(“Proterivanje Aristotela”, NIN br. 2675)

      U napisu pod gornjim, bizarnim naslovom, novinar NIN-a Dragan Jovanović saopštava široj javnosti dramatičnu i uznemirujuću vest da je od dr Mladena Kozomare, profesora (ispravljamo - docenta) na Filozofskom fakultetu u Beogradu doznao “da će sa beogradskog Filozofskog fakulteta, Odeljenja za čistu filozofiju (koje se inače ne zove tako, već Odeljenje za filozofiju - primedba autora), zaista, Aristotel biti izbačen iz nastavnog programa!? A to vam je kao kada biste na Likovnoj akademiji izbacili Leonarda i Mikelanđela, a sa Fakulteta dramskih umetnosti i glume, recimo, Šekspira”. Jovanović je potpuno u pravu da bi izbacivanje Aristotela iz nastavnog programa studija za filozofiju bilo ravno izbacivanju Leonarda, Mikelanđela i Šekspira iz nastavnih programa na Likovnoj akademiji i Fakultetu dramskih umetnosti. Jedina nevolja sa ovom vešću je u tome što se novinar Jovanović, u duhu današnjeg novinarstva, nije obavestio o činjenicama, te je primio zdravo za gotovo ono što mu je servirao docent Mladen Kozomara. Naime, Aristotel ostaje, na nesreću ojađenih diletanata, čvrsto i duboko u nastavnom programu osnovnih studija na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, budući da se njegova filozofija predaje i proučava na predmetima Istorija filozofije I, Etika, Politička filozofija, Estetika, pa i na predmetu Uvod u filozofiju koji upravo drži ucveljeni docent Mladen Kozomara. Jedino što se na Odeljenju za filozofiju predlaže jeste da se, zbog neosnovanog ponavljanja tema i literature, ukine predmet Ontologija. Ovaj predlog Nastavne komisije Odeljenja za filozofiju prihvatila je apsolutna većina članova Odeljenja za filozofiju, a on će biti prosleđen na dalje razmatranje meritornim telima Filozofskog fakulteta u Beogradu.
       Oslanjajući se na serviranu dezinformaciju o tobožnjem proterivanju Aristotela sa Filozofskog fakulteta, pesnikinja i filozof dr Divna Vuksanović mogla se, u pomenutom tekstu novinara Jovanovića, upustiti u konfabulacije, podstaknute bujnom maštom, o zaveri političara i donatora čije mračne interese treba da realizuju filozofi pozitivističke provenijencije. Ovakve konfabulacije valja pomenuti, ali se na njih zacelo ne treba obazirati, a kamoli ih komentarisati. Tankoćutnoj pesnikinji i misliocu se, po svoj prilici, špijuni i zaverenici još uvek vrzmaju po glavi. Više zabrinjava, u ovom konfabuliranom scenariju, izjava dr Vladimira N. Cvetkovića, profesora na Fakultetu civilne zaštite, da “kada se iskorači iz začaranog kruga ličnih sujeta i ambicija i kada se pokušava trezveno sagledati ono što filozofija u nas danas jeste, onda, pre svega, u oči pada slaba produkcija... Pri tom, ne mislim da ‘dobre knjige’, već doslovno na bilo kakve filozofske produkte.” Da je bar bacio, u svom trezvenom sagledavanju, i letimičan pogled na našu filozofsku produkciju u inostranstvu, a da i ne govorimo o onome što je objavljeno kod nas, možda bi bio suzdržaniji u svojim odrešitim i ničim nezasnovanim sudovima.
      
       PROF. DR MILOŠ ARSENIJEVIĆ
      
       PROF. DR ŽIVAN LAZOVIĆ
      
       PROF. DR NIKOLA GRAHEK