Glavni savetnik vlade u oblasti naučne i tehnološke politike treba da bude Nacionalni savet za nauku

      Definisanje naučne i tehnološke politike naše zemlje jedan je od preduslova njenog stabilnog i osmišljenog razvoja. Međutim, da bi se stvorila odgovarajuća politika, bezuslovno je potrebno izvršiti institucionalne reforme u ovom segmentu društva. Kao deo procesa demokratizacije u Srbiji, stvaranje novih i transformacija postojećih institucija, posebno u domenu upravljanja i odlučivanja, treba da omogući, kako obaveštavanje, tako i konsultovanje što većeg dela kompetentne i zainteresovane javnosti. Osim toga, ove institucije omogućavaju i kontrolu, ne samo finansijsku, nego i opštu, i tako onemogućavaju dominaciju jednog lobija.
       Jedan od osnovnih koraka u reformi institucija treba da bude vlasnička transformacija instituta koje je formirala Vlada Republike Srbije i koji predstavljaju društvenu svojinu. Vlada mora da se opredeli koji će instituti biti državni i/ili nacionalni, a koji će biti privatizovani i u kojoj meri, ili ugašeni.
       Glavni savetnik vlade u oblasti naučne i tehnološke politike treba da bude Nacionalni savet za nauku, koji bi imao oko 15 članova i čiji bi predsednik bio ministar za nauku, tehnologiju i razvoj. Članovi ovog Saveta treba da budu domaći ugledni naučnici, članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i nekoliko (četiri do pet) uglednih naučnika iz Evrope, uključujući eventualno i jednog nobelovca. Uključivanje stranih eksperata u ovakva tela praksa je i u najrazvijenijim zemljama Evropske unije.
       Interministarski komitet za nauku i tehnološki razvoj treba da okupi ministre čiji su resori neposredno zainteresovani za naučni i tehnološki razvoj. Uloga ovog Komiteta, čiji bi predsednik bio premijer, bila bi da omogući veću povezanost, u smislu razvijanja i pružanja usluga zasnovanih na visokokvalitetnom znanju i nauci, kao i međusobno savetovanje i dogovaranje vezano za koordiniranu realizaciju same politike vlade u oblasti naučnog i tehnološkog razvoja.
       U okviru transformacije institucija, u sadašnjem trenutku, treba zadržati postojeće Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj, s obzirom na njegovo višedecenijsko postojanje i na činjenicu da se veći deo istraživanja kod nas odvija u institutima.
       Osim navedenih tela, u okviru Narodne skupštine, treba da postoji i Odbor za nauku, čiji bi glavni zadatak bio kontrola finansija u ovoj oblasti.
       U okviru nove naučnoistraživačke scene, Srpska akademija nauka i umetnosti treba da ima aktivnu ulogu. Ta uloga bi se sastojala u podnošenju izveštaja vladi o stanju nauke i tehnologije u Srbiji, kao i izveštaja o sprovođenju naučne i tehnološke politike, za čiju realizaciju je zaduženo Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj.
       Polazeći od činjenice da u Srbiji danas postoje naučna društva iz svih oblasti osnovnih nauka, bilo bi korisno stvoriti uniju tih društava, odnosno srpsko naučno društvo, u kome bi sadašnja društva bila sekcije. Ovo društvo bi bilo finansirano direktno iz budžeta, što državu ne bi skupo koštalo, ali takođe treba računati i na donacije.
       Takođe, tokom ove reforme, pored vlasničke transformacije, treba da dođe i do funkcionalnog reorganizovanja novonastalih državnih instituta, koje podrazumeva i spajanje manjih celina u veće. Novi uslovi zahtevaju i promenu upravljačke strukture u državnim institutima.
       Stvaranje nove naučnoistražiačke scene u Srbiji može da se ostvari u prilično kratkom vremenskom intervalu, odnosno za oko godinu dana. Međutim, da bi se u punoj meri videli efekti novog načina rada u oblasti nauke i tehnološkog razvoja, potrebno je nekoliko godina, što uključuje da se u međuvremenu, zahaljujući razvoju i drugih segmenata drušva, pre svega privrede, formira tržište znanja i visokokvalitetnih usluga, odnosno da se pored već postojeće grupacije onih koji sprovode istraživanja, pojavi grupacija naručioca i korisnika rezultata istraživanja.
      
       Autor je viši naučni saradnik u laboratoriji za fiziku Instituta za nuklearne nauke Vinča