U crkvu Hristovog rođenja sklonilo se oko 200 Palestinaca s nekim vođama, poneki naoružani, a izraelski vojnici neće da ih propuste sada kad ih imaju na gomili i zato danima opsedaju ovo najveće hrišćansko svetilište

      Crkva Hristovog rođenja sazidana je iznad pećine u kojoj je, veruju hrišćani, rođen Isus Hrist. Kada prilazimo crkvi sa trga ispred nje vidimo velika vrata kroz koja su prolazili konji sa kočijama, ali zazidana. Postoje i druga toliko velika da su kroz njih mogli da prođu konjanici, ali su i ona zazidana. Zatim treća vrata, kroz koja se danas ulazi, ne veća od običnih kućnih vrata. Vrata su se vekovima smanjivala kako je Crkva doživljavala i preživljavala pljačke i pohare.
       Dugo toga nije bilo, ali su najmanja vrata jedina ostala, kao uspomena. Nije bilo sve do drugog aprila ove godine kada se oko 200 palestinskih boraca sklonilo u nju. Izraelski vojnici su je opkolili i počeli da pucaju na nju, tj. na Palestince u njoj. Ubijen je jedan palestinski policajac, a zatim jedan monah. Usledio je protest Svete stolice i rimskog pape Jovana Pavla II.
      
       Odbijanje
       Sekretar za odnose među državama, nadbiskup Žan-Luj Toren i apostolski nuncije u Izraelu, nadbiskup Pjetro Sambi odmah su kontaktirali sa izraelskim vlastima zatraživši poštovanje "statusa kvo" svetih mesta u Izraelu i podsetili na poslednje dogovore Svete stolice sa Izraelom, 1993. godine i palestinskim vlastima od 2000. godine. U govoru na drugu nedelju Uskrsa (katoličkog) papa Jovan Pavle II je rekao: "Kako može biti zaboravljeno da Izraelci i Palestinci, sledeći primer Avramov veruju u jednog Boga?" Izraelski predsednik je odbio predlog Rimske katoličke crkve, za obustavu opsade crkve Hristovog rođenja rekavši da Izrael neće dopustiti da Palestinci pobegnu. U veoma ljubaznom pismu (koje je dostavljeno i novinarima) Moše Kacav, predsednik Izraela, napisao je: "Pod ovim uslovima, ja žalim što, sa svim uvažavanjem i poštovanjem koje imamo za hrišćanska sveta mesta, mi nemamo drugog izbora da sprečimo naoružane palestinske teroriste koji su pobili nevine Jevreje, da pobegnu i da nastave sa krvoprolićem."
       Izraelci su rekli da verske vođe mogu da slobodno napuste mesto, ali se oni teško usuđuju da napuste mesto, jer im je zadatak da održe to mesto kao svetilište, a ne kao stratište.
       Monasi se, međutim, plaše, naročito posle pogibije jermenskog monaha Sinaniana (22), koji je išao po lekove i hranu. Kad grčki monasi napuštaju manastir da bi ušli u crkvu moraju da pređu preko nepokrivenog dvorišta unutar kompleksa i mlađi monasi ne dozvoljevaju najstarijem, 82-