Iz rezultata NIN-ove ankete kod dvojice glavnih kandidata, Koštunice i Labusa, može se utvrditi zanimljiva kontradiktornost. Najpre, čak tri četvrtine građana Srbije smatra da je ekonomija glavni problem ove zemlje. (Tek su na drugom mestu, sa takoreći bednih 5,5 procenata, odnosi u DOS-u.) U isti mah 65 procenata građana, najviše, smatra da je u oblasti ekonomije, dakle vodećeg problema, Miroljub Labus sposoban da se suoči sa teškoćama, naspram svega 34,5 procenta koji to veruju za Vojislava Koštunicu. Labusa 64 procenta birača ocenjuje kao generalno "sposobnog" (Koštunica 50 procenata). Iz ove uporedne statistike sledi neočekivano finale: Koštunica dobija gotovo duplo više glasova od Labusa, iako građani Labusa nedvosmisleno ocenjuju kao superiorno kompetentnijeg za ono što smatraju kao superiorno najveći problem, ekonomiju!

      Koštunica dobija gotovo duplo više glasova od Labusa, iako građani Labusa nedvosmisleno ocenjuju kao superiorno kompetentnijeg za ono što smatraju kao superiorno najveći problem, ekonomiju!
       Početkom aprila, meseca koji je premijer Zoran Đinđić naznačio kao vreme kada bi oni koji misle da se kandiduju za predsednika Srbije trebalo da se izjasne, situacija je prilično jasna. Samo dva čoveka, bar za sada, imaju dovoljnu podršku da bi zavređivali da usednu u stolicu predsednika Srbije. To su, razume se, Vojislav Koštunica i Miroljub Labus. Da li će odmeravanje snaga proteći u ovom sastavu, zasad nije poznato, a kao izvesnija važi kandidatura Miroljuba Labusa koji je saopštio da razmišlja o tako nečemu, a priznanje potpredsedniku vlade kao "dobrom kandidatu" odao je i pomenuti premijer Đinđić. Izjava Vojislava Koštunice o mogućoj kandidaturi interpretirana je kao odbijanje koje se moglo shvatiti i tako da je trenutnog karaktera, s obzirom na savezne obaveze koje ima izborni pobednik nad Slobodanom Miloševićem.
      
       Transfer harizme
       Ukoliko se ova dvojica pojave na izborima, favorit je, bez sumnje, Koštunica. On je, u stvari, favorit na svakim izborima na kojima bi se pojavio. Prema NIN-ovoj anketi, 35,5 procenata onih koji se pitaju, glasalo bi za tog političara, dok se za Miroljuba Labusa izjasnilo 24 i po procenta. Kao treći, izvesnu popularnost uživa i gradonačelnik Čačka Velimir Ilić, ali bez realnih izgleda da se u ovoj konkurenciji probije dalje. Na listi političara od poverenja treći je, inače, Zoran Đinđić, ali republički premijer nije interesent za radno mesto na Andrićevom vencu, tako da njegova kandidatura u ovim istraživanjima nije uzimana u razmatranje.
       Ovaj poredak je neprikosnoven, i malo je verovatno da bi u budućnosti mogle da se dese tako velike promene, čak i na ovako politički trusnom području, koje bi tu nešto promenile. Faktor neizvesnosti, međutim, raste ako Vojislav Koštunica ne bi bio kandidat. Neizbežno je pitanje šta bi se dogodilo sa njegovim glasovima, a to je ogroman deo biračkog tela. Sad je već izvesno da treba savim isključiti mogućnost da bi Koštuničina stranka podržala Labusa, "više nego licemernog" čoveka koji "jedno misli, drugo govori a treće radi", kako su ga iz DSS-a okitili u svom skorašnjem saopštenju. Saopštenje je, inače, bilo posvećeno temi saradnje sa Haškim sudom, ali nikako se neće pogrešiti ako se ovako grubo ophođenje sa potpredsednikom savezne vlade dovede u vezu sa upostavljanjem odnosa snaga izazvanim Labusovom preliminarnom objavom predsedničke kandidature.
       Dakle, ako Koštunica i ne bude kandidat, DSS će podržati nekog drugog, a verovatno svog sopstvenog kandidata. Sa sadašnje tačke gledišta moglo bi se smelo pretpostaviti da bi logično rešenje bio Dragan Maršićanin, raniji predsednik Skupštine Srbije. Da li bi Maršićanin mogao računati ako ne na svu, onda makar na veći deo podrške koju uživa Vojislav Koštunica? Iskustva te vrste, a imali smo ih, pokazuju da "transfer harizme" uglavnom nije moguć, iako "rezervni kandidati" ipak jesu postigli značajan skok ličnog rejtinga. Primeri za to su slučajevi Zorana Lilića i Milana Milutinovića, od kojih je prvi bezuspešno pokušao a drugi teškom, teškom mukom uspeo da uskoči u stolicu koju je prethodnih sedam godina grejao Slobodan Milošević.
       Ako Koštunica ne bi bio kandidat, od toga bi mogao da profitira Velja Ilić. Gradonačelnik Čačka čini upravo ono što bi mu preporučio svaki marketinški savetnik, to jest "šlepuje se" uz ogromnu popularnost Vojislava Koštunice, predstavljajući se kao da su njih dvojica, u stvari, jedno te isto. To radi tako što najavljuje da, ako se Koštunica bude kandidovao, onda on, Ilić, neće. Mada, u poslednjim izjavama kaže da bi i tada mogao da razmisli, što govori da ipak nema nikakvog marketinškog savetnika nego da sledi svoje instinkte i svoju pamet.
      
       Uštirkani i ulickani
       Inače, Ilićev arhiprotivnik je baš Miroljub Labus. Najavio je da će na izborima da ga "razbije ko dete zvečku", a zapravo se i pre raspoznavalo da gradonačelnik Čačka ima poseban animozitet prema ekspertima iz G 17 plus a među njima u prvom redu prema Labusu "uštirkanom i ulickanom", kako ga je okarakterisao u intervjuu NIN-u još pre pola godine, doduše, ne pominjući ga imenom i prezimenom, ali dovoljno jasno. Nedavno je Velja Ilić rekao kako je očekivao da Labus "bude dovoljno pošten i ostane na saveznom nivou kako bi ubrao plodove svoga rada", u čemu možda ima nekog smisla, ali to bi onda trebalo da važi i za Vojislava Koštunicu još više nego za Labusa.
       Ipak, Labus nema razloga da se boji Velje Ilića; oni se obraćaju različitim biračima. Ilić bi pre bio neugodan za eventualnog kandidata DSS-a (koji nije Koštunica), bar u prvom krugu, pošto bi se moglo pretpostaviti, iz navedenih razloga, da bi mogao privući jedan deo tih birača.
       Prema NIN-ovom istraživanju, skoro isto tako jak kandidat za predsednika kao Velimir Ilić je i Borislav Pelević, šef Stranke srpskog jedinstva. Ova stranka je praktično obznanila Pelevićevu kandidaturu, koja može biti, kao i kandidatura Ilića, značajna ako DSS nastupi sa kandidatom koji nije Vojislav Koštunica. Tada bi im Pelević naneo izvesnu štetu jer se DSS-ovi glasovi u izvesnoj meri "mešaju" sa glasovima svih opozicionih stranaka, dok su birači DOS-a "čisti".
       Prema izrečenoj ideji da bi opozicija mogla da nastupi sa zajedničkim kandidatom (SPS, radikali, SSJ), treba biti rezervisan pošto nije baš mnogo sigurno da bi uspeli da se usaglase oko zajedničkog kandidata (Šešelja?), ali ako bi uspeli, i ako bi taj kandidat uspeo da okupi sve birače, to bi bio respektivan kandidat koji u krajnjem ishodu ipak ne bi mogao da potuče nijednog od dvojice favorita.
      
       Kandidati opozicije
       Ostali kandidati nisu se još izjasnili o mogućoj kandidaturi. Socijalisti su se oglasili bizarnom idejom da kandiduju Slobodana Miloševića, ali u stvarnosti kažu da će o kandidatu razmišljati kada budu raspisani izbori, ili bar bude jasno da će biti raspisani. Radikali takođe nisu doneli konačnu odluku, mada je njihov predsednik Vojislav Šešelj rekao da bi voleo da to ponovo bude Tomislav Nikolić, ali da će poštovati odluku Centralne otadžbinske uprave ukoliko ova odluči da kandidat bude on, Šešelj. Njemu bi to bili šesti predsednički izbori, a Tomi Nikoliću tek drugi. Ko god da bude, nema nikakve šanse, ali su predsednički izbori i prilika za promociju sopstvene stranačke politike koju nije racionalno propustiti.
       I u SPO-u službeno kažu da će odluku o tome doneti Glavni odbor, a neslužbeno da će njihov zahtev biti raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu čiji bi zadatak bio da donese odluku o obliku vladavine, za koji se SPO zalaže da bude monarhija, te da je bespredmetno isticanje svog kandidata za predsednika Republike. Ipak, kada je ova stranka u pitanju, moguća su svakojaka iznenađenja.
       Kandidatura Milana Panića, nasuprot nekim skorašnjim najavama, daleko je od toga da bude potvrđena, a u svakom slučaju Milan Panić nije više kandidat čija bi prijava mogla nešto značajno da promeni situaciju.
      
       Kontradiktorna javnost
       Iz rezultata NIN-ove ankete kod dvojice glavnih kandidata, Koštunice i Labusa, može se utvrditi zanimljiva kontradiktornost. Najpre, čak tri četvrtine građana Srbije smatra da je ekonomija glavni problem ove zemlje. (Tek su na drugom mestu, sa takoreći bednih 5,5 procenata, odnosi u DOS-u.)
       U isti mah 65 procenata građana, najviše, smatra da je u oblasti ekonomije, dakle vodećeg problema, Miroljub Labus sposoban da se suoči sa teškoćama, naspram svega 34,5 procenta koji to veruju za Vojislava Koštunicu. Labusa 64 procenta birača ocenjuje kao generalno "sposobnog" (Koštunica 50 procenata).
       Iz ove uporedne statistike sledi neočekivano finale: Koštunica dobija gotovo duplo više glasova od Labusa, iako građani Labusa nedvosmisleno ocenjuju kao superiorno kompetentnijeg za ono što smatraju kao superiorno najveći problem, ekonomiju!
       Ipak, kontradikcije nema. Labus je, zapravo, čovek iz drugog plana. Iza sebe niti ima stranku niti ima organizovanu medijsku podršku za svoju delatnost, ili, kako bi se to drukčije reklo, minutažu na televiziji. To što ima i toliku podršku koliku ima, može da zahvali samo i isključivo tome što građani probleme standarda prepoznaju kao tako važne, a Miroljuba Labusa kao čoveka sposobnog da se sa tim uhvati u koštac.
      
       Dve Srbije
       Sve to znači da bi eventualna kandidatura Miroljuba Labusa ovog političara izložila dvama suprotnim procesima. Najpre, veća medijska minutaža i jasna politička podrška DOS-a (i G17 plus) verovatno bi značajno poboljšali njegove rezultate. Nasuprot tome, Labus, koji je do sada kao "ekspert", bio po strani od političkih trvenja, ne bi mogao da računa da će i dalje uživati blagodeti tog statusa nego bi morao da počne da prima udarce, koje je, kako je već rečeno, DSS počeo da zadaje ("jedno misli, drugo govori, treće radi"). To, inače, važi i za čitavu organizaciju G17 plus ako bi rešila da se samostalno pojavi na izborima. Da li bi, u konačnom, bio u dobitku ili gubitku, zavisilo bi i od toga kako bi se snašao u novim prilikama.
       Sastav ekipe za takmičenje za predsednika Srbije umnogome može da zavisi i od tajminga, trenutka kada izbori budu zakazani. Redovni rok je kraj godine, kada Milanu Milutinoviću ističe mandat. Međutim, klasična računica glasi da bi Zoranu Đinđiću i DOS-u odgovaralo da izbori budu što pre (ako bi, recimo, Milutinović rešio da se doborovoljno preda Hagu), pošto bi Vojislav Koštunica u tom slučaju morao da napusti funkciju saveznog predsednika kako bi se kandidovao za predsednika Srbije, što je nezgodno. U tom duhu je i optužba Dejana Mihajlova, predsednika poslaničke grupe DSS-a, koji je republičkoj vladi stavio primedbu da nikad nije htela da saradnju sa Hagom reši putem zakona nego je nastojala da se nagodi sa optuženima da se sami predaju.
       Postoje, međutim, i suprotna mišljenja koja kažu da Đinđiću zapravo baš odgovara status ljuo i stanje mirovanja do jeseni kada očekuje vidljivije efekte svoje delatnosti na polzu naroda.
       Iako nekom političke prilike u Srbiji mogu izgledati veoma komplikovane, one u suštini to nisu i slične su prilikama kakve postoje i na drugim mestima. Birači Srbije podeljeni su u dve kolone - konzervativnu i progresističku i to je tako još od vremena Obrenovića, makar se danas te podele zovu "patriote" i "reformisti". Kako sondaže pokazuju, nesumnjiva je prevaga "patriota" u biračkom telu. Baš kao što je to bilo, uostalom, i pod Obrenovićima.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      

NIN-ova telefonska anketa Istraživački centar NIN-a je u subotu 30. marta 2002. godine anketirao 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.        Odbijenih kontakata u ovoj anketi je bilo 202 što je nešto više od uobičajenog nivoa.        Anketarsku ekipu su činili: Aleksandra Stojanović, Ana Vujnović, Andrijana Kokotović, Biljana Lazarević, Bojana Bogojević, Danijela Petrović, Ivana Lazarević, Maja Radinović Lukić, Nena Milenković, Slađa Dragićević, Snežana Ranđelović, Stevan Smoljanić i Vesna Vukotić. Koordinator istraživanja bio je Jasmin Kovačević.               Autor istraživanja: ZORAN. M. MARKOVIĆ               Ilustracije: GORAN RATKOVIĆ