Nacionalna kultura je važna samo kao izvor informacija, kaže za NIN Žan-Baptist Žoli, direktor Akademije "Zamak Solitud" u Štutgartu

      Na brdu nadomak Štutgarta postoji zamak iz XVIII veka, zadužbina vojvode od Virtenberga, građen u stilu baroknih idiličnih "utočišta" tadašnjega plemstva. Danas, u zamku "Solitud" mladi umetnici iz celog sveta pronalaze svoje utočište - mesto u kojem ostvaruju svoje umetničke prohteve, nezadovoljni uglavnom birokratizovanim i okoštalim kulturnim institucijama koje imaju sve manje sluha za njihove potrebe... Reč je o Akademiji "Zamak Solitud", rezidencijalnom umetničkom centru koji je 1990. godine osnovao Žan-Baptist Žoli, honorarni profesor interdisciplinarnih studija Akademije lepih umetnosti u istočnom delu Berlina i umetnički direktor "Solituda", a ovih dana marta, gost Beograda.
       "Naš centar nije muzej (konzervacija nam nije zadatak), nije ni teatar (produkcija nam nije cilj), a nije ni škola (edukacija nije naš način rada)", kaže profesor Žoli, s kojim razgovaramo između njegovih predavanja u Muzeju savremene umetnosti, Galeriji "Remont" i Gete institutu u Beogradu. "Naš zadatak je razvijanje kreativnih ideja kao i težnja da omogućimo i promovišemo privatan život umetnika."
      
       Lutrija plaća
       O jednom od najlepših rezidencijalnih centara savremene umetnosti u svetu (koji iza barokne fasade krije 45 studija opremljenih za sve vidove umetnosti, muziku, teatar, književnost, dizajn, arhitekturu, video, film, nove medije... ) naši mladi stvaraoci mogli su da saznaju samo preko Interneta (njnjnj.akademie-solitude.de) ili Gete instituta koji ih je svake godine revnosno pozivao da se prijave na konkurs za "Solitudovu" stipendiju (u trajanju od šest, osam, deset meseci a za neke projekte - i do godinu i po dana), ili nevladinih organizacija koje su devedesetih, jedine bile u kontaktu sa zbivanjima "izvan".
       Da biste postali stipendista "Solituda", treba da imate manje od 35 godina i ideju za projekat, kojim ćete konkurisati za stipendiju. Stignete li u Štutgart, do Zamka ćete se voziti devedesetdvojkom, gradskim autobusom, imaćete mesečnu "platu" od 1 000 evra, apartman-studio između trideset i osamdeset kvadrata u zavisnosti od potreba umetnosti kojom se bavite i, povrh svega, potpunu slobodu u radu. A to znači da ćete svoj boravak u Zamku kreirati kako vi želite. I sve to, zahvaljujući Nemačkoj nacionalnoj lutriji, iz čije "kasice" pokrajina Baden-Virtenberg uzima milion i po evra godišnje za "čarobni štutgardski breg": "To jeste ogroman novac, ali ta ista suma je potrebna za izgradnju 700 metara glavnog puta. O tome niko ne raspravlja u parlamentu", kaže prof. Žoli.
      
       Nezavisna zadužbina
       Oni, malo uporniji umetnici-surferi znaju da je Akademija "Solitud" jedan od nekoliko stotina sličnih rezidencijalnih centara u svetu:
       - Danas, već, možemo govoriti o nagoveštaju tradicije rezidencijalnih art-programa. Za razliku od drugih takvih centara, mi imamo zastupljene sve vidive umetnosti (vizuelna umetnost, muzika, književnost, film, novi mediji, teatar, dizajn i arhitektura). Takođe, imamo sopstveni sistem selekcije (žiri od sedam članova za sedam umetnosti koji odlučuje o potencijalnim stipendistima, i menja se svakih 18 meseci, tako da svaku generaciju bira novi žiri), imamo sopstveni budžet i sopstvenu zgradu. Zato smo nezavisni - kaže profesor Žan-Baptist Žoli - za razliku od, recimo, Vile "Masimo", ekskluzivne nemačke akademije u Rimu, u koju odlaze umetnici izabrani od različitih pokrajinskih vlada Nemačke, a ne od samog umetničkog centra. Dalje, Cite des Arts u Parizu, centar je u kojem svaka država može da zakupi stan i pošalje svog umetnika bez ikakve kontrole ove pariske institucije.
      
       Škartovci u "Solitudu"
       Ideja da se započne ovakav vid negovanja umetnosti u suštini je podrazumevala uključivanje svih vidova umetničkog kreiranja kao i otvorenost prema zemljama sa svih kontinenata. Iz Akademije "Zamak Solitud" za dvanaest godina koliko postoji, izašlo je skoro 600 umetnika iz najrazličitijih krajeva sveta.
       - Ako pogledate glavne događaje u savremenoj umetnosti kao što je Venecijanski bijenale, izložbe u Muzeju "Pompidu" u Parizu, "Dokumenta" u Kaselu... ako se raspitate za značajna profesorska mesta na univerzitetima za muziku, na primer, svuda ćete naći bivše članove, stipendiste "Solituda". Ono što je uspeh svih nas zajedno je netnjork, centralna reč u umetnosti danas, mreža odnosa i veze koje smo uspostavili s umetnicima širom sveta i koje su oni međusobno ostvarili. Zato sam danas u Beogradu, ne da bih reklamirao "Solitud" već da bih se susreo s članovima grupe "Škart" koji su pre dve godine bili naši stipendisti i s kojima planiram nove projekte.
       Profesor Žan-Baptist Žoli smatra da su otvorenost za politička i urbana pitanja, različitosti i njihovo povezivanje, osobeni novoj umetnosti, što je, takođe, od prvog dana negovao "Zamak Solitud". Da li su kulturne i nacionalne različitosti u osnovi razvoja savremene umetnosti, ili otežavaju umetnički netnjork?
       - Teško mi je da razmišljam o nacionalnoj kulturi kao dimenziji savremene umetnosti. Kada zovemo ljude iz različitih delova sveta, mi ih ne pitamo odakle su ili gde su se ranije bavili umetnošću. Ali kada dođu, oni ponesu sa sobom svoj identitet, svoju biografiju, poreklo, bekgraund... Oni su sami po sebi neverovatni izvori informacija, dokumenata o političkoj prošlosti ali i budućnosti njihovih zemalja. Iz tog ugla, okupljanje mladih umetnika iz različitih krajeva sveta, različitih kultura i nacionalnosti na jednom mestu, kreira potpuno nova polja razmene informacija. Ne bih mogao da kažem da poričem i odbijam nacionalnu kulturu kao takvu, ali bih rekao da je prvenstveno važna kao izvor informacija.
      
       ZORA LATINOVIĆ