Novi autoput, finansiran od strane EU, i prosečne plate od 150 dolara, uz veliku korupciju i produženu političku nestabilnost, čine kontrast nalik mešavini arhitekture u albanskoj prestonici

      (Specijalno za NIN iz Tirane)
      
       Udoban autoput, nove poslovne zgrade i reklame za Vodafon. Ipak, napuknuti, ponekad mestimično izlomljeni komadi belog betona oblika tradicionalnog albanskog kečeta, razbacani u malim grupama između novih zgrada duž puta, dovoljno su jasno podsećanje namernika da se nalazi u Albaniji, zemlji bunkera. Da bi sve bilo jasnije, tu su i vojnici u uniformama koje lice na šumarske, sa puškama u rukama, leđima okrenuti vozačima kako bi motrili na eventualne sumnjive pokrete ka autoputu.
       Utisak narastajućeg prosperiteta koji isijava iz poneke zelene staklene fasade duž puta Drač-Tirana, nakratko se prekida na prilazu Tirani. Cigarete i plastične boce sa gorivom poređane na kartonskim kutijama, gungula malih uličnih trgovaca i prašina. A onda ponovo ukus Zapada - avenija sa palmama koje donose dah Mediterana. Smenjuju se vladine zgrade u dobroj tradiciji italijanskog kolonijalnog stila, nekoliko megalomanskih javnih socrealističkih zdanja, džinovska piramida u čast Envera Hodže. Na Skenderbegovom trgu visokospratni Tirana International Hotel i mala stara džamija. Utisak zaista neobične mešavine pojačavaju veliki spomenici starim junacima, poput onog osnivaču Tirane, u neposrednom susedstvu sa skromnim ostacima nekog luna-parka za decu.
      
       Postsocijalistički sindromi
       Osećaju haotičnosti doprinose agresivni vozači, uz samo jedan ispravan semafor u centru grada. Gradonačelnik Tirane, inače umetnik, u nedostatku velikog novca za izgradnju novih i rekonstrukciju starih zgrada, lično je osmislio vedre kombinacije bež, zelenih, žutih i plavih tonova kojima su sive fasade u pojedinim kvartovima Tiranu pretvorile u kakav sunčani, veseli, doduše nevelik grčki grad.
       Ali kada se pogled spusti na mestimično oštećene kolovoze i trotoare, demode obučene ljude i dosta loših kola, stvara se realnija slika od one doterane za samit šefova država i vlada Balkana, najvećeg međunarodnog skupa ikada održanog u Albaniji. Autoput Drač-Tirana, na čijoj se polovini odvaja prilaz jedinom međunarodnom aerodromu, završen je prošle godine novcem Evropske unije i u neskladu je sa stanjem infrastrukture u ostatku zemlje. Tokom 2000. rekonstruisano je 200 kilometara puteva, ali očekivanja da će Evropa nešto učiniti za koridor VIII, izgradnju veze Drač-Priština i prateće krake, i ovoga puta su raspršena. "Koštalo bi tri milijarde evra, a ukupna sredstva Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu su pet milijardi evra", objasnio je razočaranim albanskim novinarima prošle nedelje Erkhard Busek, koordinator Pakta.
       Glavni problem u svakodnevnom životu su oni sa strujom - restrikcije, traju od najmanje dva do ponekad čitavih 16 sati. Štedi se i u luksuznom hotelu u centru grada, gde se osvetljenje automatski gasi već desetak sekundi nakon što se zatvore vrata od soba. Glavni izvori struje u Albaniji su hidroelektrane, koje, međutim, nisu dovoljne u slučaju suše, kakva je bila u poslednje dve godine. Kada se tome doda slabost prenosnih sistema i klasičan postsocijalistički sindrom neplaćanja računa za struju, slaba uprava u državnim preduzećima, snaga projektovana da teorijski zadovolji potrebe zemlje sada je dovoljna samo za dve trećine. Vlada i inostrani investitori saglasili su se da tokom ove godine albanska elektroprivreda (KESH) bude podeljena na tri kompanije - za proizvodnju, prenos i distribuciju, kako bi se olakšalo upravljanje i dalja transformacija.
      
       Proizvodnja i ulaganja
       Ulaganja su nedovoljna kada je u pitanju ruinirana infrastruktura puteva i prenosa energije, ali ukupno uzevši, nisu mala. Direktne strane investicije bile su 2000. godine oko 150 miliona dolara, gotovo tri puta više nego godinu dana ranije. Najznačajnije strane investicije bile su u mobilnu telefoniju (Grčka) i flaširanje koka-kole (Italija). Biznismeni iz ove dve zemlje organizuju i brojne lon poslove u izradi odeće i obuće zbog jeftine radne snage. Prosečna plata približava se sumi od 150 dolara, što je, dakle, više nego u Jugoslaviji. Adi, sredovečni radnik u restoranu u Tirani, prima čak 200 dolara mesečno pa do sada nije razmišljao o napuštanju zemlje, ali o politici ne bi da govori.
       Ukupni nacionalni proizvod je 3,7 milijarde dolara, a procenjeno stanovništvo oko 3,1 miliona, što znači 1200 dolara po stanovniku. Podaci se zasnivaju na ažuriranim biračkim spiskovima, budući da opšteg popisa nije bilo od 1981. godine. Doznake iz inostranstva dostižu fantastičnih 500 miliona dolara, a procene o crnom tržištu se kreću od 30 do 50 odsto od ukupnih ekonomskih tokova.
       Poljoprivredna proizvodnja, koja čini polovinu ukupne privrede, raste čak pet odsto godišnje, a bum doživljava građevinarstvo koje čini dvadeset odsto privrede. Ulažu i sami Albanci, u preradu ulja, TV stanice, avio-kompaniju. Albanija je i dalje treći proizvođač hroma u svetu.
       Zemlja, međutim, još pati od hronične nestabilnosti. Nedavno je došlo do izvesnog rasta deviznog kursa i obnove straha od nove "piramidalne šeme". Krajem februara izabrani novi premijer Pandeli Majko prilikom svoje prve posete inostranstvu, u Rimu, pozvao je tamošnje bankare da investiraju u privatizaciju štedionice. Prema spekulacijama štampe, grčki kapital koji postoji već u četiri od ukupno 13 albanskih banaka, to je doživeo kao sopstveno isključenje iz posla oko privatizacije štedionice. Preko nekih medija proširen je glas o rizičnoj štednji, pa su mnogi Albanci koji rade u Grčkoj, kao i oni inače uplašeni od privatizacije, povukli svoje depozite.
      
       Korupcionaški skandali
       Glavni izvor nestabilnosti je, naravno, u samoj zemlji, u velikoj korupciji, ilegalnoj trgovini ali i političkim sukobima sve snažnijim unutar vladajuće Socijalističke partije. Za nepunih pet godina njene vladavine promenjeno je pet vlada i više od 120 ministara, što doprinosi usporavanju reformi. Novine svakodnevno javljaju o policijskim uspesima: uhvaćena četvoročlana grupa predvođena 22-godišnjom devojkom koja je trgovala ženama u oblasti Korče i Elbasana krijumčareći ih u Italiju, Grčku, Holandiju i Belgiju; 21 puška i pet pištolja nađeni u kamionu koji je u Drač dovezao feribot iz Ankone...
       Albanija, međutim, ostaje glavni tranzitni put za opojne droge ka Zapadnoj Evropi. U februaru je otkriveno 20 kilograma heroina u službenom policijskom vozilu sa lažnim registarskim tablicama blizu granice sa Kosovom, što predstavlja samo vrh ledenog brega u sprezi kriminala i vlasti. Najveći udar bilo je nedavno hapšenje dvojice visokih državnih zvaničnika zaduženih za sprečavanje trgovine heroinom. Potpukovnik Samet Bejko, načelnik lučke policije u Draču, i major Alus Muho, glavni lučki kontrolor, postavljeni su na ove položaje pre samo tri meseca, da bi istragom bilo utvrđeno da su u to vreme bili u lancu krijumčara narkotika koji je nedavno prekinula policija uspevši da zapleni 35 kilograma heroina. Policija je uhapsila još dvojicu zvaničnika zaduženih za izdavanje dozvola za brodove koji napuštaju luku Drač. Jedan od njih je blizak rođak uticajnog albanskog političara.
       Krajem marta političke podele unutar Socijalističke partije ponovo su se do krajnosti zaoštrile kada su poslanici bliski bivšem socijalističkom premijeru Iljiru Meti, udruženi sa opozicijom, izglasali nepoverenje glavnom tužiocu Arbenu Rakipiju "zbog profesionalne nekompetentnosti u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, i podleganje političkim uticajima". Socijalistički poslanici koji podržavaju partijskog lidera Fatosa Nanoa su napustili parlament preteći pozivom na prevremene izbore kako bi se "potvrdila legitimna socijalistička većina u parlamentu". Iljir Meta je zapravo organizovao smenu tužioca zbog njegovog uvlačenja u unutarpartijski sukob koji raste sa približavanjem predsedničkih izbora u parlamentu predviđenim u junu. Sadašnji predsednik Redžep Mejdani, koji je formalno napustio Socijalističku stranku kada je postao predsednik, nagovestio je ponovnu kadidaturu, dok Fatos Nano želi da ta funkcija bude jasno vezana za poslaničku većinu, odnosno indirektno ističe svoju kandidaturu.
       Unutrašnji sukobi i neuspešna borba protiv korupcije ne približavaju Albaniju potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, za sada planiranim za iduću godinu, kao ni članstvu u NATO-a. Uprkos istrajnom lobiranju po zapadnim prestonicama a i u regionu za masovno uključivanje svih kandidata u Atlantski savez, pa i najlošije rangiranih balkanskih zemalja Albanije, Makedonije i Hrvatske, za sada preovladava mišljenje da Albanija nije ispunila uslove u pogledu reforme vojske.
      
       Legende o Srbima i Skadru
       To, međutim, ne znači da se u Tirani ne gledaju isti filmovi kao i kod nas: "Pad Crnog sokola" i "Ovo nije još jedan tinejdžerski film" po ceni od 200 leka, što je oko 100 dinara, koliko je i ulaznica za Etnografski muzej. Ulaznica u Nacionalni istorijski muzej na Trgu Skenderbega je nešto skuplja, 300 leka, a uključuje i najavljenu izložbu o Srpskom genocidu na Kosovu 1840 - 1999 godine(!).
       Situacija na Kosovu se pažljivo prati u medijima, a premijer Majko ga je naveo kao apsolutni prioritet spoljne politike. Kvote za studente van Albanije na fakultetima u Tirani, međutim, nisu velike. Izrazito ljubazan Veton iz Peći objasnio je ovom novinaru da su na studije novinarstva primljena samo dva od 30 kandidata sa Kosova, Makedonije i juga Srbije. Njemu lično studiranje u Tirani omogućavaju dva brata koja rade u Londonu.
       Vetona smo sreli u veoma lepom italijanskom restoranu u kojem se služi više vrsta ribe, salata i pica. Za razliku od još skromno opremljenih i aranžiranih prodavnica, restorani su izuzetno lepo sređeni, a ovaj italijanski se zove "Rozafa", po skadarskoj tvrđavi, odnosno istoimenoj devojci koja je po legendi u nju uzidana. Tvrđavu smatraju svojom i Srbi i Albanci, pa se i udruženje srpsko-crnogorske manjine zove "Morača -Rozafa". Prema rečima predsednika udruženja Milana Brajovića, Srba i Crnogoraca u Albaniji je više od 35 hiljada, a nemaju prava na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku. No, veruju u bolje dane.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ
      
      

Samit na vrhu Prošlonedeljni samit okupio je šefove država i vlada devet zemalja u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) uspostavljenom 1996. godine. Pamtimo ga po svojevremenom susretu Milošević-Nano 1997, a Albanija je predsedavala njime proteklih godinu dana. Gotovo do poslednjeg minuta neizvestan, ovaj u organizacionom smislu krupan zalogaj protekao je uz neformalni do mestimično haotični protokol, potpisivanje međudržavnih sporazuma o saradnji u premalim hotelskim sobama, prostoriji za novinare bez telefona a kamoli kompjutera, ali mnogo želje domaćina da budu ljubazni.        Pomalo zagubljen u moru raznih inicijativa i procesa na Balkanu i oko njega, SEECP treba da dobije na značaju kao jedini autentičan regionalni proces koji će se tešnje vezati za Evropsku uniju i Pakt stabilnosti. Ideja Brisela je da region dobije veće obaveze u pogledu međusobne saradnje, definisanja prioriteta i zajedničkog nastupa prema Evropi.        Jugoslovenska delegacija, predvođena saveznim premijerom Dragišom Pešićem i ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovićem u Tirani je nastupila ambiciozno preuzimajući od Albanije predsedavanje Procesom. Prihvaćen je predlog naše vlade da se saradnja pre svega odvija u oblasti energetike, saobraćaja i telekomunikacija, uspostavljanja zone slobodne trgovine i borbi protiv organizovanog kriminala. Kako bi se izbegla nova institucionalizacija i birokratizacija, namera Jugoslavije je da se dogovori ostvaruju na redovnim sastancima političkih direktora ministarstava inostranih poslova, kao i trojke sastavljene od prethodnog, sadašnjeg i sledećeg predsedavajućeg. Predloženo je takođe da Jugoslavija kao predsedavajući predstavlja ovih devet zemalja na sastancima neformalnog konsultativnog komiteta koji sačinjavaju predstavnici Evropske unije i Pakta stabilnosti što našoj zemlji daje šansu za afirmaciju i priličan prostor za dalje modeliranje Procesa i izvestan uticaj na kreiranje politike EU i Pakta stabilnosti prema Balkanu.