Odbijanje izvršenja instrukcija iz Vatikana je takoreći nezamislivo.

      Biskup nevelike nemačke biskupije Limburg Franc Kamphaus nedavno je prvi put posetio Beograd. Biskupija obuhvata oblast oko Frankfurta na Majni, gde su rimokatolici u manjini. Sedamdeset godina mu je, za pet godina, po crkvenom pravu, mora da podnese ostavku. Možda će toliko izdržati; iako mu se Parkinsonova bolest odmah primeti, Biskup deluje krhko, tih je, pažljivo sluša sagovornika.
       Balkan mu nije nepoznat. Već deset godina on se sa saradnicima angažuje na ratom opustošenim područjima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, potom na Kosovu. Krajeve je, povremeno, i lično posećivao. O zločinima i žrtvama, izgleda da je uvek saznavao samo s jedne strane. Kosovski rat, kako je pre dve godine pisao, zahteva razjašnjenje, da bi "svet" intervenisao negde, morao bi prvo da udovolji pravnim i institucionalnim pretpostavkama. "Humanitarna intervencija" ne sme da bude "bezobzirni intervencionizam". Došlo je vreme da stigne i do Beograda, možda uz žaljenje što to nije pre uradio. U srpskoj prestonici, kao i u Šapcu, osećao se, kaže, vrlo lepo, i pored lošeg vremena. Susreo je patrijarha Pavla, kako je rekao, vrlo duhovnog čoveka koji zrači verom i Evanđeljem, kome je svaka reč odmerena, smirena i iskrena. Biskupija Limburg želi da pomogne. Ovo je bila prilika za upoznavanje i sagledavanje.
       Kamphaus do pre dve godine nije odudarao od drugih svojih kolega, brojnih nemačkih biskupa. Dijeceza je imala uobičajeni razvitak, bez stresova, jedino je broj sveštenika stalno opadao. Tada, ne svojom namerom, postaje poznat, ličnost o kojoj i necrkvene novine donose brojne članke.
       Odbijanje izvršenja instrukcija iz Vatikana je takoreći nezamislivo. Kamphaus je to učinio. Nije se postavljalo pitanje da li će biti smenjen, već kada. Ili će se pokajati i pokleknuti, poslušati nalog izdaleka, kao i drugi biskupi, iako je i među njima bilo takvih kojima je to teško palo. Da li se ko može pozivati na svoju savest odbijajući sprovođenje odluke vrhovnog autoriteta? Ovaj biskup smatra da se to može i mora. On kaže da autoritet poštuje, a savest sledi. Savest treba slušati više nego bilo kog čoveka, to i Sveto pismo nalaže, kaže Kamphaus.
       Nije mu bilo lako da kaže ne, protivio se ne poglavaru već jednoj njegovoj određenoj odluci.
       Spor je nastao u vezi sa pitanjem pobačaja. Da bi prekinula trudnoću, žena u Nemačkoj mora da se po zakonu, prvo obrati savetovalištu koje pokušava da je odvrati od te namere. Takva savetovališta imaju i biskupije, limburška ih ima dvanaest. Nevoljnim majkama se može pomoći na razne načine. Dete se, po rođenju, može predati ustanovama koje su za to osnovane. Ako ubeđivanje ne pomogne, savetovalište izdaje potvrdu da je temeljan razgovor obavljen. Ta potvrda služila je za pokriće za nekažnjivo izvršenje pobačaja.
       Papa je naložio da se prekine sa izdavanjem tih potvrda jer one, po njegovom mišljenju, upliću crkvu u ubijanje dece u majčinoj utrobi. Biskup Kamphaus je, pak, tvrdio da će papina mera da odvrati žene od savetovanja, jer ne mogu očekivati potvrdu. Savetovanja su se pokazala u brojnim slučajevima uspešnim, bilo je mnogo odluka da se dete, ipak, rodi. Time je crkva spasila mnoge živote. On je posetio sva savetovališta, vodio razgovore i uverio se u ispravnost svoga stava. Savest mu nalaže da sačuva dosadašnju praksu, jer naspram nje ne stoji nikakva "ubedljiva alternativa".
       Tihog biskupa iz daleke provincije počinju da smatraju buntovnikom. Pozvan je u Rim da "razjasni stav", da ga zapravo koriguje. Bez uspeha. Neposlušnost je nekima postala nepodnošljiva i morala se sankcionisati. U svetu ima 4 500 biskupa, ne treba im se, smatralo se, stvoriti loš primer potkopavanja autoriteta naslednika svetoga apostola Petra.
       Biskup Kamphaus nije razmišljao o ostavci. Time, smatrao je, ne bi rešio problem. Ako bi bio smenjen, to bi negativno odjeknulo, štampa bi to pretvorila u skandal koji bi naškodio crkvi. Među vernicima je za biskupa bilo prilično razumevanja i simpatija.
       Pre mesec dana došao je čas odluke. Papino pismo objavljeno je istovremeno u Rimu i Limburgu. Poglavar ima razumevanje za unutrašnje duševne konflikte biskupa, ali ih ne deli. Ostavlja ga u "apostolskoj službi" ali mu oduzima određene kompetencije koje poverava na sprovođenje pomoćnom biskupu. Kamphaus je izjavio da ga papina odluka "veoma boli" i stvara "duboku ranu", ne zbog smanjenja vlasti nego zato što biskupija mora da napusti jedan pastoralni put koji je spasavao živote nerođene dece. Nekima su i ove reči smetale, tvrdili su da se njegova tvrdoglavost može tumačiti seljačkim poreklom. Većini je njegova borba do kraja bila vredna poštovanja, bolje je imati "pola ovlašćenja, a celu savest". Tako je lakše, i pred Bogom i pred sobom. Kako sam kaže, imaće više vremena, ne da bi ga posvetio svome zdravlju koje ne može popraviti, već da sledeći savest, time i Hrista, još šta uradi. Možda i još koji put poseti Beograd i olakša muke pripadnicima i onog naroda, za koga su mu govorili da samo ume da stvara patnje drugima.
      
       Ž. TUCIĆ