Deo subotičkih policajaca osumnjičen je za nedozvoljeno uzimanje robe bez potvrde i živih deviza od prodavaca, ali i kupaca na nekada čuvenom buvljaku. Zajednički glas pobune prvi put javno se čuo prošle nedelje, a umirujuće vesti od vlasti u borbi protiv korupcije stigle su - odmah

      Svojevremeno čuven i radan, subotički buvljak mnoge od nas, surduknute u čemer hiperinflacije, spasao je trošenja plate na toalet-papir. Danas imamo i za toalet-papir i za još ponešto, ali buvljak u Subotici vegetira, ne samo zbog (ipak) boljeg standarda, već i zbog nekolicine policajaca koji već dve godine, kao, nazovi, prethodnica inspekcije, intenzivno uzimaju harač od, uglavnom, tehnoloških viškova i izbeglica zaposlenih na tezgama.
       Prošle srede, prodavcima je prekardašilo i započeli su štrajk, zatvorili svoje "otvorene" kancelarije, STR-e i krenuli u protestnu šetnju. Bunt, međutim, nije dugo trajao, pošto su im u susret, za tren oka, izašli predstavnici lokalne vlasti i policije, poručivši da će sve biti u redu. Ohrabrenje je stiglo i od premijera Zorana Đinđića, s kojim su se u nedelju, u Subotici, sastali tokom njegove turneje "Srbija na dobrom putu".
      
       Udarni dan
       "Mali Bajmok" otvoren je osamdesetih godina, dobro je poslovao, da bi u najcrnjem periodu, 1992, 1993, dostigao apsolutni rekord u prometu robe. Bio je to period trgovanja s ratnom Bosnom i kada je buvljak - u infrastrukturi uznapredovao dotle da ga od milošte zovu "otvoreni tržni centar" - radio i po suncu i po mesecu. Beleženo je 20 000 kupaca dnevno.
       Evidencija o posećenosti ne vodi se već četiri, pet godina. U nedelju, 17. marta 2002, bilo je toplo i sunčano, a nedelja ko nedelja - udarni dan. E, taj udarni radni dan završen je oko 14 časova, s laganim pripremama za pakovanje još oko podneva. Bez očekivane vreve, psovanja i cenkanja. Utisak stranog posmatrača bio je da je, s obzirom na prirodu zanimanja i prepoznatljivu razgoropađenost posetilaca buvljaka, atmosfera bila letargična poput počivšeg bankarskog srkanja kafe i pre i posle pauze. Neznatna pometnja nastala je kada se preko razglasa čulo da je upravo završen uspešni susret delegacije svežeformiranog Inicijativnog odbora prodavaca sa Zoranom Đinđićem. Uhvaćeni komentari: "'Oće, boli ga uvo, on je veći lopov od ovih", "Naravno, odgovara mu da dobija što više para od poreza", "Daro, kako si ti prošla?"
       Prema priči prodavaca, kratkotrajni štrajk od prošle srede iniciralo je reketiranje nekoliko autobusa s nakupcima iz drugih delova Srbije. Kažu, od svakog vozača se uzima po 100, dok se od "individua" traži po 20 maraka za ostanak robe u gepecima (kao na granici). Omiljena mesta za reket su ozloglašeni parking pored pijace i cela deonica autoputa do Novog Sada. "Sad dolaze samo oni koji ne znaju za policiju", žale se zastrašeni prodavci, s jasnim odsustvom namere da se predstave bar nadimkom. (Članovi Inicijativnog odbora bili su utrnuli od važnosti nove funkcije, ali i od posete premijera, pa nisu hteli ništa da izjave "dok ne vidimo tačno šta ćemo"). "Kao da neko hoće da uništi ovu pijacu, sve šalju u Pančevo, onu šangajsku pijacu na vodi, i u Beograd. Što njih, tamo, niko ne dira?"
       Buvljak u Subotici je, na prvi pogled, zaista čistiji (možda zato što nema toliko gužve), ima uredne tezge, ve-cee, ambulantu, protivpožarne hidrante, telefonsku kabinu, razglasnu stanicu... Sa oko 300, 400 lokala i preko 2 000 tezgi, od kojih je većina legalizovana, svakako ne pokriva samo potrebe opštine. Sve više Mađara dolazi, umesto da je obrnuto, jer su kod nas konfekcija i obuća jeftiniji. "Kod nas se ovde, u ovom okrugu, sve proizvodi, sve osim džinsa koji ostaje u Novom Pazaru." Carina se plaća, to nije problem, ali je problem za reketaše nedostatak potvrde o poreklu robe. "Što ne traže od onih u Beogradu tu potvrdu? O'š da ti kažem? Tamo je na tezgi niko i ne izdaje i tamo se čuva socijalni mir", jedna je od pretpostavki.
       Policija, naime, ima pravo da traži račun, da posumnja, ali ne i da oduzme robu, niti da glumi inspekciju i poziva se na nju. "Ima jedan, upravo je otišao, stalno mu za čarape uzimaju po 20 maraka, a ima troje dece, tehnološki je višak, nema gde. Zašto diraju njega, nek' maltretiraju onog koji te čarape nabavlja", svedoči prodavac tehničkih aparata iz Mađarske. "Meni su za ovih pet godina uzeli oko 60 hiljada maraka", kaže mladolika prodavačica, uz napomenu da je nikada nisu uznemiravali na radnom mestu. No, treba doći do tezge, od kola do tezge, od centra gde se nalazi s "dobavljačem" do kuće: "Samo ti priđu, pitaju šta imaš i ukoliko ne calneš kintu, prete inspekcijom, ili privođenjem u stanicu." "Ima ih i koji dođu, ne traže ništa, al', kao, ispala mu značka na dečje helanke, onda te pogleda ispod oka i, kao, 'ako ti zatreba pomoć'... moraš da mu daš nešto za familiju, decu..." "Inspektori više zezaju butike, za nas znaju u kakvim uslovima radimo. Zato dođe murkan, pita pošto je perjana jakna i neki, nažalost, očekuju da ne plate. Sad, neki im naplate, a mnogi u startu odustanu, pošto znaju šta može da mu se desi iza ćoška."
      
       Zaplašeni palicama
       Retki izuzetak: "Mene nikad nisu šikanirali. Nego, ako ih ja počastim", važno nam je saopštila izbeglica iz Bosne. Na pitanje da li je registrovana (donji veš prodaje na platou, bez tezge), odgovara potvrdno, da bi se kasnije ispostavilo da je mislila na registraciju kao raseljenog lica: "Nikad mi nisu tražili gaće. Ja im ponekad, onako, dam, kao onomad kad su išli na Kosovo. Reko', birajte i nek' vam je sa srećom". Normalno, dodaje, "kad dođe inspekcija, svi bežimo". Staž i zdravstveno osiguranje, dakle, nema i plaća dnevnu pijačninu od 140 dinara. Što se legalnih tezgi tiče, kvadratni metar, od ukupno dva, košta sto nemačkih maraka u "jakoj" zoni. Prodavci se opet žale kako je i to preskupo, jer baš jedan među njima radio je u subotičkoj robnoj kući "Centar" gde je kvadrat oko pet puta jeftiniji.
       Iako se može očekivati da prodavci, preprodavci, nakupci i zakupci donekle drame, od republičkog premijera do ostalih lokalnih zvaničnika takođe dobijamo ocene da trenutno sudski nedokazane zloupotrebe dela policajaca Subotice - postoje (govorimo samo o Subotici). Svejedno, prodavci su i dalje zaplašeni likom i delom srpskog čuvara javnog reda i mira, palicama i pretnjama da će im u goste, bez sikteruše, doći inspekcija, koja im, inače, ne pravi "strašne frke" kao policija, ne reketira kupce što je, naglašavaju, najveći problem, te se niko ne usuđuje da slučaj prijavi, recimo, antikorupcijskom timu. Dežurni telefon ne zvoni. Oni samo među sobom šuškaju, prozivaju im sve po spisku i - pristaju na reket. Dođe im lakše. "Niko nije lud da prijavi drota."
       Srboljub Jerković, direktor Akcionarskog društva "Tržnica", s većinskim udelom društvenog kapitala, koje drži četiri od pet hala buvljaka, veruje da zloupotreba ima, mada ih on lično nije video. Niti "Tržnica", kaže, tu išta može da učini. Oni su, jednostavno, preduzeće za pružanje usluga, izdavanje tezgi. Načelnik Severnobačkog okruga Oliver Dulić dodaće, između ostalog, i da "naš najlegalniji buvljak u celoj državi" ne radi kao ranije, jer se sada građani okreću kreditima (stručne analize, plus njegov sopstveni primer): "Buvljak više nije mnogo konkurentan." Zanimljivo je da su nam svi sagovornici objasnili i da je Subotica verovatno najdoslednija u zemlji po sprovođenju zakona, propisa, uredbi. "Malo čak i preteruju", reći će prodavac (?).
       Ko ćuti, nema pravo da se ljuti - piše i na lecima koje će antikorupcijski tim subotičkog SUP-a podeliti, uz apel da ugroženi konačno nekog prijave, jer SUP nema konkretne podatke i imena. Jedino konkretno što je u tom smislu urađeno od 5. oktobra jeste smenjivanje dvojice komandira stanice na buvljaku. A akcije se preduzimaju, kakvo-takvo zatišje već se oseća. Državni organi voljni su da situaciju razreše. Oštećeni će svoje nedaće moći da predoče Kancelariji za pritužbe, žalbe i predstavke građana u Severnobačkom okrugu, kao i Inicijativnom odboru buvljačana. Samo još da se na taj korak odvaže, jer značka je i dalje značka.
      
       ANA VUČKOVIĆ