U jednoj nedelji Kenet Brana je briljantno odigrao Ričarda III u Šefildu, a njegov naslednik Džudi Lav Fausta na sceni londonskog Jang Vik teatra

      Poput oluje, posle deset godina odsustva, fenomenalni Kenet Brana podigao je na noge premijernu publiku teatra Crucible u Šefildu i engleska kritika mu je od pet zvezdica dala svih pet, najmanje četiri. Niko nije štedeo epitete pred likom Šekspirovog nitkova, manjkavog, svirepog Ričarda III. Ali, mnogi nisu propustili da ga neminovno porede sa Lorensom Olivijeom. Olivije je bio Henri V, Brana je u svoje vreme takođe odigrao ovaj lik. Olivije je igrao Ričarda III, i svi su sa neskrivenom radoznalošću očekivali kako će Kenet Brana započeti onaj đavolski monolog na početku predstave: "Zima je našeg nezadovoljstva", a da ne liči na Lorensa Olivijea.
       I ostalo je samo da kažu kako je to bio zaprepašćujući, neverovatan, uzbudljiv i kakav sve ne još početak predstave koju je postavio Majkl Grendejdž.
       Ništa manje pohvala dobio je holivudski zlatni momak Džudi Lav, naslednik Keneta Brane, kako su pisali prošle nedelje britanski kritičari, koji je odigrao doktora Fausta u komadu Kristofera Marloa, a u režiji Dejvida Lejna. Neka scenska rešenja mladog glumca u naslovnoj ulozi opisuju se kao jedinstvena, neviđena na britanskim pozornicama... A Pol Tejlor u "Indenpendentu" 20. marta svoju kritiku je naslovio "Đavolski dobro", da bi je završio rečima:
       - Predstava ni u jednom trenutku nije manje od dobre, često je vrlo dobra, a više puta je đavolski dobra.
       Retko se i u zemlji takve pozorišne tradicije kao što je Velika Britanija događa da u jednoj nedelji publika vidi dva tako grandiozna i uspela teatarska poduhvata. Ima li se u vidu da je reč o Šekspiru i Marlou, ne čudi da se među gotovo euforičnim iskazima divljenja glumi i režiji, moglo pročitati kako je to bila nedelja rođenja britanske drame. Novinar NIN-a koji se tih dana zatekao u Londonu mogao je samo kao utehu da primi saznanje kako su za "Doktora Fausta" sve karte bile rasprodate tri meseca unapred. Tek put do Šefilda, na sever Engleske, bio je potpuno besmislen sa idejom da se vidi čudovišni Brana ogrnut crvenim plaštom Ričarda III. Imali smo prilike samo da čujemo srećnike koji su u roku od dva dana gledali i jednog i drugog. S ponosom su govorili da su Lorens Olivije i Ričard Barton dobili najbolje naslednike koji se zovu - Kenet Brana i Džudi Lav.
      
       R. S.