("Proterivanje Aristotela", NIN br. 2675)

      Sa Filozofskog fakulteta nije "izbačen" Aristotel, već je ukinut kao obavezan jedan od predmeta na kojem se, pored drugih, u neznatnom obimu proučavala i Aristotelova filozofija. Međutim, celokupni Aristotelov opus i dalje je nezaobilazni deo nastave, i to na pet redovnih predmeta sa osnovnih studija (Logika, Etika, Filozofija politike, Estetika, Istorija filozofije I), na više izbornih predmeta, i u okviru svih poslediplomskih programa. Predmet na koji ste mislili zove se Ontologija, i njegovo je ukidanje deo opšte racionalizacije studija filozofije kojom su obuhvaćeni svi predmeti. Da podsetimo, racionalizacija se, u cilju osavremenjivanja nastave i smanjivanja prosečnog trajanja studija, na fakultetima svih srpskih univerziteta sprovodi po nalogu Ministarstva prosvete. Iz ovog programa nije izuzet ni beogradski Filozofski fakultet. Da je racionalizacija neophodna i studiju filozofije govori i činjenica da on u proseku traje osam godina a trebalo bi četiri.
       Prava istina je i to da je postojanje Ontologije kao samostalnog predmeta izlišnim učinio sam predmetni nastavnik, profesor Mirko Zurovac. On je ovu disciplinu predavao na osnovu literature koju je koristio i na svom drugom predmetu, Estetici, zbog čega su studenti kod njega morali dva puta da spremaju i polažu, praktično, isto gradivo. Upućeni znaju da Ontologija nije oduvek bila deo redovnih studija filozofije. Kao zaseban predmet ona je uvedena pre nešto više od deset godina. I zato, ukidanjem Ontologije kao zasebnog predmeta neće se ukinuti i proučavanje ontoloških problema tokom redovnih i poslediplomskih studija. Ovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da se na drugim predmetima obrađuje veliki broj ontoloških problema, što se lako može i proveriti uvidom u spiskove obavezne literature. Ontologiji se na Odeljenju za filozofiju posvećuju čak i specijalizovani kursevi. Isključivo ontološkoj problematici je, primera radi, bio posvećen i pre samo nekoliko dana završeni dvonedeljni kurs koji je održala dr Marija Rajher sa Univerziteta u Gracu. Najzad, javnost ima pravo da zna i to da je prilikom odlučivanja o statusu predmeta u obzir uzeta i činjenica da se pređašnjim načinom tretiranja ontoloških pitanja među studentima filozofije nije širio vedri i prodorni Aristotelov duh, već depresija jednog narogušenog nemačkog mislioca iz nesrećnog međuratnog vremena - filozofija smrti Hitlerovog rektora Martina Hajdegera.
       U tekstu g. Jovanović i njegovi sagovornici tvrde i to da su Aristotela sa beogradskog Filozofskog fakulteta izbacili "pozitivisti" u dosluhu sa neoliberalnim političarima. Time su pozitivisti, navodno, ispunili veliku želju postmodernista, koji metafiziku vide kao prednaučnu ideologiju etničkog šovinizma. S tim u vezi, želeli bismo da vas obavestimo da Ontologiju nisu ukinuli nikakvi zaslepljeni "pozitivisti", već baš zaljubljenici u prastara metafizička pitanja, među kojima ima i Aristotelovih sledbenika. Uz to, ljubitelji metafizike nisu ni iracionalni etnički šovinisti, kakvim ih predstavlja jedan od sagovornika g. Jovanovića, ni mrzitelji moderne nauke, kakvim ih predstavlja drugi. Upravo je suprotno. Ovdašnje ljubitelje metafizike ne zanima bilo čija nacionalnost već upravo metode savremenih empirijskih nauka. Povrh toga, metafizičari ili, kako ih zove g. Jovanović, "pozitivisti" sa Filozofskog fakulteta, ne poklanjaju previše pažnje postmodernim prorocima koji svake nedelje iznova obznanjuju smrt čoveka, boga i kosmosa, ali su radi da saslušaju sva zanimljiva i razumljivim jezikom izložena mišljenja, kakvo je, na primer, i ono koje je o postmodernizmu izneo njegov gost, g. Vladimir Milisavljević sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
       I kao što "pozitivisti" nisu ukidali Ontologiju, tako oni nisu ni po nalogu "neoliberalnih političara" umesto nje uvodili Primenjenu etiku. Primenjena etika uopšte nije uvedena umesto Ontologije. Ontologija je bila obavezan, a Primenjena etika će biti jedan od mnogih izbornih predmeta koji će slušati i polagati samo posebno zainteresovani studenti. Drugo, Primenjena etika nije uvedena po političkom zadatku, već zato što nastavnici i saradnici koji predaju filozofiju morala nemaju nameru da šire ideološke magle i žele da se na konkretan i konstruktivan način zahvale društvu koje im je omogućilo da se, između ostalog, bave i Aristotelovom metafizikom i njenim kritičarima. Slutimo da je, ukazujući na spregu između zlih "pozitivista" i "neoliberalnih političara", g. Kozomara ciljao na jedinog filozofa u srpskoj vladi. Zato želimo javnosti da saopštimo da ukidanje Ontologije nema nikakve veze sa činjenicom da je njegov dosadašnji predavač, g. Zurovac, tokom 1999. i 2000. godine rukovodio radom tajne partijske ćelije SPS-a na Filozofskom fakultetu, niti ima veze sa činjenicom da je taj isti čovek trećeg oktobra 2000. godine u ponoć pristao da bude poslednji Miloševićev dekan na Beogradskom univerzitetu, što je formalno i bio nepunih 36 sati. S celim slučajem ipak ima veze to što je vaš informator g. Kozomara, bivši asistent na predmetu Marksizam, navikao da se sa svojim kolegama obračunava pomoću političkih pritisaka. Sada kada je tu mogućnost napokon izgubio, on na tuđem licu bezuspešno pokušava da pronađe vlastiti odraz.
       Na kraju bismo Vas, g. Jovanoviću, podsetili da na Filozofskom fakultetu u Beogradu ne postoji odeljenje za "čistu" filozofiju, baš kao što ne postoji ni odeljenje za "prljavu" filozofiju. Filozofijom se bavi samo jedno odeljenje, a njegovo ime je Odeljenje za filozofiju.
      
       Mr Ivan Vuković,
       MR NENAD CEKIĆ
      
       (asistenti na predmetima Etika, Filozofija prava i Primenjena etika)