Male stranke, leve demokratske orijentacije, odlučile su da postanu jedna velika partija, koja će na izbore ići ne radi izbora samo, nego i zarad slatke pobede

      Da li se prava, demokratska a nagnuta ulevo, stranka istorijski privržena radnicima, formira u Srbiji? Ovih dana ili ovih meseci. Izgleda - da. Prvi korak napravile su Socijaldemokratija, iza koje stoji (zvanično, koju predstavlja Slobodan Orlić) i Socijaldemokratska unija Žarka Koraća. Obe stranke članice su Dosa i što je vrlo zanimljivo, Predsedništvo vladajuće koalicije podržalo je ovu ideju. Mi smo bili navikli da se stranke cepaju, odvajaju od matične, stvarajući na političkoj sceni čitavu koloniju “patuljaka”, pa se, samim tim, ovaj čin ujedinjenja dveju stranaka u jednu može smatrati svojevrsnim presedanom. Prema rečima Ljiljane Nestorović, Predsedništvo Dosa je na poslednjoj sednici jednoglasno podržalo ovo ujedinjenje. Sugeriše se i da se mnogo ne batrgaju oko imena nove stranke, nego da se, jednostavno, nazovu - Socijaldemokratska partija.
       Potpuno je jasno da ove dve male partije neće moći da postanu prava socijaldemokratska partija, kakve su te stranke u Evropi (jake, presudne, pošto u većini velikih i bogatih zemalja Evrope drže vlast decenijama, a kad su opozicija, vladi se tresu noge od njih), ali je izvesno da se protagonisti ovog sporazuma nadaju kako će u ovu novu partiju uskoro ući još desetak drugih manjih partija. Pominju se Liga socijaldemokrata Vojvodine, vojvođanski reformisti, koalicija Šumadija, Sandžačka demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Demokratska alternativa, Demokratski centar, možda i Građanski savez Srbije a možda i Nova demokratija...
       - Pre pet godina, kad smo formirali Socijaldemokratiju, mi smo već tada bili doneli odluku da ćemo raditi, u budućnosti, na integrisanju svih socijaldemokratskih snaga, sa sličnim imenima i sličnim programima. Pogledajte danas sastav Dosa: gotovo polovinu koalicije čine partije socijaldemokratske orijentacije. Naše osnovno opredeljenje je integracija a ne pravljenje nekakvih prolaznih koalicija pred izbore. Nama je posle pada Miloševića bio potreban Dos, svejedno što ga čine raznorodne i često suprotstavljene stranke, jer je trebalo učvrstiti demokratsku vlast, ali nama je danas jasno da na nekim sledećim izborima male stranke ne bi imale nikakve šanse. Samo dve stranke iz Dosa, u ovakvim prilikama i okolnostima, mogu same na izbore, ostali teško. To je dovoljna poruka onima koji žele da se bave politikom i da nešto promene. Još nešto želim da naglasim. Mislim da dolazi vreme, da mora doći vreme, kada se stranke neće prepoznavati po svojim liderima, nego po timovima ljudi koji umeju da vode politiku. Tu vidim našu šansu. Naravno, verujem da će budući birači glasati za programe, pogotovo generacije koje ulaze u život, jer je liderstvo prevaziđena kategorija - kaže Slobodan Orlić.
      
      
       Daleko je Evropa
      
       Naš sagovornik kaže da su pre nekoliko godina Socijaldemokratija i Demokratski centar bili odlučili da se ujedine, napravljeni su bili i papiri, a onda su dvojica predsednika “izgubila zajednički jezik” (Vuk Obradović i Dragoljub Mićunović) i do ujedinjenja nije došlo. Verovatno je tada odlučila ideja da se napravi Dos, pa je planirano ujedinjenje propalo. Danas, kad Dos postaje sve neizvesniji (“Nema Dosa bez Demokratske stranke Srbije” - izjavio je nedavno Nebojša Čović), ujedinjenje malih stranaka više je nego izvesno.
       Naravno, postoji tu i nešto treće. Mnogima je cilj da uđu u Socijalističku internacionalu, da sednu za sto sa velikim evropskim partijama, a kako stvari trenutno stoje, nijedna mala stranka iz Srbije nema šanse da u taj klub velikih uđe, jer oni ne primaju nikoga ko je mali i bez uticaja u svojoj zemlji. Sigurno je i da evropska socijaldemokratija želi da ima uticaja na Srbiju (nije tu ni pomoć svake vrste isključena, naprotiv), ali Evropljani teško ubacuju pare u kesu bez dna.
       - Naši kontakti sa mnogim evropskim socijaldemokratskim partijama postoje, imamo njihovu apsolutnu podršku i verujem da će ova naša ideja i u Srbiji postati stvarnost - stvaranje jake socijaldemokratske stranke - kaže Orlić. I dodaje kako očekuje podršku (pre svega) Nezavisnog sindikata, jer su radničke partije u Evropi upravo i nastale iz radničke i sindikalne borbe protiv konzervativaca.
       Šta kažu u Socijaldemokratskoj uniji? Razgovaramo sa Verom Marković, visokim funkcionerom ove stranke.
       Od osnivanja, stavili smo do znanja da želimo da se udružujemo sa drugima. Danas smo uvereni da postoji potreba za jačanjem socijaldemokratske opcije u Srbiji i da će to, u vreme vladavine Dosa, ići normalno. Mi odlično sarađujemo sa Demokratskom strankom, ali oni su naklonjeni liberalnom konceptu i bez obzira što u poslednje vreme blago idu ka levom centru, to nama nije dovoljno. Mi imamo vladu koja želi reforme, nažalost želi reforme koje će biti više liberalne nego što bismo mi želeli i što naši ljudi mogu da podnesu. Eto, tu se pojavljuje potreba za socijaldemokratskom partijom, za jednim velikim ujedinjenjem, pošto ni Socijaldemokratija a ni naša stranka nisu dovoljno jake da svoje programe same ostvaruju - kaže Vera Marković.
       Sad je došlo do raslojavanja Dosa (mi zaista nismo predvideli da će doći i do sudara dve najjače stranke u njemu), reč je o direktnoj borbi za vlast i prevlast i sad su te dve partije, i oni koji su se uz njih privili, potpuno zanemarile strateške ciljeve, koje smo proklamovali uoči izbora. Mi, vojvođanski reformisti, shvatili smo da ne možemo da se opredelimo ni za jednu ni za drugu stranu, jer ideološki i programski njima ne pripadamo. Obe su od nas udaljene: Demokratska stranka Srbije neguje sterilan i kruti legalizam i konzervativizam, Demokratska stranka dinamičan ali i beskrupulozan pragmatizam. Već godinu dana pregovaramo sa drugim partijama u Dosu da se povežemo u treći blok, građanski i demokratski, unutar Dosa, koji bi bio ravnoteža i neka tampon-zona između dve sukobljene strane - kaže Mile Isakov, predsednik vojvođanskih reformista.
      
      
       Dve tradicije
      
       On veruje da će se taj pragmatizam još izvesno vreme dobro kotirati, zato što su građanske i socijaldemokratske partije usitnjene i rascepkane, ali kad dođe do ujedinjenja, taj treći blok imao bi šanse, da u nekoj budućnosti dovede na vlast jednu pravu građansku socijaldemokratiju, koja bi sigurno našla mesta i u Socijalističkoj internacionali.
       O ujedinjenju koje je na vidiku (desiće se taj prvi korak 21. aprila), potpredsednik Demokratske stranke Zoran Živković kaže da sve to gleda, prvenstveno, kao odluku tih stranaka i njihovog rukovodstva, pa i članstva. Kao stranka, nemaju nikakav negativan komentar, naprotiv.
       - Dobro je da se desi ukrupnjavanje političkih stranaka u Srbiji, pogotovo ako pronađu nešto što ih spaja, neki ideološki i praktični interes. To bi dovelo do toga da naša politička scena bude daleko jednostavnija. A o tome čija će ideja pobediti, odlučuju izbori. Mora se priznati da u Srbiji postoji tradicija socijaldemokratije, ali postoji i tradicija konzervativizma. Njihovo izborno nadmetanje bilo je onemogućeno poluvekovnom vladavinom jednopartijske vlasti. Kad su komunisti prešli u “socijaliste”, spremili su se za ulazak u Socijalističku internacionalu, misleći da je to Kominterna. Ali, tamo se nalaze moderne evropske demokratske partije, sa kojima socijalisti iz Srbije nisu imali niti će imati išta zajedničko. Nažalost, i ovo naše političko nebo nije adekvatno podeljeno. Logično je da postoje partije koje su zastupnici nekih društvenih grupa. Tako bi, onda, socijaldemokrate zastupale srednji i radnički sloj društva, konzervativci bi zastupali onaj drugi deo Srbije. Kao što je slučaj u stabilnim političkim scenama. Kod nas se jedina prava razlika uočava kod onih koji su za monarhiju ili republiku, sve stranke imaju manje-više slične programe. kod nas se ta prava politička scena tek definiše, i mislim da je i to jedan od razloga što nemamo jaku socijaldemokratiju - kaže Živković.
       Na pitanje - da li je Demorkatska stranka napravila blagi zaokret od liberalizma ka levom centru (socijaldemokratiji), Živković kaže da je ova stranka od prvog dana imala u svom programu socijaldemokratske ideje. Kaže i da nije važno kako se stranke zovu, nego šta rade. A priču da je Demokratska stranka već uputila zahtev za prijem u Socijalističku internacionalu, naziva glasinom.
       - Inače, lično nemam ništa protiv da se jednog dana tamo nađemo - kaže Živković.
       Pošto Slobodan Orlić očekuje podršku Nezavisnog sindikata, razgovarali smo sa predsednikom Branislavom Čankom, čiji sindiakt nikada nije bio ni uz jednu vlast.
       - Naravno da Milošević nije bio socijalista, nije bio ni komunista, nego nacionalista (komunizam i nacionalizam ne idu zajedno). Zato mi nismo pola veka imali na vlasti demokratsku levicu. Ovi današnji socijaldemokrati skromni su i u stvaralaštvu i u svom narastanju. Zato što se stvaraju na terenu gde još postoji fenomen Miloševića i levice. I onda, kad pomeneš levicu, narod kaže - opet ovi! To je strašno i ja to potpuno razumem. Socijaldemokrati nemaju drugog izbora - ili da se izbore za svoje demokratske ideje, ili da se ugase. Ne mogu da tavore večno. A najbolje bi bilo kada bi svoj identitet gajili u okviru Dosa. Ja sam njima više puta rekao: vi morate da poštujete disciplinu Dosa, razumem, ali ako ne glasate za nešto, bar se oglasite da se lično ne slažete kao socijaldemokrate. I ako tako uradite petnaest puta, ljudi će reći - pazi, pa ovi se, ipak, po nečemu razlikuju. Naravno da ćemo mi kao sindikalci podržati svako ujedinjenje socijaldemokratskih partija - kaže Čanak.
      
      
       Investicija za budućnost
      
       Treći blok, sasvim je izvesno, biće formiran. Socijaldemokratski. Ova brojka tri deluje malo zloslutno, jer su se i jugoslovenski socijaldemokrati kasnije uključili u Treću internacionalu (boljševičku Kominternu). Ali, druga su vremena, pa se i ova aluzija može tretirati kao šala. Ipak, ima li ideja ujedinjenja socijaldemokratskih stranaka u treći blok realne šanse da uspe?
       - Treći blok značio bi redestribuciju postojećih glasova. Nema novih birača, sve je iscrpljeno, pet puta se za deset godina išlo na republičke izbore. Mereno prema našim istraživanjima javnog mnjenja, njihov zbir glasova nije impresionirajući. Dopuštam mogućnost da bi ujedinjeni dobili više. Ima još nešto što se u Srbiji osmehuje socijaldemokratiji. U većini bivših komunističkih zemalja došlo je do metamorfoze komunista. Ovde se to nije desilo. Male su šanse da će Socijalistička partija prihvatiti demokratiju. Oni čvrsto stoje “na svome”. A to daje šansu socijaldemokratiji. Pomenuo bih još jedan momenat, koji im ne ide u prilog. Socijaldemokrati uspešno mogu da deluju u zemljama gde pada tri hiljade dolara godišnje po glavi. Kod nas je to oko hiljadu. I dok u Evropi postoji velika podela na konzervativce i socijaldemokrate, to kod nas nije na dnevnom redu. Ovde je važno - preživeti. Ali, nije loše da se proba, jednog dana i mi ćemo, po glavi, biti teški tri hiljade dolara. Sve ovo vidim kao investiciju za budućnost - kaže dr Vladimir Goati.
       Na kraju, pokušali smo da dobijemo zvaničnu potvrdu da li je tačna priča da su naslednici Živka Topalovića, predratnog socijaldemokrate (kasnije prišao pokretu Draže Mihailovića), koji žive u inostranstvu i koji su u poodmaklim godinama, članovi Socijalističke internacionale (davno primljeni, a nisu isključeni). Priču nam niko nije potvrdio niti negirao. Bilo kako bilo, oni su najmanja smetnja da neka naša ozbiljna i jaka socijaldemokratska partija uđe u taj klub. Pitanje je samo da li ćemo takvu partiju imati.
      
       PETAR IGNjA