Guverner Dinkić je prvo obavestio javnost pa onda Majkrofajnans banku da u njoj nešto nije u redu. Stres su pretrpele štediše

      Taman kad je izgledalo da je na pomolu nova eksplozija u srpskom bankarskom sistemu, ispostavilo se da je "bomba" koju je guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić aktivirao na proputovanju iz Vašingtona preko Beča zapravo - dimna. Guverner je, gotovo u prolazu, saopštio da je u toku supervizija dve strane banke (zapravo po zakonu domaće, osnovane stranim kapitalom) i da su u jednoj od njih, Majkrofajnans banci, pronađene nepravilnosti u radu, kao na primer neažurno knjigovodstvo, pa sada "NBJ treba da im izrekne jako oštre mere".
       Ove reči je isprepadana populacija srpskih novih štediša "pročitala" kao upozorenje da sklanjaju novac dok je vreme, pa je banka preživela pravu opsadu. Štediše, koje su se posle svih gorkih iskustava u protekloj deceniji odvažile da ulože novac u (nadali su se) sigurnu stranu banku, doživele su novi stres, počele su da zovu, raspituju se i podižu uloge. Ono što je po njih ispalo dobro, nikome to pravo nije uskraćeno, odnosno štednja im nije zarobljena.
       O tome koliku su štetu pretrpeli, u banci ne žele da govore: "Šteta nije prava reč", smatra Klaus Miler, direktor Majkrofajnans banke u Beogradu. "Izgubili smo likvidna sredstva, jer su se neki ljudi uplašili za svoj novac i ja ih razumem. Još je rano reći koliko će to na kraju biti. Ono što mogu da kažem, jeste da svako ko želi može da podigne novac, likvidni smo i imamo dovoljno fondova da isplatimo sve." Na pitanje da li akcionari banke garantuju za uloge, Miler kaže da oni to ne mogu formalno, pošto je ovo, zapravo, domaća banka osnovana stranim kapitalom, ali faktički iza nje stoje akcionari.
      
       Gresi
       Iako je guvernerov običaj da istrčava bar tri dana pre roka (obično u ekonomsko-propagandne svrhe, što njegove partnere u vlasti obavezno dovodi do neskrivenog besnila) vredi se, ipak, malo udubiti u ovu materiju, koja može da se pokaže vrlo zanimljivom.
       Koliko, dakle, ima istine u Dinkićevom upozorenju, očigledno više samoj banci, nego njenim deponentima? Apsolutno je nezamislivo da bi guverner centralne banke mogao da izjavi kako su "poslovali na Kosovu pa su pomislili da tako mogu i u Srbiji" ako za tu izjavu nema čvrsto pokriće. Šta je, zapravo, otkrila kontrola koja je u banci, prema rečima Klausa Milera, boravila poslednje nedelje marta i prve nedelje aprila (a u NBJ da je bila mesec dana) nijedna strana iz razumljivih razloga ne želi da obelodani. Miler u razgovoru za naš list tvrdi da još nisu dobili nikakav zvaničan izveštaj iz Narodne banke, niti bilo kakvu reakciju, osim nezvaničnog komentara kontrolora "koji su rekli da je sve u redu, da je saradnja sa menadžmentom bila odlična i da nekoliko tačaka treba da se ispravi".
       Vrlo je neuobičajeno, smatra Miler, preko medija reći da banka ima problema, umesto da se daleko od javnosti sedne i na internom sastanku iznesu primedbe i postavi rok za njihovo otklanjanje: "Ne protivim se kontrolama, ne tvrdim da smo sve uradili sto posto dobro. Ovde smo godinu dana, dali smo 1 800 kredita i jasno je da nijedna banka ne može raditi bez ijedne greške, pogotovo u ovako komplikovanom finansijskom sistemu", kaže Miler.
       Guverner, pak, u izjavi za naš list tvrdi da ima banaka kod kojih se, posle kontrole, pokazalo da je poslovanje sasvim u redu, kao što je slučaj sa "Sosiete ženeral" bankom, a i kontrola u "Rajfajzen" banci nije našla nepravilnosti. Druge dve strane banke, HVB i "Nešnel benk of Gris" nisu još kontrolisane, pošto ovde posluju tek šest meseci. "Kontrola je sasvim normalna stvar i ona služi da se zaštiti sigurnost deponenata. Vreme radikalnih mera je prošlo, 99 odsto smo završili sa zatvaranjem banaka. Jednostavno, nacionalna banka mora da se ponaša jednako i prema stranim i prema domaćim bankama", kaže guverner.
      
       Žurba
       Zašto Dinkić stalno oseća potrebu da naglašava kako strane banke nisu privilegovane u odnosu na domaće? I za to postoji razlog. Mnogi domaći bankari, ne bez likovanja, tvrde kako strane banke nisu ispunile cilj zbog kojeg su došle u zemlju, a to je da povećaju ponudu novca, snize kamatne stope i pomognu razvoj privrede. Kao suprotan primer najčešće se pominje baš "Majkrofajnans" banka. I tu se guverner optužuje za dve suprotstavljene stvari - dok jedni govore da je svojom izjavom ugrozio poslovanje ne samo ove banke nego i svih ostalih, drugi mu zameraju što je toj banci uopšte data licenca za ulazak na srpsko tržište, a ako je to već urađeno, zašto je guverner sa ovim istupom toliko oklevao.
       Ne mogu se sve strane banke, ni po kom osnovu, staviti u isti koš. Prosto, u pitanju su različite filozofije bankarskog poslovanja. "Sosiete ženeral" je na ovom tržištu već deset godina, ali sve vreme nastupa vrlo sporo, odnosno konzervativno. Tek nedavno, počela je da se značajnije širi. HVB banka je takav konglomerat (ima deset puta veću bilansnu sumu od "Rajfajzen" banke, na primer), da je za nju celo srpsko tržište zapravo patuljasto. Kad jednom odluči da krene, može kreditima "potopiti" sve ostale banke. Uostalom, bilansna suma celog srpskog bankarstva manja je od samo jedne, na primer mađarske banke, tvrdi Radovan Jelašić, viceguverner NBJ zadužen za bankarski sistem. "Nešnel benk of Gris" je jedna od dve najveće banke u Grčkoj i prema svedočenju privrednika, već daje pozitivne signale da je spremna da ovde ozbiljno radi.
       I tu dolazimo do strategije poslovanja: ovakvi konglomerati kao pomenuta HVB banka mogu sebi da dozvole da polako "zagrevaju mašine", bez nervoze i naglih poteza.
       "Majkrofajnans" banka je pak, priznaje i Klaus Miler, žurila da što pre uđe i počne poslovanje: "Bili smo pod velikim pritiskom da otvorimo banku što je brže moguće. Ljudi su hteli da vide simbol promene režima, a to je banka koja će kreditirati male privatne kompanije. Uglavnom nam treba 12 meseci da pripremimo otvaranje banke, a mi smo to ovde morali da uradimo za pet", kaže Miler. To je, smatra on, odgovaralo i njihovim akcionarima, ali i novoj vlasti u zemlji, kojoj je bilo potrebno da neko prvi uđe na tržište i počne da radi. I u pravu je, teoretski. Praktično, međutim, ova banka je počela da odobrava "mikrokredite" s kamatama koje su se (u devizama) kretale i do tri i po odsto mesečno. Sada su smanjene na dva i po odsto. Nema ozbiljnog i legalnog posla u Srbiji, smatraju pojedini biznismeni kojima se može verovati, koji bi odbacio toliki profit da isplati ovakvu kamatu.
      
       Krediti
       Milera ove teze, reklo bi se, iritiraju: "Ako su naše kamate visoke, ljudi će otići na drugo mesto gde su niže. A mi ipak odobravamo 250 kredita mesečno i planiramo da taj broj do kraja godine udvostručimo. Neke banke govore da daju kredite po devet odsto godišnje, ali je veliko pitanje koliko je ljudi stvarno dobilo novac po toj ceni. Pitanje je i to koliko druge banke brzo odobravaju kredite - kod nas onaj ko traži kredit u ponedeljak, već u petak zna da li ga je dobio. Ne verujte da neko u ovoj zemlji u ovom trenutku daje kredite po devet ili 10 odsto mesečno. To je nerealno. Odnosno, sigurno je ispustio da pomene dopunske troškove. Sasvim je bizarno reći da mi krademo novac iz Srbije i iznosimo ga u inostranstvo. Ako mi imamo 50 miliona evra depozita, ja mogu da ih plasiram na sigurno mesto, a to je ili NBJ ili naš akcionar 'Komerc' banka. Mogu i u Rusiju, tamo su kamate veće, ali je i rizik veliki, pa to ne radim. Naš glavni posao je kreditiranje", kaže Miler.
       A šta kaže bankarski zanat? "Dobar bankar odbija klijenta koji je spreman da plati visoku kamatu, jer postoji velika verovatnoća da novac neće vratiti, a to se kosi sa elementarnim principima bankarskog poslovanja. Argument da su kamate realne dok postoji tražnja za kreditom nije validan, jer je reč o visokorizičnim, neretko hazardnim poslovima. To su vruće kreditne linije malog obima", kaže prof. dr Đorđe Đukić, ekonomski savetnik u Savetodavnom centru Evropske unije u Beogradu.
       Evo i računice: ako je "Majkrofajnans" banka odobrila 1800 kredita u ukupnoj vrednosti od jedan i po milion evra, onda izlazi da je prosečan kredit manji od 10 000 evra. A s tim novcem se malo koji ozbiljan posao može započeti. O manjim sumama (pošto se krediti kreću od 500 evra) ne vredi raspravljati.
       "Nisam zaista čuo da je bilo koje preduzeće koje znam tražilo kredit od Majkrofajnans banke. Ovo nisu krediti primereni ni malim, a pogotovo srednjim preduzećima, već možda privatnim licima ili samostalnim trgovačkim radnjama. Čak nisam siguran da li se ova finansijska institucija može tretirati kao banka u klasičnom smislu reči", kaže Radovan Lazarević, vlasnik preduzeća "Šole" koje se bavi proizvodnjom, preradom i izvozom smrznutog voća i spada u red uspešnih srednjih preduzeća.
      
       Sistem
       Ako se vratimo notornoj istini da na slobodnom tržištu svaka roba ima svog kupca, a ako nema - vlasnik robe propada, mora se pomenuti još jedan detalj: "Majkrofajnans" banku osnovali su Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), potom Kreditna banka za obnovu i "Komercbank AG" iz Nemačke. Ona ima filijale u 20 zemalja, u jugoistočnoj Evropi, Africi i Latinskoj Americi. U Zapadnoj Evropi ona ne posluje. Apsolutno nije malo mišljenja da osnivači ove banke, zapravo, ono što kroz povoljne kredite siromašnim zemljama daju na jednoj strani, kroz visoke kamate preko ove banke izvuku na drugoj. To je, znači, sudbina siromašnih zemalja i cena koja se, izgleda, mora platiti.
       Da se sada vratimo povodu ove priče - šta je to kontrola NBJ (kojoj prethodno izneti podaci nikako nisu bili nepoznati prilikom odlučivanja o dodeli licence) sada mogla pronaći u banci, što je guvernera isprovociralo na javnu reakciju? Dok guverner javno ne obelodani "spisak grehova" ili ih banka ne ispravi pa se prašina slegne (što je daleko verovatnije) izjava o neažurnom knjigovodstvu mogla bi značiti da banka nema uredan bilans stanja, odnosno tačnu evidenciju o prilivu i odlivu sredstava, s preciznom namenom u drugom slučaju. Moglo bi se, dalje, razabrati da banka nema odgovarajući informacioni sistem, odnosno knjigovodstveni standard koji odgovara lokalnim propisima.
       Ovo poslednje donekle potvrđuje i Milerova izjava: "Šta smo mogli da uradimo za onako kratko vreme, već da ugradimo standardni informacioni sistem koji koristimo u ostalim bankama u svetu, a ne samo na Kosovu i zato je pogrešno reći da smo došli sa Kosova. Tamo imamo drugu banku. Banka u Bosni radi bez problema sa tim istim informacionim sistemom. U septembru prošle godine odlučili smo da ugradimo informacioni sistem koji se koristi ovde i u Makedoniji, i posle šest meseci priprema, od 1. aprila počeli smo da ga koristimo. Nije zbog toga trebalo dovoditi u opasnost ceo bankarski sistem, jer ovde, za razliku od, na primer, supermarketa, problem u jednoj banci osećaju i ostale", kaže Miler.
       Javna je tajna da su strani bankari neraspoloženi prema centralnoj banci, bez obzira što domaći bankari u isto vreme smatraju da su oni u srpskom finansijskom sistemu i te kako privilegovani. Sasvim je verovatno da su direktori stranih banaka to svoje neraspoloženje preneli i misiji MMF-a (koja, inače, drži novac baš u "Majkrofajnans" banci jer je prva došla). Generalno, zamerke se upućuju što se neke arhaične mere zadržavaju, prema njihovom mišljenju, neopravdano dugo i što se reforma ne sprovodi brzinom koju su oni očekivali.
      
       Žalbe
       Kako smo od stranih bankara (izvan sad sporne banke) mogli čuti nije na dobar odjek naišla odluka NBJ da se takozvana obavezna rezerva na dinarske depozite (koja se izdvaja na račun centralne banke) sa 24,5 odsto snizi na 20 odsto (s tim što je uvedena i na devize) umesto na 14,5 odsto kao što je dogovoreno u Udruženju banaka Jugoslavije i kao što glase preporuke MMF-a iz oktobra prošle godine.
       Sumnje da je "Majkrofajnans" banka možda fiktivno dinarske depozite prikazivala kao devizne, da bi izbegla ovo izdvajanje, Klaus Miler oštro odbija: "Sasvim je bizarno reći da radimo nešto nezakonito. Zašto bi, na primer, EBRD kao najveći investitor u jugoistočnoj Evropi meni dozvolio da radim neke nelegalne ili prljave poslove?" Nezvanične informacije, opet, govore da EBRD nikako nije zadovoljan nastalom situacijom i da će na svaki način gledati da se problem eliminiše, pre svega zbog sopstvene reputacije ne toliko kod nas, koliko u svetu. Upravo iz tog razloga ni štediše nemaju šta da brinu. Dok jednom ne dođe dan da svaki štediša, budući da je punoletan, sam ne bude odgovoran za svoju odluku gde da uloži novac.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ