Lokalni mediji su bili jedino zdravo medijsko tkivo u Srbiji do petog oktobra 2000. Sada su stešnjeni kao u “prokletoj avliji”

      Televizija Pirot, jedan od tri medija Informativnog javnog preduzeća “Sloboda” (pored nedeljnika “Sloboda” i Radio Pirot), osnovana je 1997. godine. Članica je ANEM-a i Evropske asocijacije regionalnih televizija (CIRCOM) i trenutno pokriva najveći deo Pirotskog okruga - opštine Pirot, Babušnicu i Dimitrovgrad. U TV Pirot je zaposleno 40 radnika. Prosek starosti je 28 godina, a više od 50 odsto radnika je sa višim i visokim obrazovanjem.
       - Najvažnijem pitanju - selekciji i obuci kadrova posvećena je velika pažnja, tako da su sa zaposlenima radili profesori FDU, treneri Bi-Bi-Sija i stručnjaci različitih specijalnosti, kaže Miloje Nešić, tehnički direktor TV Pirot i v.d. direktora IJP “Sloboda”.
       To je, izgleda, urodilo plodom. Televizija Pirot je pokrenula produkciju dokumentarnog televizijskog filma.
       - Inicijativu za produkciju dokumentarnog filma pokrenuo je konsultant IREX-a Rastislav Durman. U okviru pilot-produkcije urađena su četiri dokumentarca, televizijski portret interpretatora etnomuzike Snežane Spasić i tri filma u trinaestominutnom formatu o zanatima po kojima je pirotski kraj poznat - pirotskoj grnčariji, pirotskom ćilimu i o proizvodnji pirotskog kačkavalja.
       U toku leta 2001. u Pirotu je održana edukacija za produkciju dokumentarnog televizijskog filma, pod nazivom Pirotska škola dokumentarnog filma. Finansijski, pomogli su nam Press Nonj i IREX, a predavači su bili profesori beogradskog FDU, Andrija Dimitrijević i Aleksandar Kajević i urednik dokumentarnog programa TV Novi Sad, Danica Aćimović. U toj tromesečnoj edukaciji učestvovale su produkcione ekipe četiri TV stanice Anema - TV Trstenik, TV Kragujevac, TV Čačak i TV Pirot.
       I koji su rezultati?
       - Rezultat ove obuke je pet dokumentarnih filmova u trinaestominutnom formatu. Svi filmovi su urađeni u potpuno zaokruženom digitalnom tehnološkom lancu. Odnosno, snimljeni su digitalnim kamkorderima, montirani na nelinearnim montažnim jedinicama u digitalnom domenu i konačno snimljeni na DV masterima. Ali, za godinu dana proizvedeno je ukupno šesnaest dokumentarnih filmova, što Pirotskoj školi dokumentarnog filma evidentno, daje atribut produkcijske kuće.
       Filmovi Pirotske škole su učestvovali i na festivalima?
       - Filmovi proizvedni u Pirotskoj školi dokumentarnog filma, konkurisali su na domaćim i međunarodnim festivalima i kuriozitet je da selekcione komisije nisu odbile nijedan film. Film “Duvanski put” koji je uradila produkcijska ekipa TV Čačak, nagrađen je na međunarodnom festivalu “Zlatni prosjak” u Slovačkoj dok je “Pirotski komarac” koji je uradila produkcijska ekipa TV Kragujevac, nagrađen Zlatnom plaketom Beograda na ovogodišnjem martovskom festivalu u Beogradu. Ukoliko se pogleda program ovogodišnjeg beogradskog festivala, vidi se da je najveći broj ostvarenja (sedam filmova), ne računajući Beograd i Novi Sad, proizveden upravo u Pirotskoj školi dokumentarnog filma.
       Iz TV Pirot je potekla i ideja o formiranju Tehničke Komisije ANEM-a (TKA). Koja je uloga te komisije?
       - Komisija je formirana u Pirotu, novembra 2000. godine, po ugledu na slična stručna tela Evrovizije i okupila je najtalentovanije inženjere iz radio i TV stanica, članica ANEM-a, kao i specijaliste za radijske i TV tehničko-tehnološke sisteme. Komisija prati tehničke novine, sarađuje sa drugim sličnim komisijama u zemlji i inostranstvu, a cilj nam je da se uvedu određeni tehnički standardi u televizijskim i radijskim sistemima.
       Komisija je, takođe, više puta razmatrala i Nacrt zakona o radio-difuziji i dala brojne sugestije i primedbe, koje su u velikoj meri i prihvaćene.
       Kako vama, kao predsedniku te komisije, izgleda sadašnji Predlog zakona?
       - Bez obzira što je Nacrt zakona pretrpeo značajne korekcije u odnosu na prvobitne trapave varijante i konačno stigao do republičke Skupštine, mislim da je zakon u celini nekonzistentan i preambiciozan. Zakon gotovo isključivo tretira tehničke mogućnosti koje daje zastarela zemaljska analogna difuzija i samo u tragovima pominje nove aktuelne tehnologije koje potpuno menjaju filozofiju pristupa ovoj kompleksnoj delatnosti. Na kraju, sve konkretne poslove u domenu radio-difuzije obavljaće nezavisno regulatorno telo - radio-difuzni savet Srbije. Videćemo kako će rad ovog tela izgledati u srpskoj nezavisnoj varijanti.
       Plan TV Pirot je da se razvija kao regionalni javni servis. Do sada su razvoju regionalne medijske kuće pomagali brojni donatori - IREX, PRESS NONj, FOS, SHC, USAID i drugi. Nadam se da će donatori imati i dalje razumevanja za razvoj regionalnog medija na jugoistoku Srbije.
       Koliko vam pomaže osnivač - Skupština opštine Pirot?
       - Od 1997. do sada SO Pirot je izdvajala značajna sredstva i presudno pomogla početak rada TVP i njen dosadašnji razvoj. Sve to, međutim, može vrlo lepo da funkcioniše dok se lokalni političari “ne dosete” da su lokalni mediji tu zapravo zbog njih, a ne zbog građana. U tom trenutku se postavlja pitanje svega što je TV Pirot uradila. Konkretno, mislim na aktuelne kritike da su TV Pirot, Radio Pirot i nedeljnik “Sloboda” previše kritični prema lokalnoj vlasti i na eksplicitan stav čelnika SO Pirot da opštinski mediji moraju da sprovode ličnu predsedničku kampanju, što dezavuiše javni servis pre nego što je on i zaživeo.
       S druge strane, potcenjivački i nadmen odnos beogradskih medijskih interesnih grupa u odnosu na lokalne i regionalne medije, tera nas na svakodnevno preispitivanje da li se baš dobro sećamo 2000. i tadašnjih medijskih odnosa i doprinosa promenama.
       U svakom slučaju, lokalni mediji su bili jedino zdravo medijsko tkivo u Srbiji do 5. oktobra 2000 (valjda se dobro sećam). Sada su stešnjeni i skučeni kao u “prokletoj avliji”, kako je republički premijer nazvao Pirotski okrug prilikom nedavne posete Pirotu.
       DRAGANA MATIĆ