Pokidale su se veze na relaciji Rektorat BU - Ministarstvo prosvete, svi uglas govore, oštro se suprotstavljaju i međusobno sumnjiče. Formirane su paralelne komisije za rad na reformi univerziteta

      Pre dve godine Gašo Knežević, republički ministar prosvete dobronamerno je obećao da će se boriti za "ugradnju dostojanstva univerzitetskih profesora u budžet Republike Srbije". Ugradnja ne da nije uspela nego je usput zaboravljena. U stvari, u budžetu za ovu godinu nečijom greškom (ne zna se čijom) uopšte nisu predviđena sredstva za materijalne troškove univerziteta. Pošto se od iščekivanja povratka dostojanstva teško živi, dekani Beogradskog univerziteta uputili su ljubazne zahteve Vladi Srbije u kojima se kaže da se i dalje premišljaju da li da ponude kolektivne ostavke ili da stupe u štrajk. Vlada ima vremena da do 25. marta izađe u susret njihovim zahtevima koji su vezani isključivo za opstanak.
       S druge strane, putujući Srbijom, premijer Zoran Đinđić često ponavlja kako su znanje i pamet jedina nada za našu istrošenu zemlju koja decenijama kaska za razvijenim svetom. Tako je, tokom vikenda, gostujući na Ekonomskom fakultetu u Subotici studentima održao kraće predavanje o znanju. Zaključio je da "nedostatak vremena i novca može da apsorbuje jedino znanje" te da će "menadžment 21. veka biti upravljanje znanjem". Ipak, ovaj ljubitelj znanja prošle godine je odbio da potpiše dokument koji bi obrazovanje postavio na pijedestal prioritetnih oblasti našeg društva. Nije potpisao, iako se Knežević svuda pa i u NIN-u hvalio kako je to završena stvar, da mu je Đinđić lično obećao. Doduše, Knežević se dugo opirao i uvođenju veronauke u škole, što premijera uopšte nije dirnulo.
      
       Samozadovoljstvo
       No, izgleda da nije baš sve tako loše kad vas ne shvataju ozbiljno. Ubeđeno da će se izaći u susret spisku lepih želja, Ministarstvo za više i visoko obrazovanje pozvalo je sve mlade stručnjake i najbolje studente koji su otišli iz zemlje i diplomirali ili se zaposlili u inostranstvu, da se vrate. "Dosta je bilo busanja u grudi i pozivanja na patriotizam. Ako želimo da nam se vrate stručnjaci, moramo im omogućiti ekonomske uslove", rekao je Knežević i obećao povratnicima iste plate kao što su imali u inostranstvu.
      
       Međutim, Gaši Kneževiću kao da ništa ne ide od ruke.
       Kako je sve počelo?
       Pažljivim posmatračima jasno je da već više od godinu dana nešto ne štima na relaciji univerziteti - Ministarstvo prosvete. "Naš univerzitet je prilično bolestan, tradicionalan i teško se menja, a profesori su beskrajno zadovoljni sobom", ponavlja često Srbijanka Turajlić, pomoćnica ministra prosvete za više i visoko obrazovanje. Ona i njene kolege iz Ministarstva često naglašavaju da univerzitetski profesori nisu dorasli reformama koje ih očekuju. Sa njima su se često slagali i neki eksperti za obrazovanje.
       Rektor Beogradskog univerziteta Marija Bogdanović uzvratila je udarac na svečanosti povodom Dana univerziteta, pretposlednjeg dana februara. Ona je ocenila da je "univerzitet već mesecima marginalizovan" što između ostalog potvrđuje i već pomenuta činjenica da još nije ukinut Zakon iz 1998. godine, niti je donet novi, takozvani prelazni zakon.
       "Pojedini predstavnici Ministarstva osporavaju univerzitet kao instituciju, favorizuju se neki univerziteti i neki fakulteti, favorizuju se eksperti iz nevladinih organizacija. Pri Ministarstvu se formiraju paralelne komisije za reformu, a ignorišu se već postojeće na univerzitetu." Udarila je i na ovdašnje svete krave - studente. Činjenica da Ministarstvo potpisuje sporazume sa raznim studentskim organizacijama, po njenom mišljenju, predstavlja štetnu politizaciju studenata i vodi "stvaranju političkih liderčića koji najčešće zaboravljaju da na vreme završe fakultet". Gaši Kneževiću nije bilo prijatno: "S tugom konstatujem da je nešto što je trebalo da bude svečani dan i svečarski govor, skliznulo u programski govor."
       Nedelju dana kasnije Nastavno-naučno veće (NNV) Univerziteta u Beogradu uputilo je svoje zaključke Vladi Srbije sa zahtevom da se potpiše uredba o finansiranju Univerziteta kao i zahtev za isplatu povišice plata i materijalnih troškova od 1. januara. Sve ovo, jer vlada svoja obećanja nije ispunila, uredba je trebalo da se usvoji na sednici vlade dve nedelje pre ovog ultimatuma i zato što su pregovori o novom načinu finansiranja započeli još u oktobru. Većinski deo NNV-a smatrao je da od Ministarstva za prosvetu već postoje obećanja sa velikom dozom optimizma, ali da se ništa dalje ne preduzima.
       Zanimljivo je da su svi mediji šturo preneli ovu vest. Nešto više se pisalo prošle nedelje, posle razgovora koji su Gašo Knežević i Srbijanka Turajlić upriličili sa dekanima i profesorima BU.
      
       Obračun
       "Nadam se da štrajka neće biti, jer bi vlada usvojila uredbu o finansiranju i bez te najave", istakao je Knežević.
       Ovaj sastanak iskorišćen je i da se prvi ljudi Ministarstva obračunaju sa rektorkom Bogdanović koju očigledno krive za pobunu dekana. Gašo Knežević je tada priznao da ga je "strašno iznervirala proslava Dana univerziteta". Detaljno je govorio o sredstvima koje je Ministarstvo dalo Rektoratu, potencirajući i novac za put rektorke u Dansku (koji je koštao 66 hiljada dinara) na sastanak Asocijacije evropskih univerziteta čiji je član odnedavno i Zajednica univerziteta Srbije a čija je predsednica rektorka BU. Sredstva su, inače, data za održavanje međunarodne saradnje i prvi put su tražena. Bogdanovićevoj je prigovoreno i za njen službeni auto. Shvatajući ovo cepidlačenje kao uvredu "optužena" je rekla da je BU imao samo "golf" star trinaest godina (sa dvoja vrata) i da bez obzira ko je rektor Beogradskog univerziteta mora da ima reprezentativniji auto. Ipak, najzanimljivije od svega je što je Srbijanka Turajlić ovaj sastanak kome su prisustvovali i novinari iskoristila da odgovori na pitanja koja joj je vaša novinarka postavila nekoliko dana ranije za potrebe ovog članka, rekavši da su optužbe sa BU "prelile čašu".
       Evo kako je gospođa Bogdanović obrazložila za NIN kritiku rada Ministarstva prosvete.
       "Kad vas dovedu u bedu onda mogu na bagatelan način da se odnose prema vama, da vas niti vide niti čuju. Univerzitet ponovo nije na vidiku onih koji odlučuju o pitanjima razvoja društva. Ne stvaraju se osnovni uslovi za kvalitetan i efikasan rad univerziteta, a pri tom se neprestano prigovara. Mi i dalje imamo ogromne dugove za režijske troškove na koje dolaze kamate koje prevazilaze osnovni dug. Nema sredstava da se nabavljaju nove knjige i časopisi, nema sredstava za repromaterijal za laboratorijske potrebe mnogih fakulteta. Kome da se obratimo za pomoć ako ne našem resornom ministarstvu? Oni svaki put odgovaraju da para nema. Onda se postavlja pitanje koliko se oni u vladi zalažu da se poboljša položaj univerziteta. Ako se i zalažu a u tome ne uspevaju, onda možemo izvući zaključak da vlada ne želi snažan univerzitet. Mislim da se radi površno i neodgovorno. Nema stava, nema vizije razvoja univerziteta."
       Očigledno, pokidale su se veze na relaciji Rektorat BU - Ministarstvo prosvete, svi uglas govore, oštro se suprotstavljaju i međusobno sumnjiče. Formirane su paralelne komisije za rad na reformi univerziteta. Na Univerzitetu je formirano sedam komisija koje čine predstavnici svih fakulteta iz Beograda. Planirano je da završe svoj posao do jula ove godine. U međuvremenu, objavljena je Strategija reforme visokog obrazovanja Ministarstva prosvete koja je već prosleđena Savetu Evrope i predstavljena na sedam javnih tribina širom Srbije. Najšarmantnije u celoj priči jeste iščuđavanje koje su demonstrirale i Turajlićeva i Bogdanovićeva tvrdeći da im nije jasno zbog čega se ne radi zajednički, kad je, kako su obe svesne, tako najbolje.
       Rektorka BU naslućuje odgovore. "Mi znamo za neke donacije koje su upućene Univerzitetu, ali za mnoge donacije ne znamo. Recimo, očekuje se (možda je već i stigla) donacija UNESKO-a iz Fonda za otvoreno društvo kojom bi trebalo da se pripremi reforma univerziteta. Čuli smo da su sredstva zadržana u Ministarstvu, da novoformirane komisije rade na reformi univerziteta umesto da se i komisije koje rade na Univerzitetu stimulišu da to bude zajednički rad. Informacije se samo zadržavaju i kad su u pitanju donacije i kad su u pitanju planovi za razvoj univerziteta."
       Ono što najviše, međutim, zbunjuje javnost jeste činjenica da je gospođa Turajlić posle naimenovanja u pomoćnika ministra ostala i dalje na funkciji predsednika Upravnog odbora AAOM (Alternativne akademske obrazovne mreže). Mnogi uglavnom ćuteći osuđuju takvo ponašanje dok je rektorka otvorena: "Nevladina organizacija i vladin univerzitet, pa te funkcije se isključuju. Turajlićeva se zavisno od prilike različito predstavlja, čas kao predsednica Upravnog odbora AAOM, čas kao pomoćnica ministra za visoko obrazovanje. Da nije homo dupleks. Ja ne razumem takvo ponašanje. Zašto se ne opredeli za jedno ili za drugo. Ovako, u pitanju je konflikt interesa. Naš prioritet bi morao da bude nacionalni univerzitet i on ne bi smeo da bude u gorem položaju od bilo koje nevladine organizacije."
      
       Konflikt
       Na pitanje zbog čega se ne oslobodi jedne od dve funkcije koje uparene bodu oči, Srbijanka Turajlić pomoćnica ministra za NIN kaže da je uslov koji je postavila da dođe u Ministarstvo bio da ostane u AAOM-u: "Apsolutno je netačno da su te dve funkcije u demokratskom svetu nespojive. Ja ne vidim u čemu je konflikt interesa." Možda, primećujemo, zbog potrebe da svi počnemo da upražnjavamo stilske vežbe, zbog lepote stila recimo. "AAOM svima smeta jer je podsetnik da se u prošlom režimu moglo raditi i živeti drugačije. Svi bi voleli da on nestane, a to je inače i zajednički novi problem svih nevladinih organizacija."
       Kako je moguće da u budžetu nisu predviđena sredstva za materijalne troškove univerziteta i da li je svesna da to ide u prilog tezi da je univerzitet marginalizovan. Ko je odgovoran za grešku i da li je Ministarstvo odgovorno što greška nije do sada ispravljena?
       "Pogrešili su oni koji su pravili budžet i to nam je priznao i ministar finansija Božidar Đelić. Iz njegovog ministarstva je stigla saglasnost da vlada prihvati uredbu. Mislim da su dekani u pravu, vlada je morala da se izjasni o tome da je uredba realna i lično mislim da za nju ima novca u budžetu. Moguće je da je vlada po običaju zauzeta nekim drugim gorućim problemima u društvu." Naša sagovornica ističe da ne misli da je univerzitetima najpotrebnija podrška vlasti da bi se razvijali. Kaže da je upravo obrnuto. Dalje, neophodno je da znamo da mlade ljude nećemo ostaviti u zemlji osnaživanjem univerziteta već osnaživanjem privrede: "U bolesnom i izgladnelom društvu kakvo je naše, vi nećete imati koga da obrazujete. Država nema novca i zbog toga je jednostavno nemoguće da obrazovanje postane prioritet."
      
       Sramota
       Ipak, Turajlićeva je svesna da se predugo čeka sa zakonom o univerzitetu: "To jeste velika sramota za Ministarstvo i za sve nas zajedno. Ali više kao simbol nego kao suština. Suštinski su univerziteti već dobili mogućnost da se samostalno razvijaju." Što se tiče stranih donacija i njihove preraspodele tvrdi da je sve u najboljem redu: "Nekome se pričinjava veliki novac kojeg nema. Mi ne raspolažemo velikim novčanim fondom iz kojeg možemo da delimo kako mnogi misle. Preko nas ne ide ništa, u stvari, samo novac koji država daje za održavanje univerziteta. Mi jesmo koristili svoje veze da nađemo donatore, ali oni direktno potpisuju ugovore sa univerzitetima i fakultetima."
       Nacionalna strategija razvoja srpskih univerziteta je pripremljena i taj dokument je već prosleđen potencijalnim donatorima. "Predlog Ministarstva nije rađen u tajnosti i sve ideje i sugestije i dalje su poželjne", kaže Srbijanka Turajlić i dodaje: "Mi smo razumeli da Rektorat u taj posao ne želi da se uključi i tu želju smo poštovali poštujući autonomiju univerziteta. Štaviše, oni su napravili neke radne grupe za rad na reformi, a mi kao Ministarstvo od Rektorata nismo o tome obavešteni. Lično mi se čini da bismo svi morali da udružimo snage da sprovedemo reformu, a ne da radimo paralelno."
       Očigledno, straćena je velika energija u dokazivanju da su dva i dva četiri. U međuvremenu, neka fakultetska zdanja se bukvalno raspadaju. Zbog toga su sanitarni inspektori Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine, krajem prošle godine naložili rukovodstvu Fakulteta primenjenih umetnosti i Poljoprivrednom fakultetu da se najkasnije do juna "upristoje" ili će im staviti katanac na vrata i zabraniti pristup do daljnjeg. Mnogi će reći "dobar korak unazad".
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
      
      

Nezadovoljstvo Milena Dragićević-Šešić, rektor Univerziteta umetnosti               Ministarstvo prosvete je stavilo akcenat na osnovno i srednje školstvo (za svoje investicije dobili su trista miliona dinara), dok je univerzitet zanemaren. S druge strane, uredba koju je predložio NNV je diskvalifikatorska za Univerzitet umetnosti. Ona ide u prilog velikim fakultetima, dok se ne uvažava realnost malih. Mi zahtevamo da se troškovi nastave izdvoje iz materijalnih troškova i da budu realni za različite fakultete. Za naše potrebe nema dovoljno razumevanja. Školovanje kamermana i producenata nije prioritet, ono što se uči na Univerzitetu umetnosti doživljava se kao luksuz.        Ni novi zakon o univerzitetu ne donosi novine. Lično sam veoma razočarana činjenicom da nije bilo spremnosti da se ode u radikalnu reformu, da se mnogo brže uđe u svetske tokove. Čitav proces mogućih promena, prelazak na novi sistem uspostavljanja novih odnosa unutar univerziteta, novog načina rada, sistem kredita, jednostavno je zaustavljen. Naravno, nije samo odgovornost na državi, već i na nama. Nažalost, ni na samom Univerzitetu ne postoji neko veliko raspoloženje za promene, jer one podrazumevaju rizik. Sve to u trenutku kad država nije u mogućnosti da vam pruži materijalnu podršku.               MILENA MILORADOVIĆ