NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Roman od autora

Pored svega što se čulo i čuje o iračkom predsedniku, ratovima koje je vodio, zemlji koju je iskoristio i iscrpeo, procurila je vest da je Sadam Husein takođe i pisac, neki zapadni kritičari kažu "stidljivi romantični romanopisac"

      Američka obaveštajna agencija (CIA), uprkos promašajima koje je učinila u poslednje vreme, na naše, zlurado, zadovoljstvo, ipak je vrlo solidna "firma" koja se ponekad bavi vrlo čudnim poslovima. Tako je, prošle godine, jedan agent CIA vrzmajući se oko zgrade proiračkih, saudijskih dnevnih novina (Al Sharlj Al Anjsat) koje izlaze u Londonu, primetio jednu čudnu knjigu. Naslov je bio tipično arapski "Zabibah njal Malik" (Zabiba i kralj) ali je nedostajalo ime pisca. Zapravo pisalo je "roman od autora". Ko ne bi kupio knjigu od autora u dosadnom Londonu prepunom knjiga na svim jezicima, naročito ako znate arapski ili ste agent CIA.
       Knjiga je otišla u Vašington u ruke arabista iz CIA. Potražili su je i u Americi - ali nema. Nije je bilo ni u "Amazonu" (najvećoj on-line knjižari na svetu), ali bila je tu u Lengliju. I bila je u hiljadama arapskih domova u Iraku. Tri meseca su je agenti iščitavali i analizirali i zaključili da je njen autor lično Sadam Husein, jedan od dvojice američkih "neprijatelja broj 1".
       U zatvorenim društvima kao što je iračko, gde ne postoje izvori informacija osim zvaničnih, koji su pod strogom kontrolom, čak i "studiranje" jednog romana može biti vrlo značajno, pisao je ugledni "Njujork tajms" objašnjavajući zašto je knjiga toliko zainteresovala CIA i zašto joj je ovako ozbiljna "firma" dala toliki značaj. Morali su da nađu način da "uđu" u Sadamovu ličnost, kopajući po tananim delićima njegove svesti. Možda se negde odao, možda negde postoji neki tajni plan nove akcije, možda...
       Šta su saznali posle prvih čitanja?
      
       Stidljivi romantik
       Roman "Zabiba i kralj" (zabiba znači suvo grožđe, omiljena poslastica u arapskom svetu) govori o lepoj seoskoj devojci koja je nesrećno udata za brutalnog seljaka, ali se, igrom slučaja, zaljubi u kralja. Ni kralj nije ravnodušan i sastaje se sa Zabibom govoreći joj o bogu, politici, ljubavi, porodici, vernosti i izdaji. Jednog dana šetajući po šumi biva napadnuta i silovana (kasnije otkriva da je to bio njen ljubomorni muž). Posle silovanja Zabiba kaže: "Silovanje je najteži zločin bilo da čovek siluje ženu ili da osvajačka vojska siluje neku zemlju i uzurpira sva njena prava." Kasnije Zabiba biva ranjena u bombardovanju Iraka i na kraju umire. Umire 17. januara - na dan kada su SAD sa saveznicima počele napad na Irak.
       U ovom nevelikom romanu (160 strana) pojavljuju se i Jevrej Šamel koji nagovara mlade Iračane da pobegnu iz vojske, korumpirani političari, pokvareni trgovac, koji trguje sa Persijancima (Irancima) i aristokrata Nuri Čalabi, izdajnik (poznato je da se vođa opozicije u izgnanstvu koja je grupisana u Iračkom nacionalnom kongresu sa sedištem u Londonu zove Ahmad Čalabi).
       Očigledno je da u ovom romantičnom romanu (to su otkrili analitičari CIA) kralj predstavlja Sadama a sirota, lepa i na kraju silovana Zabiba - Iračane.
       Interesantno je da na kraju romana umire i kralj. To je protumačeno govorkanjima, koja već duže kruže naročito u diplomatskom svetu da je Sadam Husein ozbiljno bolestan od poodmaklog raka. Međutim, kad god se pojavi u javnosti Sadam izgleda zdrav i čio kao što je vazda bio.
       Analitičari su sigurni da je roman napisao Sadam Husein, iako neki stilisti tvrde da mu je pomagao profesionalni pisac. Knjiga je doživela veliki uspeh u Iraku gde se prodaje za 1 500 dinara - jedan dolar, a na koricama piše da je sav prihod namenjen siromašnima i sirotištima. Uspeh je bio i na književnom planu gde nisu šteđene pohvale ovom revolucionarnom književnom delu.
      
       Popularnost
       Ali Abdul Amir, irački novinar i književni kritičar koji živi u Amanu kaže da je knjigu nesumnjivo pisao sam Sadam Husein, jer je prepuna reči i fraza kojima se predsednik Iraka služi kada se obraća narodu. "To je Sadamova tema, Sadamov jezik. Nijedan profesionalni književnik ne bi završio roman rečima: 'živela iračka armija'! 'živeo irački narod'"! Amir takođe kaže da Sadam očigledno šalje poruke svom narodu. On, takođe želi da pokaže kako on nije samo politički i vojni vođa, već i kulturni. Književnim radom (radovima) Sadam želi da jasno definiše teme i ideje kojima bi irački pisci trebalo da se bave. On, naravno, ostaje u iračkoj kulturi kao svetionik.
       Tu poruku su odmah shvatili irački kulturni radnici. Predloženo je da se "Zabiba i kralj" postavi na pozornicu, kao mjuzikl. Predviđala se i TV serija u dvadeset nastavaka, ali zbog poznatih događaja sa Amerikancima ne zna se dokle je došlo sa projektom.
       Iako nije bilo zvaničnih potvrda sa iračke strane, pojavio se i drugi roman od istog "misterioznog" autora pod imenom "Al-Ljala'ah'al-Hasinah" ("Utvrđeni dvorac"), koji govori o bivšem vojniku koji se zaljubio u devojku iz severnog Iraka. Naravno, opet mešavina ljubavne priče i iračke politike nakon Zalivskog rata 1991. godine.
       Ove godine pojaviće se još dva romana čiji je autor Sadam Husein. To je prvi potvrdio irački list "Babel" čiji je vlasnik najstariji Sadamov sin Udaj.
       Sadam je drugi arapski lider (u vremenu današnjem) koji se okušao na književnom polju - prvi je bio libijski predsednik Moamar el Gadafi.
       Zapad je to sa velikom pažnjom dočekao. Kritičari uglavnom dobronamerno, iako sa neskrivenim podsmehom, dočekuju te romane. Zbog njihove naivnosti i jasnih poruka. Ali zato druge službe dočekuju te knjige sa oduševljenjem, jer mogu da predstavljaju značajan materijal, koji se drugim obaveštajnim radom ne može otkriti. Jer, u svakoj knjizi, pa i najgoroj, pisac se bar malo ogoli, barem malo pokaže i kaže ono što nikada ne bi rekao. Zato, postavlja se pitanje zašto političari, vođe i diktatori, sada već i iz jednog povučenog sveta, uopšte pišu?
       Zbog sopstvene veličine, ili da kažu nešto što inače ne bi smeli.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ
      
      
Bekstvo u pakao

Malo je poznato da je libijski lider Moamer el Gadafi takođe objavio knjigu proze. Bilo je to 1998. godine a zbirka novela i eseja se zvala "Bekstvo u pakao i druge priče". Objavljena je na engleskom u Montrealu u izdavačkoj kući "Alen Stanke".
       Predgovor je napisao novinar Pjer Selindžer, nekadašnji sekretar za štampu američkog predsednika Džona Kenedija, koji kaže da knjiga "daje osoben pogled na jedinstveni mentalitet, kakav sigurno nije poznat zapadnim medijima".
       Direktor izdavačke kuće rekao je tom prilikom novinarima da se u knjizi vidi da ju je pisao obrazovan čovek fasciniran slikama i metaforama ali i zabrinut za budućnost planete. U jednom odeljku Gadafi govori o gradu kao parazitu "koji širi svoje otrovne krake uništavajući nam svež vazduh".


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu