NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Olimpijski profit

Srbija misli da može da zaradi na planetarnim igrama koje se 2004. održavaju u Atini prodajući hranu, puteve, hotele, povoljne uslove za pripremu sportista, građevinski materijal, radnu snagu...

      Zlobnik bi pomislio da je jedina olimpijska disciplina u kojoj bi čovek mogao da se vežba u Srbiji "stipl čejs", (steeplechase), trka s preponama - što u baru, što u rupu - a sve to dužinom autoputa E 75, dela Panevropskog koridora 10 koji Zapadnu Evropu povezuje sa Grčkom. Srpska vlada, međutim, veruje da bi Olimpijske igre 2004. godine u Atini, najveći svetski sportski događaj u našem komšiluku, mogao da bude ozbiljan povod za vežbanje u pravljenju para.
       Ministar za trgovinu, turizam i usluge Slobodan Milosavljević smatra da je realno ostvarivo da Srbija ponudi manje bogatim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike da se njihove državne reprezentacije pripremaju u Srbiji. "Grčki kapaciteti su ograničeni, cene u Srbiji će biti konkurentnije, a prirodni uslovi za visinske pripreme su bolji", kaže Milosavljević koji je svojevremeno trenirao košarku.
       Druga mogućnost je da se Srbija pojavi kao isporučilac hrane (naša je s najmanje pesticida jer nismo imali para za đubrivo), nameštaj (jer ovde još ima solidnog drveta), sanitarije, a možda i malo građevinskog materijala, navodi ministar i dodaje: "Za sada nemamo potpuno jasnu procenu o kojim količinama bi se tu radilo."
      
       Građevinari požuruju državu
       Marija Rašeta-Vukosavljević, ministar za saobraćaj i telekomunikacije, ima ambiciozan cilj i nešto rastegljiviji rok - da do 2005. ili 2006. dovede postojeću putnu mrežu u koridoru "deset" u stanje komforne vožnje od 120 kilometara na sat i osposobi železnicu za brzine do 100 kilometara na sat. Prošle nedelje upravo je sa Evropskom investicionom bankom (EIB) potpisan ugovor o kreditiranju obnove železnice u vrednosti od 70 miliona evra. Sa ranije odobrenim kreditima za sređivanje putne mreže, EIB je do sada Jugoslaviji odobrio 156 miliona evra, a razmatra da taj kredit udvostruči. U obnovi saobraćajne mreže učestvuju i republički budžet (prvi put posle deset godina), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska komisija za rekonstrukciju (EAR).
       Insistiranje na koridoru "deset" sa Olimpijadom ili bez nje, nije samo srpski interes. "Na konferenciji o koridorima u jugoistočnoj Evropi, održanoj početkom meseca u Veneciji, ponovo je zaključeno da nema kraćeg i boljeg puta koji spaja Zapadnu Evropu i Bliski istok od onog koji prolazi kroz Srbiju", kaže Vukosavljević.
       Ministar Milosavljević i turski ministar turizma gostovali su prošle nedelje na najgledanijoj turskoj TV stanici u Nemačkoj i objašnjavali da je srpska deonica i kraća i bezbednija od rivalske rumunsko - bugarske.
       Građevinari oči upiru u ministra za urbanizam i građevinarstvo Dragoslava Šumarca. Potpredsednik Regionalne privredne komore Užica Vukoje Radomirović izjavio je da se sada vodi glavna bitka za izvoz građevinskih usluga. U decembru prošle godine Privredna komora Jugoslavije i Regionalna privredna komora su, uz pomoć ministarstva, krenuli u akciju za dobijanje značajnih poslova u Grčkoj. U pitanju su dva velika posla: izgradnja deonice saobraćajnog koridora 10 od Soluna do Atine i Olimpijskog sela.
       "Glavna teškoća je u tome što do sada nismo uspeli da potpišemo međudržavni ugovor sa Grčkom o angažovanju radne snage. Poznato je da su u vreme sankcija svi ti ugovori stavljeni 'na led', a do sada nisu 'odmrznuti' zbog sporosti državne administracije", izjavio je Radomirović, agenciji "Avala". Grci su, prema njegovim rečima, za izgradnju saobraćajnog koridora 10 već prihvatili "Energoprojekt", Preduzeće za puteve u Užicu, i druge. "Što je najvažnije, mi ne bismo davali samo radnu snagu, već bismo se pojavili kao kompletni izvođači radova na nekoj od deonica", kaže Radomirović.
       Manje dobra varijanta iste zamisli je da, ukoliko se međudržavni ugovor ne potpiše, građevinari angažuju neku zapadnu firmu iz zemlje koja ima potrebne papire, odrade posao i izgube deset odsto mogućeg profita na konto provizije.
       Pripreme za taj deo Olimpijade u Grčkoj počeće u maju, u Užicu, gde treba da dođe velika privredna delegacija Grčke u kojoj će biti njihov ministar za javne radove, saobraćaj i telekomunikacije i sportski funkcioneri.
      
       Kopaonik, Zlatibor, "Milenijum"...
       Ali cele ove priče ne bi bilo da se na samom početku u nju nisu umešali duh Josipa Broza Tita i njegovo prevozno sredstvo.
       "'Plavi voz' planirali smo kao turističku i poslovno-turističku atrakciju. Voz je u fantastičnom stanju, potpuno je renoviran, ima salon vagone i ogromne restorane kakvih je danas malo u svetu. Nekom će možda biti važno da putuje vozom kojim su nekad putovali Tito i njegovi gosti - važni svetski državnici", tvrdi Milosavljević.
       Voz bi polazio od Austrije, Nemačke ili možda sa još neke dalje destinacije, na primer Pariza, preko Budimpešte i Beograda do Atine. "U vreme Olimpijade mogao bi da ide tamo-amo svaki dan, da prevozi novinare, da bude opremljen kompjuterima, Internet vezom... i ne znam čime sve ne", kaže Milosavljević.
       Ali, glavna srpska meta su platežno sposobni turisti - sportisti. Milosavljević očekuje da bi od priprema stranih ekipa u 2003. i 2004. bilo dvostruke koristi. Prvo bi se zaradilo na takvoj vrsti turizma, a onda bi manji srpski hoteli, banje i odmarališta s nešto zarađenog novca mogli da krenu u renoviranje i privuku nove goste.
       Evo kako prema ideji Milosavljevića izgledaju neke moguće kote: "Lepenski vir" u Donjem Milanovcu ima smeštaj, sportske terene koji mogu da opsluže nekoliko reprezentacija (kajak, kanu, veslači). "Tu se svojevremeno pripremala i jugoslovenska fudbalska reprezentacija i mnogi drugi, a hotel sada radi sa svega 10 do 15 odsto kapaciteta", kaže Milosavljević.
       Drugi primer je banja Junaković sa olimpijskim bazenima koji mogu da se iskoriste za pripreme plivača, skakača u vodu i takmičara u umetničkom plivanju. "Smeštaj nije sa pet zvezdica, ali je pristojan i tačno ono što sportisti traže", navodi on.
       Treća mogućnost je sportska hala na Zlatiboru (atletičari i fudbaleri i drugi kolektivni sportovi), a četvrta Kopaonik (ekstremni sportovi). Razmišlja se o hotelu u Velikoj Plani, u Smederevu, sportskoj hali u Vršcu "Milenijum" i svim drugim mestima u kojima postoji kombinacija smeštajnih kapaciteta i sportskih terena. Beograd bi mogao biti realna destinacija za takmičarski deo priprema stranih timova. Milosavljević još nije svoju ideju o sportskom turizmu izložio diplomatskom koru zemalja čije sportiste očekuje: "Fokusirani smo na sledeće dve godine i ima još vremena. U drugoj polovini godine imaćemo spisak sa možda deset mesta u Srbiji i jasan predlog onoga što možemo ili ne možemo. Bilo bi neozbiljno da kažemo 'znate, imamo nešto na Zlatiboru, ali, sačekajte, nije još priključena struja'."
      
       Tri meseca opsade
       Kad je o isporuci hrane reč, razmatraju se dve mogućnosti: veliki grčki lanac hipermarketa "Veropulos" koji u julu otvara svoju prvu radnju u Srbiji, istovremeno je veliki isporučilac hrane za turističke komplekse u svojoj zemlji. "Razgovarali smo s njima o mogućnosti da s našim proizvođačima ulja, šećera, brašna, voća i povrća naprave ugovore o snabdevanju i da u jednom trenutku sve viškove hrane isporuče u Atinu", kaže Milosavljević. To je jedan od razloga zbog kojih je državni Fond za razvoj počeo da odobrava kredite za primarnu stočarsku i biljnu proizvodnju. "Pokušavamo da rešimo više problema jednim potezom. Da ljudima koji sad ostaju bez posla u velikim preduzećima damo šansu da prošire posao u poljoprivredi, jer većina njih bila je jednom nogom u gradu, drugom u selu. Hoćemo da povećamo ponudu hrane na domaćem tržištu i da u jednom trenutku, kao što je ova Olimpijada, možemo spremno da reagujemo", kaže Milosavljević.
       Treći ekonomski efekat na koji se računa je sezonski angažman srpske radne snage u Grčkoj, od poslova čistačica, konobara, vodiča, do već uhodanih berača voća.
       Marija Rašeta-Vukosavljević računa da će u tri meseca uoči i za vreme Olimpijade saobraćaj kroz Srbiju potući sve dosadašnje rekorde: "Do 2004. godine trebalo bi osposobiti ključne delove saobraćajne infrastrukture. Nije sasvim sigurno da sve što smo planirali da izgradimo, može da se završi do te godine, ali ćemo se mi potruditi da uradimo što više možemo." Znatno veći tranzit očekuje se u drumskom nego u železničkom saobraćaju koji bi trebalo da Olimpijadu oseti kroz malo povećanje robnog transporta. "Naša je procena da postojeća infrastruktura, ako plan rekonstrukcije i rehabilitacije uspe, može da izdrži najezdu tranzitnih turista. Verujemo da će do tada duž puta biti izgrađeni i svi prateći sadržaji-benzinske stanice, hoteli, moteli i sve što uz to ide", kaže Vukosavljević.
      
       Tri meseca opsade
       Od 17 000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva koliko Srbija ima, 85 odsto je u lošem stanju. Prošle godine rekonstruisano je i obnovljeno oko 150 kilometara puteva, a ove godine će, u zavisnosti od vremena, biti obnovljeno između 500 i 800 kilometara puta.
       Vukosavljević kaže da je u ovom trenutku nemoguće proceniti koliko bi vozila moglo biti u tranzitu u špicu Olimpijade, pa je samim tim nemoguće upuštati se u bilo kakve računice o eventualnom profitu od putarine. Ona je, inače, za strance, na deonici prema Zagrebu, oko devet evra.
       "Samo ako bismo imali 50 hiljada vozila na putu u vreme Olimpijade, to bi zagušilo postojeći put. Ali mi smo vrlo daleko od toga", kaže Vukosavljević.
       Krizna tačka na koridoru 10 je na deonici Beograd - Novi Sad s obzirom na broj kola koji tu saobraća (16 hiljada vozila dnevno jer je to manje-više postala gradska saobraćajnica), ali to je izuzetak od pravila. Na samom koridoru "deset" nema više od šest do sedam hiljada vozila i sadašnji nivo saobraćaja skoro je ravan rekordima iz 1990. i 1991. godine.
       Analizirajući koridor, deonicu po deonicu, Vukosavljević kaže da veruje da je bolje sa evropskim bankama pregovarati o zajmovima za dovođenje u red postojećeg autoputa do Niša, nego o izgradnji nekih novih deonica. "Moramo da vodimo računa o onome što je realno i koliko možemo da zadužimo zemlju", ističe Vukosavljević. Srbija još nije vratila prethodni zajam za istu tu deonicu, iako je novac potrošen pre mnogo godina. Na toj deonici ima veliki broj mostova koje, kako kaže ministarka, "treba upristojiti" da bi autoputem moglo da se vozi projektovanom brzinom od 120 kilometara na sat.
       Na deonici od Subotice do Beograda ima oko četiri do pet hiljada vozila dnevno. "To je deo puta od 100 kilometara i o njegovoj obnovi smo pregovarali sa Mađarima koji su izrazili interes da finansiraju radove na toj deonici. Ali kod njih su u toku izbori, imaju političkih problema pa nisu skoncentrisani na finansijski deo ove priče", objašnjava Vukosavljević. "Što se tiče same deonice, ona je na lakom terenu i može sigurno da se završi do 2004."
      
       Koridor "deset"
       O delu koridora od Niša prema makedonskoj granici, kroz Grdeličku klisuru, sve se zna. To je jedna od najtežih deonica. "Problem je što je prethodna grupa ljudi koja je bila u Direkciji za puteve i davala projektni zadatak, zadala pogrešne koordinate. Nemoguće je uraditi prelazak sa 120 na 80 kilometara komforne vožnje", kaže ministarka. Za put dužine 35 kilometara kroz samu klisuru radi se nova projektna dokumentacija.
       "Pomalo smo stisnuti tim rokom Olimpijade. Ono što možemo, jeste da završimo deo obilaznice oko Leskovca i deo od Vranja do Vladičinog Hana", konstatuje Vukosavljević. Za te deonice postoji završen glavni projekat, ali još nije rešeno kako bi radovi bili finansirani i da li bi uopšte neko bio zainteresovan za koncesiju samo za taj deo puta.
       Na deonici Niš - Dimitrovgrad (89 km) prema Bugarskoj evidentan je porast saobraćaja zbog dobrih trgovinskih odnosa. Trenutno, dnevno na toj deonici saobraća sedam hiljada vozila, a biće ih sve više. Srbija i Bugarska konkurisale su zajedno za sredstva Pakta za stabilnost, ali Bugarska trenutno ima problema sa svojim italijanskim partnerom. Olimpijada i činjenica da je Grčka trenutno glavni advokat izgradnje koridora "deset" možda bi mogli biti jedan adut da međunarodne finansijske institucije odobre investiciju u vrednosti od 500 miliona evra. I ta deonica puta je na izrazito teškom terenu, i što je još gore, navodi Vukosavljević, trenutna trasa ne dozvoljava proširenje s obzirom na stenovit brdski predeo.
       Davanje koncesije izgleda kao najefikasniji recept, ali Mađari i Hrvati su se već na njemu opekli. Stranci ne žele da pregovaraju o koncesiji, ako dnevno na putu ima manje od 12 hiljada vozila, i naravno žele da naplate ekonomsku cenu putarine. "Naše stanovništvo je suviše siromašno da podnese takav trošak", kaže Vukosavljević.
       Zavirićemo u džep posle Olimpijade.
      
       TANJA JAKOBI
      
      
Konkurencija

Ideja da se zaradi na Olimpijadi u Grčkoj nije srpski patent. O tome razmišljaju sve zemlje u okruženju. "Konkurencija su nam Rumunija, Bugarska, Grčka i Turska. Hajde da ih analiziramo jednu po jednu. Albaniju izbacujemo jer nemaju ni hotele, ni sportske terene, ni imidž. Turska ima sve, ali neće biti toliko zainteresovana jer već ima dobro razvijen turizam. Bugarska je možda u ovom trenutku najjača konkurencija i zbog blizine i zbog sličnog ekonomskog miljea i turističkih kapaciteta koji su približno na nivou sličnom našem", kaže Milosavljević i odmah dodaje da Srbija ipak ima adut više - mnogo veći broj svetski poznatih sportista i trenera.
       Bugari su jači u dizanju tegova, u rvanju i boksu, koji nisu profitabilni. "Ali jednu košarkašku, rukometnu, odbojkašku, fudbalsku ili vaterpolo reprezentaciju mnogo je bolje poslati u Srbiju jer su tu naši igrači s kojima ti timovi mogu da vežbaju. Bugarska u tim sportovima, bez uvrede, gotovo ne postoji". navodi Milosavljević. Rumuni su bolji u ritmičkoj gimnastici, ali "mi na to ne pikiramo", objašnjava ministar.


      
      
Zašto nema koncesija

"Taj broj se povećava i ja sam verovatno jedina osoba koja je srećna kad prelazi granicu i vidi redove i redove kamiona koji treba da pređu granicu. Ja vičem 'bravo', 'svaka čast' i svi me gledaju belo. Saobraćaj se vraća ali to je nedovoljno da se privuku stranci. Kad počnete priču o koncesijama, broj ispod 12 hiljada vozila dnevno uopšte nije onaj o kome ljudi hoće da pričaju o koncesijama. I bojim se da ne dođemo u situaciju kao Mađari i Hrvati da stopiraju koncesije i na kraju država kompletno isplati ono što je trebalo isplatiti stranim ulagačima."


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu