Uz romantični glamur ovog proleća, dobar stari džins i dalje ćemo viđati na modnim pistama i ulicama širom sveta

      Strogo određen glamur, koji je vladao proteklih sezona, ovoga proleća dobio je romantičniju i ženstveniju formu. Modni dizajneri vraćaju se mekim linijama. Duge suknje ili one koje se protežu do kolena prave se od lepršavih materijala i s bluzama sa naborima i vrpcama predstavljaju obavezan deo kolekcija poznatih kreatora. Vezene i čipkane, široke ili uske suknje nose se sa bluzama “sa spuštenim ramenima”. Uz vesele, cvetne i prugaste dezene, boje su uglavnom neutralne, pri čemu se bela izdvaja kao najzastupljenija, čak i kada je obuća u pitanju.
       Interesantno je da se već nekoliko sezona ne moramo striktno pridržavati jedne modne linije već se možemo odlučiti za stil koji nam najviše odgovara. Recimo, hipi - stil sa resama i slojevitim suknjama i dalje je široko prisutan, kao i denim-pantalone sa poderanim, dronjavim porubima (smatra se da je termin denim verovatno nastao od iskvarenog francuskog pojma Serge de Nimes, tkanine iz Nima, koja je stvorena još u 17. veku i označava grubu platnenu tkaninu). Neuništivi džins, zahvaljujući novim tehnologijama, uspeva da prati modne trendove i dalje je aktuelan i nezamenljiv deo garderobe svih generacija.
       Džins (Jeans) tkanina je pravljena od čistog pamuka, a naziv je dobila po mornarima iz Đenove u Italiji koji su je nosili u svakoj prilici. Tkači, emigranti iz Jorkšira, proizvodili su tešku pamučnu tkaninu xins i denim u Masačusetsu još 1638. godine. Džins tkanina izrađena od čistog pamuka bila je veoma cenjena zbog svoje trajnosti. Farbana je indigoplavom bojom (od indijskih i američkih biljaka) i u to vreme plava boja postaje sinonim za boju radne odeće. Do 1849. manufaktura u Njujorku reklamirala je kapute, prsluke i kratke jakne od plavog džinsa. U to vreme, mehaničari i moleri nosili su jednodelna odela od plavog denima, dok su ostali nosili prikladnije šivene pantalone od džinsa.
       Masovnija proizvodnja pantalona od džinsa počinje u Americi u vreme zlatne groznice. Potražnja rudara za izdržljivom radnom odećom bila je više nego velika. Bavarski emigrant Loeb (kasnije je promenio ime u Levi, tj. Livaj) 1853. godine osniva kompaniju Levi Strauss&CO za izradu radne odeće prvenstveno namenjene kopačima zlata. Livaj je ujedno i izumitelj duplog štepa koji je koristio u cilju ojačanja spojeva tkanine. Iz te potrebe, on je uspeo da stvori model radnih pantalona koji se dopada i kasnijim generacijama, jer osnovni model farmerki uglavnom je zadržao sve elemente koji su ustanovljeni još devedesetih godina XIX veka. Zbog čekića i alata koji su kopači nosili, džepovi su se često cepali i bilo je potrebno smisliti ojačanje na rubovima štepova. Livaj Stros i Džejkob Dejvis, krojač iz Nevade, 1886. godine patentirali su stavljanje zakovnica (nitni) na spojevima džepova. Tako su rođene prve farmerke marke Levi’s Jeans. Levi’s proizvodi, od 1890. godine označavani su brojevima koji su ubrzo postali sastavni deo imena svakog modela (najpoznatiji model “501” - “petsto kec” - označava model sa bakarnim nitnama), a 1902. godine dodata su i dva zadnja džepa.
       Iz istorijata najpopularnijeg proizvođača odeće od džinsa koji je izložen na sajtu http://www.levistrauss.com saznajemo da je kompanija početkom dvadesetog veka pretrpela velike gubitke kada su od zemljotresa i požara stradale dve fabrike LS&Co. Dvadesetih godina cene pamuka i pamučnih proizvoda drastično padaju ali kompanija uspeva da zadrži budžet od 25 000 dolara za reklamnu kampanju. U vreme opšte krize i smanjenja radne snage, kada osetno opada i potražnja za radnom odećom, kompanija LS&CO pravi odličan marketinški potez - usvaja lik kauboja (stočara) kao svoj zaštitni znak za čuveni model “501”. Popularni kaubojski filmovi promovisali su farmerke, ali i nezavisan stil života koji se vezuje za odeću farmera. Livaj Stros 1935. godine proizvodi Ledy Levi’s - prve farmerke za žene. Posle rata, LS&CO dobija i konkurenciju, kada Wrangler i Lee počinju da se bore za svoj deo tržišnog kolača.
       Šezdesetih godina, podstaknuta konkurencijom kompanija Levi’s uvodi novine u svoj proizvodni program. Naime, 1963. godine predstavljeni su prvi modeli koji se ne skupljaju pri pranju, a naredne godine i modeli koji se ne gužvaju. Od 1967. godine Levi’s farmerke ruše barijeru istočnog bloka i njihovi modeli izloženi su u Moskvi, Pragu i Varšavi. Sedamdesetih godina počinje da se koristi i rebrasti somot i poliester za proizvodnju farmerki. Osamdesetih godina, proizvodi od džinsa prave bum na svetskom tržištu. Pojavljuje se znatan broj novih marki, modne kuće i radnje promovišu sopstvene linije džins odeće. Poznati kreatori, poput Armanija, Kelvina Klajna, Versačea, potpisuju svoje kolekcije od džinsa i time, nekada radna odeća, a zatim uniforma mladih buntovnika definitivno postaje i deo glamura. Devedesetih, džins se kombinuje sa streč materijalom koji omekšava grubo pamučno platno i čini ga udobnijim za nošenje.
       U svetu trenutno se nose i modeli farmerki koje su obeležile sedamdesete, osamdesete i devedesete: duge i kratke, zvoncare ili ravne, svetle i tamne (indigo ili crne) teksas-pantalone. Na vama je zapravo da odaberete šta vam najbolje stoji (korisne savete u vezi s tim naći ćete na sajtu http://www.marieclaire.women.com/mc/articles). Najnovije modele poznatih marki džinsa pogledajte na sajtovima http://americaweans.com/cat.shtml, http://www.jeans-on.com, http://www.jeans-land.com, http://www.nautica.com, http://www.gap.com. Nova robna marka - “Polo Jeans”, kreatora Ralfa Laurena, obiluje interesantnim modelima za prolećnu sezonu, a možete ih pogledati na sajtu http://www.polo.com/women/pjc.
       Ipak, modni kreatori nisu zaboravili da i ovog proleća moramo da se oblačimo za posao. Oštro oblikovani kompleti blejzera i pantalona ili jaknica uz mini suknje posebno u beloj boji, praktični su za posao. Interesantne modele blejzera sa naglašenim duplim štepovima, obuću i modne detalje iz kolekcije za proleće 2002. pogledajte na sajtu http://www.helmutlang.com.
      
       NATAŠA USKOKOVIĆ