Greška koja se dogodila u "Galenici" mogla bi biti nešto više od običnog propusta koji se dešava svakom proizvođaču. Prijava je podneta istražnim organima koji treba da utvrde da li je u pitanju sabotaža

      Vest da je u "Galenici" došlo do greške u proizvodnji "prilazida", leka protiv povišenog pritiska i "auromida", antidepresiva, unela je paniku među sve koji su bilo kada zbog bilo čega ulazili u apoteku. Strah da bi u pakovanjima moglo da se nalazi nešto sasvim drugo od onoga što na kutiji piše, naročito je porastao kada je zvaničnom saopštenju "Galenike" dodata nezvanična informacija da je do greške došlo i u proizvodnji "bevipleksa" i to tako što je umesto vode korišćen alkohol.
       "Mi uopšte nemamo alkohol ni u jednom proizvodu, jednostavno ga nema u proizvodnji tako da je nemoguće da se dogodi takva greška i smešno je da neko to i pomisli. Sami smo izašli u javnost saopštenjem o tome šta se dogodilo i u pitanju su dva leka, 'auromid' i 'prilazid'. Greška je otkrivena u međuproizvodu, proizvodnja je obustavljena, a zatim je ispitano i gde je mesto greške", kaže mr Slavica Radović, pomoćnik generalnog direktora za marketing i prodaju.
       Do greške je došlo zahvaljujući "ljudskom faktoru", na buretu sa sirovinom za izradu "prilazida" našla se pogrešna nalepnica koja je označavala sirovine za "auromid". Redovna kontrola međuproizvoda otkrila je grešku, tako da lekovi, u stvari, nisu ni napravljeni, do finalnog proizvoda predstojalo je još nekoliko faza rada. "Auromid" je još uvek bio u obliku mase, a "prilazid" delom u masi, a delom u jezgrima. Od ove faze do izlaska leka iz fabrike i eventualnog dolaska do potrošača predstojalo je još nekoliko faza rada i još nekoliko kontrola.
      
       Kontrola
       "Interna kontrola se vrši od samog početka, pre nego što uđe u proizvodnju, kontroliše se svaka sirovina, kao i pakovni materijal; dakle, sve što je u kontaktu sa lekom. Svaka serija sirovine koja se koristi, ispituje se prema specifikaciji za kvalitet, čak i kada je u pitanju licencni i renomirani proizvođač. Ništa ne može ući u proizvodnju dok ne dobijemo odobrenje naše kontrole kvaliteta", kaže Slavica Radović.
       Tokom procesa proizvodnje postoji još nekoliko kontrola, kontrola međuproizvoda, a zatim i kontrola finalnog proizvoda. Pre nego što izađu na tržište, određene grupe lekova (antibiotici, hormoni, preparati insulina, krvni derivati, serumi i vakcine, citostatici, narkoanalgetici) kontroliše Zavod za farmaciju Srbije.
       Prema rečima Tomislava Solarevića, direktora Zavoda za farmaciju Srbije, "slučaj Galenika" bespotrebno je uznemiravanje javnosti. "Napravljen je skandal i pronete su senzacionalističke vesti bez ikakvog razloga. Možda bi prvenstveno trebalo potražiti odgovor na pitanje kome je trebalo takvo uznemiravanje javnosti. Greške se dešavaju svuda u svetu, ali takve informacije retko izlaze van kruga porizvođača, zato što je to gubitak za njega, a ne opasnost za potrošače. Takav proizvod jednostavno ne može da stigne do potrošača. Mi vršimo kontrolu lekova na tržištu i čak i kada pronađeno nešto problematično, najčešće je reč o načinu na koji je čuvano ili transportovano."
       Zavod vrši dve vrste kontrole, sistematsku, u okviru koje se, kao redovna kontrola, ispituju uzorci sa tržišta i vanrednu, koja se vrši po prijavi. Sumnje u kvalitet proizvoda uglavnom se ostvaruju kada su u pitanju preparati koji nisu legalizovani, a koji se u novinama oglašavaju kao čudotvorna sredstva za rešavanje najrazličitijih zdravstvenih problema.
       Svaki uvozni lek, pre nego što izađe na tržište, takođe se ispituje, kao i prve serije svih lekova i preparata posle registracije. Prvim serijama poklanja se posebna pažnja, jer one, u stvari, prolaze proveru postupka registracije, da li je u proizvodnji poštovano ono što je propisano.
      
       Falsifikati
       Uprkos haosu na tržištu lekova koji nas je proteklih godina pratio, problem je uglavnom bila nestašica, dok su se skandali oko samog kvaliteta lekova najčešće dešavali kada su u pitanju bili uvozni proizvodi. Kako najjači svetski proizvođači u okviru internih kategorija razlikuju nekoliko klasa tržišta, to smo u vreme sankcija bili smatrani C kategorijom, odnosno tržištem na kome bi se moglo prodati ono što ne odgovara evropskim i američkim standardima. Godina 1993. ostaće upamćena po aferi sa vakcinama neodgovarajućeg kvaliteta koje je poslao UNICEF, a godinu dana kasnije slično se dogodilo i sa pošiljkom iz Zagreba.
       "Držimo visok nivo kontrole kvaliteta i uspeli smo da sačuvamo tržište od loših proizvoda iz inostranstva. Kod naših proizvođača nije bilo takvih propusta, osim kod neregistrovanih, poludivljih koji su pokušavali da falsifikuju lekove. Nažalost, zakon je blag, pa im se samo zabrani porizvodnja. Kod registrovanih proizvođača, kao što je 'Galenika', koja ima visok nivo kvaliteta, niti se može desiti da nešto sa greškom izađe u promet, niti je teško utvrditi gde je greška. Svaki lek prati dokumentacija i odmah se vidi ko je šta uradio, odakle je uzeo supstancu i gde je nastao problem", kaže Solarević.
      
       Međuproizvodi
       Iz "Galenike" poručuju da potrošači neće biti oštećeni, jer postoji dovoljno zaliha. Svoj finansijski gubitak pokušaće da reše preko "Dunav osiguranja" i uz dogovor sa licencnim partnerima. Procena je da je materijalna šteta oko 750 hiljada dolara, što je, u stvari, i bio razlog da se informacija pusti u javnost.
       "Tržište neće biti ugroženo, a najveći problem je materijalna šteta koju mi snosimo", kaže Slavica Radović, napominjući da je "Galenika" od dolaska Zvonka Ostojića na mesto generalnog direktora (avgusta prošle godine) počela da beleži rapidan rast proizvodnje.
       Greška koja se dogodila upravo sada i okolnosti pod kojima je do nje došlo, izazvali su sumnju da bi to ipak moglo biti nešto više od običnog propusta koji se može desiti svakom proizvođaču. Prijava je podneta istražnim organima koji treba da utvrde da li je u pitanju sabotaža.
       Problematični međuproizvodi za sada su odloženi u poseban prostor, gde će biti dok istražni organi ne završe postupak. Kada se od njih dobije dozvola, predstoji materijalno i knjigovodstveno razduživanje, a zatim uništavanje materija.
       Uviđaj je napravila i inspekcija Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalna pitanja, napravljen je zapisnik i konstatovano mesto greške.
       "Zna se da je u pitanju 'ljudski faktor', a da li je to učinjeno slučajno ili namerno, ostaje da se utvrdi. Nije bilo opasnosti za potrošače, greška je otkrivena na drugom stepenu kontrole, a ima ih sedam, tako da je potpuno nepotrebno podignuta prašina. Naše inspekcije posećuju 'Galeniku' i više nego što je potrebno", kaže Miloš Knežević, pomoćnik saveznog sekretara za rad, zdravstvo i socijalno staranje. "Naneta je velika šteta ugledu 'Galenike', koja je zabeležila veliki rast i sa nulte tačke stigla do toga da pokriva 40 odsto domaćeg tržišta."
       Poslednje informacije, u sredu kasno popodne, kada se ovaj tekst završavao, glasile su da je policija podnela prijave protiv pet radnika "Galenike" koji su oštetili firmu za 52 miliona dinara. Istraga će utvrditi da li je reč o sabotaži ili nepažnji.
      
       IVANA JANKOVIĆ