Ni po čemu se ne može reći da Madrid prednjači u nesigurnosti kada je reč o turizmu, što naravno ne znači da grad neće pojačati policijsku kontrolu, posebno pred sam početak sezone

      (Specijalno za NIN iz Madrida)
       Predsednik madridske Asocijacije hotelijera, Hesus Gatelj, zatražio je od Vlade Sjedinjenih Američkih Država da povuče upozoravajuću informaciju koju je Stejt department objavio proteklog februara. U tom, za Madrid ali i za Barselonu, nimalo povoljnom saopštenju, upućenom građanima SAD koji imaju nameru da posete ova dva grada, stoji poziv na oprez. Jer, "porast slučajeva krađe i agresivnih napada" na turiste u glavnom gradu Španije, pokazuje da lepo zamišljen obilazak kulturnog sadržaja, lako može da se pretvori u neprijatnu avanturu, od gubitka novca, foto-tehnike, ličnih dokumenata do zadobijanja povreda u obračunu sa džeparošima, koje zahtevaju čak i lekarsku intervenciju. I još stoji da se krađe "događaju u svako doba dana i noći, da lopovi često 'rade' u grupi iz koje jedan s leđa drži žrtvu za vrat dok ostali otimaju imovinu nastradalog" i da se sve to obično događa u vrlo prometnim turističkim zonama kao što su centralni Trg Sol, stanica Atoha i okolina muzeja Prado. Dakle, baš tamo kuda obavezno prođe većina od oko pet miliona turista koliko godišnje poseti Madrid.
       Umesto da vidi muzej, poneko završi u bolnici, dozvoljava Hesus Gatelj ali izražava svoje nezadovoljstvo rečenom informacijom jer je ona, prema njemu, "preterana". Tačno je da lopova ima i da su im stalne žrtve ponekad neoprezni i lakomisleni turisti zaneseni lepotama grada ali je sve to ipak u granicama koje su, u poređenju s mnogim svetskim turističkim destinacijama, više nego skromne. Ni po čemu se ne može reći da Madrid prednjači u nesigurnosti kada je reč o turizmu, što naravno ne znači da grad neće pojačati policijsku kontrolu, posebno pred sam početak sezone. Jer, zna se da je prva industrijska grana Španije, ipak, turizam. Šezdeset miliona posetilaca godišnje i ono što u novcu za sobom ostave, to nepobitno tvrde. Razumljiva je otuda potreba madridskih hotelijera da se ovakvo saopštenje Stejt departmenta povuče, ili makar uskladi sa "realnošću" mada je, čini se za sve kasno. Jer, informacija je već otišla, ne samo u etar i u štampu već i na Internet. Koliko će ona uticati na odluke Amerikanaca da umesto na Iberijsko poluostrvo odu negde drugde, videće se uskoro.
      
       Javna zaštita
       Razloge za to možda i imaju kao što ih za svoje tvrdnje imaju i madridski ugostitelji. Reći da je istina negde na sredini, ovoga puta nije preterano. Jer, nedavna godišnja statistika o delikventnim radnjama u Španiji, pokazuje da su takva nedela u porastu. Kao uzorak je poslužilo šest gradova: Madrid, Barselona, Valensija, Alikante, Sevilja i Malaga, sve same turističke "Meke". I nažalost, u svakom od "uzoraka" u toku proteklog leta, zabeležen je porast kriminala. U Alikanteu čak za 25 odsto, u Valensiji za 23 odsto, u Sevilji za 14, Malagi sedam, Madridu 10 a u Barseloni za dva odsto. Podaci za zabrinutost ili za prihvatanje realnog stanja, sad već kako ih ko gleda, "očerupani" turista ili prezaposleni policajac. Nacionalni prosek je 10,5 odsto. Neslavni rekord u ovoj "trci" drže Kasteljon sa 28 i Saragosa sa 26 odsto. Izgleda da su u ova dva grada lopovi i dalje brži od policije.
       Najčešća forma "delovanja" bila je prevara, zatim nasilne krađe, provale u radnje, stanove i automobile, krađe samih automobila (čak 141 902 vozila ili 10 odsto više nego 2000. godine) i, razume se, dela vezana za drogu, njenu preprodaju i upotrebu kao i za prostituciju.
       Zvanični organi ovaj uspon kriminala vezuju uglavnom za ilegalnu imigraciju koju je sve teže kontrolisati. To potkrepljuju podacima o povećanom broju stranaca kao zatvorenika. Iz socijalističke opozicije se pak tvrdi da je to netačno i da je vladin plan iz 1999. godine, o podizanju kvaliteta policijske kontrole a time i sigurnosti građana, ostao samo to - plan. A vezivati sve samo za te strance, može da pojača ksenofobske strasti. Iz Ujedinjenog sindikata policije takođe tvrde da rečeni plan "apsolutno nije poboljšao javnu zaštitu" već je samo doprineo mnogim nesporazumima između policijskih stanica i njihove nadležnosti. I kao svaki sindikat na ovom svetu tako i ovaj dodaje da su plate pozornika daleko ispod nivoa opasnosti, odgovornosti i napora kojima su ovi svakodnevno izloženi. Sociolozi okolnosti za ovakvo stanje nalaze u marginalizaciji delova stanovništva, što se događa svakom društvu u dinamičnom razvoju, kao što je to špansko. Psiholozi tvrde da okolnosti nisu ovome krive jer onaj ko u sebi ima kriminalnih sklonosti, za njihovo zadovoljenje već će pronaći okolnosti. A lopovima je, verovatno, za sve ovo svejedno, sve dok imaju "pune ruke" posla.
      
       Opsada hotela
       To isto bi hteo da ima i svaki madridski hotelijer, puno posla, i upravo zato i brine za odjek one informacije Stejt departmenta među američkim turistima. Jer, gotovo 20 odsto gostiju hotela visoke, i najviše, klase u Madridu, dolazi iz Amerike. Ako promene pravac i odu na neko drugo mesto, gubitak ovih hotela biće takođe "visoke klase". Ova "opsada" luksuznih madridskih hotela od strane Amerikanaca, i ne samo hotela već i prodavnica i restorana istoga nivoa, duguje se umnogome ekstravagantnim zahtevima ovakvih turista ali svakako više "jakom" dolaru koji oni sa sobom nose. Možda bi tačnije bilo reći "slabom" evru ali bi se to, kao i neke druge istine, u Evropi smatralo politički nekorektnim. A odgovor na pitanje zašto je to tako, ne spada u ovu priču o turizmu, beskrajnoj borbi lopova i policajaca i brigama madridskih hotelijera.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ