Vlada Srbije najavila je agresivnu borbu protiv korupcije, ali, za sada, iako prolazi već treći mesec od zvanične objave, malo toga je zaista urađeno

      Hit podelu političara i njihovih sledbenika na patriote i izdajnike zamenilo je i menja, između ostalog, razvrstavanje na korumpirane i političare "transparentne", odnosno "prozirne" (sinonim preuzet od premijera Zorana Đinđića). Ali, iako su vlasti borbu protiv kriminala i korupcije proglasile za ovogodišnji prioritet - i iako je tek/već mart, agresivna kampanja protiv zle društvene hidre većini građana već izlazi na uši. Oni bi, ipak, da čuju nešto konkretnije od privođenja švercera u Pančevu koji je lokalnoj policijskoj patroli ponudio mito od 100 dinara.
       Sa skrivenim, da ne kažemo podmićenim davanjem zabranjene anestezije, kao i bez nje, saplitanja su se, poput svih tranzicionih talasanja, pojavila na samom početku glasno objavljenog rata. Najpre oko uloge savetodavnog tela Vlade Srbije - Saveta za borbu protiv korupcije, sastavljenog od nezavisnih i uvaženih intelektualaca, a zatim i oko spornih antikorupcijskih timova koji od 15. januara, pod pokroviteljstvom MUP-a, vršljaju po Srbiji, više tragajući za ljudima koji će da prijave slučaj korupcije, nego što zaista hvataju osumnjičene.
      
       Senka
       U senci Čupić-Mitrović priče, značajnijoj pažnji javnosti promaklo je da je predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Slobodan Beljanski, na petoj po redu sednici, vanrednoj, održanoj 28. februara (Savet osnovan u decembru), namerio da podnese ostavku na tu funkciju. Pošto je profesor Čedomir Čupić takođe član Saveta, akcenat je bačen na TV Pink aferu, a što je, ujedno, i donekle omelo redovan rad ovog vladinog tela, te ponovo postavilo pitanje premijerove naklonosti. Naime, renomirani pravnik, predsednik Advokatske komore Vojvodine, uvideo je da vlada nije dovoljno spremna da posluša savete njenog Saveta, ali je, na kraju, kolege su uticale, odustao od prvobitne zamisli. Tada je zaključeno i da "uprkos izvesnim problemima u komunikaciji s Vladom Republike Srbije" postoje razlozi za dalji rad Saveta ohrabrenog pozitivnim signalima i ocenama ministra Božidara Đelića - s kojim izgleda dobro sarađuju, za razliku od nekih drugih članova vlade - i da će nastaviti da deluju kritički, bez kompromisa i ustupaka.
       Neočekivanom brzinom, vlada je, istina, Savetu dostavila naručeni spisak ministara i njihovih angažmana i primanja u upravnim odborima javnih preduzeća i ustanova (Đinđić je pre godinu dana naredio ministrima da zamrznu privatne poslove). Međutim, još se čeka na iste podatke za zamenike, pomoćnike i ostale zvaničnike u ministarstvima, još se čekaju podaci o funkcijama saveznih i republičkih poslanika, a i prikupljanje faktografije iz lokalne samouprave, gde je korupcija najrasprostranjenija, verovatno će dugo, dugo kaskati.
       Na pristiglom spisku gotovo svi su takoreći čisti k'o suza, nema ekstraplate. "Pri tom treba imati u vidu da rad u upravnim odborima bez naknade ne predstavlja ni branu za korupciju, niti izgovor za dalje povezivanje i nagomilavanje funkcija. Suština ocene Saveta o potrebi izbegavanja pojave nije u naknadama za rad, već u širenju političke moći na ekonomsku sferu, u mogućnostima opstruiranja javnih mehanizama kontrole i u distribuciji kapitala rukovođenoj isključivo partijskim interesima", piše u saopštenju Saveta.
      
       Sukob
       Refren Saveta je neophodnost usvajanja zakona o izbegavanju sukoba interesa, pripremanja i predlaganja zakona o evidenciji i kontroli imovine nosilaca javnih funkcija i donošenja kodeksa o ponašanju državnih službenika. U redu čekaju i zakon o javnim nabavkama i zakon o finansiranju političkih stranaka. Zapravo, od čitavog paketa antikorupcijskih, obećanih zakona, do sada je jedino uvedeno krivično delo korupcije u Izmene i dopune Krivičnog zakona Srbije.
       Potpredsednik Saveta i predsednik organizacije Transparencdž International za Srbiju Predrag Jovanović komentariše za NIN uopštenu skeptičnost prema vladinoj odlučnosti da stane na put korupciji: "Naši su građani nestrpljivi, puno se radi, a još uvek nema značajnijih rezultata." Drugo objašnjenje za kašnjenje efekata je, nastavlja, u objektivnim teškoćama u obračunu s "profiterima iz prethodnog perioda".
       Smeće se s uma da se korupcija gotovo nigde i nikada ne može iskoreniti do kraja, kao i da je za vidljivost prvih rezultata potrebno po nekoliko godina. Jovanović ističe primer Slovenije, gde je tamošnjoj Upravi za javne nabavke trebalo četiri-pet godina da valjano profunkcioniše. Mi smo navikli da se sve dešava preko noći. Opravdano strahujemo poučeni sopstvenim, ali i iskustvima država koje su završile, ili prolaze kroz tranziciju. Strahujemo od "tajkuna", novih bogataša koji uspešno stasavaju upravo tokom brze privatizacije. Zato ne odskače toliko odredba novog KZ po kojoj se za krivično delo korupcije u privatizaciji predviđa najoštrija kazna - od tri do 15 godina zatvora. (Izmenama i dopunama Krivičnog zakona, kojima je korupciji dodeljeno posebno mesto, grupu ovih krivičnih dela čine: korupcija u organima uprave, pravosuđu, zdravstvu, prosveti, postupku privatizacije, javnim nabavkama, nenamensko raspolaganje sredstvima budžeta, zloupotreba funkcije branioca ili punomoćnika i ugovaranje ishoda takmičenja.)
      
       Timovi
       Savet za borbu protiv korupcije jednako nema veze s odlukom vlade da formira antikorupcijske timove u 26 okružnih centara republike. Mada su o donetoj odluci prvo obavestili Savet, pa tek onda javnost, vlada i MUP nisu ga konsultovali. A Savet se odmah, kao i mnogi eksperti, trgnuo zbog timskog rada u čvorovićevskim "trojkama" koje čine pripadnici javne policije, tužilaštva i - Državne bezbednosti. Pitaju se kako će se protiv korupcije boriti služba koja i dalje nije reformisana, koja i dalje vuče atribut važnog pomoćnog sredstva u političkim rešetanjima. "Želimo da takve slučajeve dramatizujemo i da svako ko uzme novac zna da je on možda obeležen i da će mu za pet minuta doći policija i privesti ga", rekao je Đinđić jednom prilikom.
       Načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Srbislav Ranđelović ponoviće za NIN vladino objašnjenje po kome je za delovanje timova neophodna oprema koju pripadnici javne policije i tužilaštva niti imaju, niti znaju njome da upravljaju. "Nema nikakvog razloga da se u negativnom kontekstu tumači to što su članovi timova i predstavnici Resora DB-a, jer, kao što je više puta objavljeno, Resor ne radi na način kako je to nekada radio."
       Situacija na terenu je mlaka. Potpukovnik Ranđelović ne krije da je očekivao bolji odziv građana. Za gotovo dva meseca, od 15. januara, kada su timovi proradili, do 5. marta, na dežurne telefone javilo se 736 građana, od kojih je svega 38 podnelo pismenu krivičnu prijavu, potpisalo prijavu s navodima datim preko telefona. U naznačenom periodu, otkriveno je 21 krivično delo primanja i osam krivičnih dela davanja mita. Najteže je pronaći krivicu u "mitovanju" iz prošlosti i bez svedoka, a najlakše u trenutku izvođenja krivičnog dela (scena zamišljena).
      
       Navika
       Za Ranđelovića je korupcija - korupcija. Ne deli je, kao vlada, na sitnu, srednju i krupnu. Lepo kaže: "Mi se bavimo onom koju možemo da dokažemo." Timovi postupaju isto i po anonimnim i po potpisanim prijavama; u dogovoru s tužilaštvom, nuđač mita može se osloboditi odgovornosti. Do 5. marta, dakle, krivične prijave "vezane za korupciju" (novi KZ stupa na snagu 28. marta) podnete su, po broju, protiv 14 fizičkih lica, 12 policajaca (davanje dobrog primera, valjda), petoro prosvetara, dvoje sudija opštinskog suda i po jednog: sudije za prekršaje, direktora privatne firme, direktora društvene firme, carinika, radnika EPS-a, radnika Penzionog fonda. Lekara na mršavoj listi - nema. Od zanimljivih podataka izdvajamo i da do danas nije registrovana ideja da se podmite članovi antikorupcijskih timova.
       Cinkarenje, sa svim njegovim pravim i lažnim značenjima i podznačenjima, naš je modernizovani mentalitet poprilično sankcionisao. Ili, prosto, nema se vremena za bavljenje doušništvom. Prvo, zato što se smatra da je vlast najkorumpiranija (korupcija je širi pojam od primanja i davanja mita), to jest da će njeno lečenje najduže trajati, pa se stoga dižu ruke i od "sitne ribe" (i stručnjaci se čude kako je moguće boriti se protiv korupcije u vlasti, kada država ima monopol nad cigaretama i naftom, veoma berićetnim oblastima). Drugo - moć navike. Lakše nam je, pogotovo kada je osetljivo zdravlje u pitanju, da kupimo doktoru (bar) viski, nego da se maltretiramo isterivanjem pravde i Hipokratove zakletve na svetlost dana. Opštine? Ko je poslednji put otišao u neku kancelariju bez 200 grama kafe? I to je oblik korupcije. Upućenog osobi s mogućnošću da posao za koji je kako-tako plaćena obavi brže i bolje, sporije i traljavije (zavisi od apetita). A mi smo spremni, izdresirani da tolerišemo korupciju na nižim nivoima, sve ponukani opravdanjima da su zarade u javnim službama jadne, da je birokratija strašna i da "milka" može i gvozdena vrata da otvori.
       Bilo kako bilo, rat je objavljen, premijer zna i za mafijaše, zna i gde su, koliko ih ima i koliko su skloni korupciji. A da li je rat stvarno počeo, tek ćemo da vidimo. Zvanično se ide i odozdo (Pančevo, švercer) i odozgo (najavljivanje važnih zakona). "Dobro je što je vlada krenula od najvišeg nivoa, red se uvodi od glave", kaže Predrag Jovanović i dodaje: "Ovo je apsolutno medeni mesec. U početku je sve lepo, ali kad dođe do konkretizacije počinje rovovska bitka." Uz to, stiče se utisak da mnogi poslanici i članovi vlade "u više brzina", još ne znaju šta je zapravo pred njima. Prva konkretizacija borbe protiv korupcije na visokom nivou, biće šta će vlada i potom poslanici uraditi kad dobiju nacrte, predloge zakona.
       Pored nacionalne strategije, pripremiće se i anketa o rasprostranjenosti nemani (za koju se unapred zna da se nikada i nigde ne može pouzdano utvrditi dokle joj sežu pipci). Đinđić se nada da će projekat antikorupcijskih timova odista zaživeti krajem godine, do kada bi, inače, trebalo da bude formiran i revizorski sud (donacija stigla od Holanđana) koji bi "eksterno" trebalo da kontroliše budžetsko trošenje para. Sve same najave, "suštinske" najave. "Strance veoma zanima u kom se pravcu krećemo, a krećemo se dobrim smerom", objašnjava Jovanović. Njihova istraživanja ne zasnivaju se na objektivnim pokazateljima, jer je priroda korupcije takva da joj se ne prilazi objektivno. Zato je ključno stvaranje imidža. "Plašim se da u svet stižu protivrečne informacije. S jedne strane stižu pozitivne, o namerama vlade, s druge strane stižu političke afere."
       Transparencdž International otvorio je kancelariju u Beogradu februara prošle godine. Poslednje istraživanje u kome se i mi pominjemo urađeno je za 1999 (sećamo se, bili smo prvi posle Nigerije po korumpiranosti), dok svežijih rezultata nema iz nejasnih razloga. U stvari, ima malo drugačijih. Pohvalnih. Treći smo po institucionalnim mehanizmima u borbi protiv korupcije! Pohvalila nas je i Antikorupcijska inicijativa Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope (SPAI), kojoj smo, baška, pristupili u oktobru. Misija SPAI-ja posetila je nedavno glavni grad i pozvala predstavnike vlasti da krajem aprila učestvuju na konferenciji zemalja jugoistočne Evrope posvećenoj problemu korupcije, kada bi trebalo i da predstavimo projekte za bitku i eventualno dobijemo finansijsku podršku. Konferencija jugoistočnih zemalja Evrope biće održana skroz na Zapadu - u Vašingtonu i do tada će, verovatno, biti uhapšen još koji pilićar, a možda i usvojen koji zakon više.
      
       ANA VUČKOVIĆ
      
      

Članovi Saveta za borbu protiv korupcije su: Slobodan Beljanski, Zagorka Golubović, Miomir Miša Brkić, Vladimir Goati, Nikola Milošević, Predrag Jovanović, Vojin Dimitrijević, Aleksandar Ćurčić, Ivan Lalić, Čedomir Čupić i Miroslav Milićević.