Mi nemamo novca da proizvodimo naš dnevnik, a da to bude iole ozbiljan program, zato i nemamo drugog izbora nego da puštamo njih, Bi-Bi-Si i Dojče vele, kaže urednik Informativnog programa Radija Politika Nebojša Jakovljević

      Iako zakoni o javnom informisanju, radio-difuziji, autorskim pravima... još "vise u vazduhu", u Srbiji su, posle 5. oktobra, uz, očito, obostranu prećutnu saglasnost, počele da se množe radio i TV stanice koje prenose program Slobodne Evrope, Bi-Bi-Sija, Glasa Amerike, Dojče velea... Neke od njih, već godinama obnavljaju ugovore sa stranim radio-televizijama, kao što je slučaj sa Studijom B i RTV Politika, na primer, dok su mnoge tek odskora "priključene", što, ponovo, na osnovu ugovora, i tzv. dozvola, što samoinicijativno, skidajući programe sa satelita i ne pitajući vlasnike, rečju, "na divlje". A tek će, dugo očekivani zakon o radio-difuziji odrediti koje će RTV i u kojoj količini moći da prenose strane programe.
      
       Glas Amerike i Radio Slobodna Evropa
       Postoje tri načina na koje se, kod nas, prenose programi stranih medijskih kuća, objasnili su nam u Agenciji za istraživanje medija i odnose s javnošću. Prvi je emitovanje delova programa i emisija, priloga, "izbora sa satelita" koji se simultano prevode (kao što se to čini na TV Politika, RTS-u, Palmi i TV Studio B), zatim, reemitovanje programa (uglavnom vesti) stranih RTV stanica na srpskom jeziku, i poslednji, najnepopularniji način, neselektivno puštanje programa bez prevoda (na Trećem kanalu RTS-a, Bi-Bi-Si Njorld od ponoći do jutra).
       Među prvima koje su (devedesetih) hrabro prenosile Glas Amerike (njnjnj.voanenjs.com) na srpskom bile su: RTV Negotin, RTV Petica iz Niša, RTV Kragujevac, RTV Bajina Bašta, RTV Trstenik, Radio Bum iz Požarevca, Radio Smederevo, RTV Kikinda, RTV Studio B (90-ih s prekidima, a od decembra 2000, ponovo), Radio Jasenica iz Smederevske Palanke, Radio Op top iz Topole, TV Glas Obilićeva iz Novog Kneževca.
       Trenutno, u Srbiji postoji 27 televizijskih i 38 radio-stanica koje prenose program Glasa Amerike (VOA), i 58 radio-stanica koje reemituju program Slobodne Evrope(RFE) (reč je o, uglavnom, istim radio-televizijama, jer one koje prenose VOA, prenose i RFE (njnjnj.rferl.org), a često i Bi-Bi-Si(njnjnj.bbc.co.uk).
       Tako, na Radiju Kim iz Čaglavice pored Prištine, mogu se čuti i VOA i RFE, Radio Ema iz Bujanovca, na primer, reemituje Slobodnu Evropu i Bi-Bi-Si, kao i Radio 021 iz Novog Sada, Radio Indeks iz Beograda samo Slobodnu Evropu, Radio Zrenjanin samo Glas Amerike, a Radio B92 samo Bi-Bi-Si. U Vojvodini, četiri nove televizije prate Otvoreni studio Glasa Amerike: RTV Panonija, TV Sveti Đorđe iz Inđije, Panovizija iz Vršca i TV K-59 iz Sombora.
       Ako čitate "radio i TV vodiče" u dnevnim novinama nemoguće je da ne primetite "red DNj (Deutsche Njelle), red Bi-Bi-Si vesti na srpskom" na Radiju Politika, triput jednih i triput drugih, istina, naizmenično. Saradnja sa Bi-Bi-Sijem je desetogodišnja, objašnjava nam Nebojša Jakovljević, urednik informativnog programa Radija Politika, dok se Dojče vele vesti na srpskom (više od 140 radio-stanica i 44 TV na teritoriji Srbije i Crne Gore prenose ovaj program, prim. aut), na Politici reemituju poslednjih godinu i po dana.
       "Ugovori sa oba javna servisa su slični i podrazumevaju da nam se u tehničkom smislu omogući sve što nam je neophodno za prenošenje njihovih vesti. Dojče vele nam, uz to dozvoljava da određene delove njihovog programa odloženo emitujemo, što nismo u mogućnosti kada je Bi-Bi-Si u pitanju. Mi nemamo novca da proizvodimo naš dnevnik a da to bude iole ozbiljan program i zato i nemamo drugog izbora nego da puštamo njih. Između njihovih vesti imamo na polovini sata svoje fleš-vesti do tri minuta. Doduše, kad se nešto bitno dešava imamo 'specijalke', reportera na licu mesta...", kaže Nebojša Jakovljević podsećajući da je Radio Politika komercijalna radio-stanica što znači da će joj ovakav način poslovanja sa stranim medijima biti dopušten i usvajanjem novog zakona o radio-difuziji.
       Na Trećem kanalu, odnedavno, posle ponoći pa sve do jutra možete pratiti Bi-Bi-Si Njorld, bez prevoda. Igor Miklja, glavni i odgovorni urednik Trećeg kanala RTS-a kaže da su se poslednjih meseci na 3K bavili kvalitetom programa, scenografijom, novim emisijama, i da ni materijalno ni brojem ljudi koji rade na 3K ne mogu da "pokriju" 24 sata programa. Zato su se pozabavili svojim programom od jutra do ponoći (i malo posle) a vreme ionako slabe gledanosti rešili da pokriju nečim što je "bar premijerno", a to je Bi-Bi-Si Njorld: "Po dogovoru koji je u Londonu pre nekoliko meseci sklopio Saša Crkvenjakov, možemo da ga emitujemo uz simboličnu nadoknadu", kaže Igor Miklja koji priznaje da Bi-Bi-Si bez prevoda umnogome gubi značaj, i najavljuje saradnju sa prevodiocima sa Filološkog fakulteta.
      
       Beogradska razglednica
       Između dvesta i trista hiljada ljudi za nedelju dana, u Srbiji bez Kosova dolazi u kontakt sa stranim programima što nije zanemarljiv broj, poslednja su istraživanja Stratedžik marketinga. Mnogo više ljudi prati te programe u Beogradu i Vojvodini, nego u centralnoj Srbiji, ali ne treba zaboraviti slabije tehničke mogućnosti ovog područja u odnosu na severni deo Srbije.
       Kada je reč o Otvorenom studiju Glasa Amerike na Studiju B, njegova gledanost, kako nam je rekao Darko Broćić iz Stratedžik marketinga, "nije posebno velika, ali tu treba imati na umu da ni gledanost Studija B nije velika, jer od 40 odsto populacije koja je u mogućnosti da prati ovaj program, manje od 15 odsto gleda Studio B". Iako ima svoje "udarne" vesti, RTV Studio B godinama sarađuje sa Glasom Amerike: "Voice of America je zainteresovan da program bude ovde reemitovan. Naš interes je programski ali i komercijalni. Reč je o komercijalnim ugovorima, a to znači da oni nama plaćaju zato što ih reemitujemo", kaže Branimir Grulović, novi direktor RTV Studio B. Na pitanje da li je neophodno da se "Beogradska razglednica" (Jutarnji program Radija Studio B) prekida vestima na srpskom Glasa Amerike (kad se on već može čuti i na drugim frekvencijama), direktor Grulović kaže: "Uključivanje je direktno i u protivnom bi se izgubilo na aktuelnosti. Nije neophodno, ali nije loše da se čuje kako iz Vašingtona izgleda naša svakodnevica i političko okruženje. Mi ne gubimo na aktuelnosti niti naši programi trpe zbog toga. Treba napraviti istraživanja da li je gledanost i slušanost tih programa relevantna i na osnovu njih odlučiti da li sa reemitovanjem treba nastaviti."
      
       ZORA LATINOVIĆ