Ne razmišljamo o novom predsedniku, jer ne znamo ni kako će on biti biran, kaže Zoran Anđelković

      Branislav Ivković je isključen iz svoje partije da bi bio sprečen da bude predsednički kandidat, tako bar on kaže. Time je naizgled ozvaničena trka za predsedničkog kandidata Socijalističke partije Srbije, što je donekle zanimljivo da bi se videlo ko je taj čovek koji bi se promolio ispod senke Slobodana Miloševića. Zanimljivo bi bilo čak i to - a bilo je najava i takve mogućnosti, da SPS ponovo kandiduje Slobodana Miloševića. Šaljivdžije, doduše, kažu, kako postoje procesne prepreke za ovu kandidaturu, jer bi Milošević morao da falsifikuje prijavu boravka, a i u slučaju da bude izabran, imao bi ozbiljne teškoće u vršenju funkcije.
       Naravno, ideja ovakvog poteza bila bi politička demonstracija protiv Haškog suda, što je politika za koju bi se u Srbiji našlo mnogo sledbenika, a uz to, ovu partiju bi oslobodilo neprilike da izdvaja nekog pojedinačno, iz plejade ravnopravnih pretendenata na lidersko mesto u SPS-u, što je, eto, dovelo i do izbacivanja Ivkovića .
       I u javnosti se Ivković koliko-toliko izdiferencirao kao mogući kandidat pa i u anketama javnog mnjenja dobija poneki procenat glasova za predsednika, uglavnom minorno, ali je za unutarstranačku upotrebu moglo da posluži.
      
       Bane, Bata, Bajatović...
       Iz očekivano šturih informacija o tom događaju, koje gotovo sve potiču od samog Ivkovića, može se, manje-više, razaznati sledeće: kroz proceduru predlaganja predsedničkog kandidata, što čine lokalni partijski odbori, Ivković je planirao da se nametne kao nezaobilazni član rukovodstva, ako ne i kao šef partije. Taj način je odabran za "demokratizaciju" i "liberalizaciju" SPS-a i tu oni što su Ivkovića isključili ne kažu "Bane je za liberalizaciju" nego "Bane je za kolaboraciju". Misli se na kolaboraciju "sa DOS-ovim režimom".
       Tema o tome ko će biti predsednički kandidat SPS-a nije, ipak, autonomna Ivkovićeva umotvorina, pošto je i visoki funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, govoreći o tome pred novinarima, u tom kontekstu spomenuo Velimira-Batu Živojinovića. I Branislav Ivković, upitan da se izjasni o tome, diplomatski je odgovorio: "Zašto da ne?" Iako je teško zamisliti da bi na predsedničkim izborima "Bata nacionale" imao ozbiljnu šansu pored nekih jačih kandidata iz drugih partija, ovakvo razmišljanje je, ipak, svedočilo o izvesnoj političkoj invenciji u SPS-u i makar bi bilo zanimljivo videti u kom bi obimu bio moguć transfer popularnosti sa filmskog platna na politiku.
       Konačno, kao kandidat lokalnih odbora pominjao se i sam Bajatović, a da, koliko se moglo doznati, imena Bate Živojinovića nije bilo među tim predlozima.
       Kao jak "pretendent za kandidata" bio je, razume se, i Branislav Ivković, a osim pomenutih stizale su, prema neslužbenim informacijama, i ideje za promociju Ivice Dačića, Stevana Gudurice i svakako drugih visokih funkcionera, no, potpun spisak nije moguće dobiti.
       Mirko Marjanović, v.d. predsednika stranke, naime, kaže da tema "predsednički izbori" uopšte nije na dnevnom redu. Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS-a, to i objašava: "Kada bismo sada saopštili našeg kandidata, ovi iz DOS-a bi ga odmah rastrgli." Dodatni razlog je taj, što je, prema procenama SPS-a, veliko pitanje koliko uopšte ima smisla praviti priču oko predsedničkog kandidata ako se ima u vidu procena ove partije o predstojećem sledu političkih događaja.
      
       Forsirani rasplet
       "Ustavna povelja na osnovu Beogradskog sporazuma tek treba da bude napravljena ali je već sada jasno da, s obzirom na to kakva je to država, tu ni o kakvom predsedniku ne može da se ozbiljno govori", kaže Anđelković i nastavlja: "A ako, recimo u novembru, bude bio donet novi republički ustav, onda će verovatno vladajuća većina ići na varijantu smanjenja presednikovih ovlašćenja i pitanje je i načina na koji će biti biran. Ako ga bude birala Skupština, besmisleno bi bilo sada raspravljati o konkretnom imenu."
       Slučaj sa Branislavom Ivkovićem, dakle njegovo smenjivanje i status unutar SPS-a već je mesecima u senci priče o ulozi Slobodana Miloševića u rukovođenju Socijalističkom partijom. Navodno je Milošević taj koji još od ranije traži Ivkovićevu "glavu". Politikolozi se hvataju za glavu zbog ovog "daljinskog upravljanja" strankom, međutim, prema svim takvim informacijama treba biti krajnje oprezan, pošto "neimenovani izvori" imaju interese da plasiraju svoje verzije u javnost i tako praktično zloupotrebljavaju javne medije.
       Greh Branislava Ivkovića je u tome što je "forsirao rasplet" i bio remetilački faktor u ravnoteži uticaja koja je uspostavljena nakon Miloševićevog odlaska sa čela partije. Od samog Ivkovića za SPS će veći problem biti njegove pristalice. Iako je na Glavnom odboru glatko isključen, za Branislava Ivkovića su se izjasnila 63 člana GO, što uopšte nije malo za stranku koja se i dalje računa u kategoriju autoritarnih. Relativna popularnost Ivkovićeve opcije možda potiče od nezadovoljstva odsustvom svake inicijative i potpuno defanzivnom pozicijom u SPS-u, oličenom u situaciji u kojoj mala grupa posvećenih tumači političku volju božanstvenog Slobodana Miloševića. Kako se ovakvo stanje odražava na političke pozicije, ne treba ni govoriti. SPS je zadesila sudbina autoritarne partije koja je ostala bez autoriteta.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ