Naslov: Privatni životi
Pisac: Noel Kauard
Reditelj: Dimitrije Jovanović
Pozorište: Beogradsko dramsko pozorište

      Vladimir Stamenković
      
       Napisan početkom tridesetih godina prošlog veka, i odmah prikazan na Vest Endu, komad Noela Kauarda "Privatni životi", mada sadrži i nešto prefinjene ironije, pa i svojstva društvene satire, pre svega pripada popularnom, čak bulevarskom pozorištu, koje, u ovom slučaju, pruža gledaocima razonodu i zabavu u kultivisanoj i rafiniranoj formi.
       On je oblikovan prema estetskim zahtevima ondašnjeg engleskog dokonog višeg staleža, koji nije bio svestan pritiska što dolazi odozdo, iz života masa, iz društvene napetosti, iz politike i istorije. Taj deo publike je s oduševljenjem prihvatao dramski opus Noela Kauarda uprkos upozorenjima kritike, ali i suprotnih primera koje su nudile drame Šoa i Pristlija. U osnovi, gledaoci iz tog kruga su želeli da na pozornici vide takozvane opštečovečanske probleme, osobito ljubavne istorije, koje izlaze iz okvira uobičajenog, a ne zahtevaju ni intelektualni napor, ni udubljivanje u suštinu stvari da bi se razumele. I Noel Kauard im je u "Privatnim životima" u potpunosti izašao u susret: opisao je kako muž i žena, pošto se prvo razvedu, pa potom stupe u brak s drugim partnerima, varaju svoje nove supružnike, iznenada otkrivaju da ne mogu da žive jedno bez drugog.
       Na našoj sceni taj komad je postao još konvencionalniji, još beznačajniji, još površniji nego što jeste. Izvedeno u sasvim drukčijem socijalnom kontekstu od onog u kojem je nastalo, delo Noela Kauarda više nije proizvodilo ni najmanji satirički efekt. Osim toga, reditelj Dimitrije Jovanović je olako dopustio da četvoro glumaca, Milena Pavlović, Milica Zarić, Milan Čučilović i Dragiša Milojković, u ulogama mladih ljudi, ćudljivih i frivolnih, u suštini emocionalno nezrelih, igraju bez ikakve ironične distance prema likovima koje kreiraju. Ti likovi, lišeni šarma, ležernosti i elegancije, preterano su naglašavali elemente koji komad Noela Kauarda donekle svrstavaju: u komedije intrige. Tako je nastala predstava u kojoj je glavni pokretač radnje jedna dvojna situacija, koja se u raznim oblicima stalno ponavlja, koju publika od početka prozire, koja posle nekog vremena postaje dosadna i zamorna.
       Moguće je da je pozorište na Crvenom krstu iskreno poverovalo da je Noel Kauard kod nas nepravedno zaboravljen, no verovatnije je da je stavljanje "Privatnih života" na repertoar posledica kompromisa između neminovnosti da se učestvuje u tržišnoj utakmici i potrebe da se i dalje prikazuju dramska dela makar i s minimalnim umetničkim pretenzijama.