Radovi, biografija i intervjui Olje Ivanjicki mogu se pronaći na 274 sajta po rezultatu pretrage Google pretraživača

      Na oficijelnom sajtu naše najpoznatije savremene umetnice, slikara, skulptora i pesnika (http://www.oljaivanjicki.com) nalazi se veliki broj njenih radova. U odeljku “izložbe” dat je spisak od oko hiljadu kolektivnih i velikog broja samostalnih izložbi (od njene prve samostalne izložbe 1957. godine u Galeriji ULUS-a ). Na osnovu glasanja jugoslovenske publike, Olja Ivanjicki dostigla je renome najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji, a 2000. godine uvršćena je među 2000 vodećih intelektualaca na svetu (ABI, 2000). Oljine slike izložene su u muzejima i galerijama širom sveta: Njujorku, Vašingtonu, Nacionalnom muzeju, Gradskom muzeju i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
       Mišljenja kritike, domaćih i stranih novinara, sa izložbe u San Francisku, maja 1998. godine, mogu se videti na adresi http://www.yubusiness.co.yu/olja.htm. Oljini radovi podeljeni su u grupe: od 1955 do 1966. godine, od 1966 do 1980. i od 1980 do 1997. godine. U odeljku “skulpture” predstavljeni su: Leonid Šejka i Sizif (u gipsu) i Merkur (skulptura u bronzi).
       Pored radova Olje Ivanjicki kao što su Hermelina, Jednorog i Velika kneginja, na sajtu http://members.rogers.com/galerija nalazi se virtualna prodajna galerija sa delima Miće Popovića, Branislava Markovića, Olivere Grbić, Dušana Mijatovića i Dušana Otaševića. Prodaja i otkup slika domaćih slikara Save Stojkova, Momčila - Mome Antonovića, Dragana Ilića i Olje Ivanjicki obavlja se i na sajtu http://www.beograd.com/radionica_duse. Oljina slika Eva, ulje na platnu, ovim putem, prodata je za oko 12 000 nemačkih maraka, navodi se na sajtu.
       Svi domaći umetnici, izložbe i aktivnosti Udruženja likovnih umetnika Srbije, predstavljeni su na sajtu http://www.ulus.org.yu. Zanimljivi intervjui Olje Ivanjicki mogu se pronaći u arhivama časopisa. O umetnosti dvadesetog veka (http://www.nin.co.yu/arhiva/2416/2.html) Olja je rekla: “Pred kraj prošlog veka, svetska umetnost bila je pred povraćanjem. Svetskim bljuvanjem. Iz nje je isključen pojam lepog, ostale su samo teške emocije i veliki problemi. I gađenje na njih. Lepota je ostala tamo negde za početak 21. veka.” Nadamo se da će, prema njenim rečima, lepota (u umetnosti, ali i u svakom smislu) zaista dobijati na ceni u veku koji smo započeli.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ