizaciji i sprovođenju vlasti postoje značajni oblici političke korupcije i mogući izvori svake druge korupcije. U vladi kao da se ovo ne shvata. Premijer Đinđić, na primer, nedavno je izjavio da "nikome ko je platio ekstraprofit ne može biti srušen objekat", a ministar Đelić da je "jednokratni porez namenjen onima koji formalno nisu prekršili zakon". Ni jedno ni drugo nije tačno. Plaćanjem poreza na ekstraprofit ili ekstradobit ne kupuje se ni građevinska dozvola niti se legalizuje bespravna gradnja. Zakon o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstraimovinu nema odredbu o legalizaciji bespravne gradnje. Taj zakon, takođe, ne odnosi se na one koji nisu prekršili, već upravo na one koji su prekršili zakon. Odredba člana 3, sa nabrajanjem transakcija iz kojih nastaje predmet oporezivanja, zapravo je popis elemenata bića niza krivičnih dela, koja plaćanjem jednokratnog poreza nisu ni oproštena ni iskupljena. Naprotiv, identifikovanje nekoga kao ekstraprofitera znači otkrivanje izvršioca ozbiljnog krivičnog dela i nameće obavezu javnom tužiocu da zahteva pokretanje krivičnog postupka. Ovakve izjave političara, međutim, samo su dokaz da politička volja još uvek dominira nad pravom.
      
       Dosadašnji zaključci, ukratko. U kojim oblastima našeg društva ima najviše korupcije i gde će je biti najteže suzbiti?
       - U vlasti.
      
       ANA VUČKOVIĆ