Generalni inspektori, jedan za Resor javne bezbednosti, drugi za Resor državne bezbednosti će biti zaduženi da ocenjuju i preduzimaju mere protiv svakoga ko se bude protivpravno ponašao

      Svi bi da doakaju policiji, pa i sama policija, te je Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije pripremilo: zakon o unutrašnjim poslovima, zakon o Službi državne bezbednosti, zakon o dosijeima Službe državne bezbednosti i zakon o borbi protiv organizovanog kriminala. O radnoj verziji zakona o unutrašnjim poslovima za NIN govori dr Budimir Babović, koji se nalazi na čelu tima za izradu ovog zakonskog projekta.
       - Samom promenom vlasti već je reformisan značajan deo aktivnosti policije. Lokalni organi vlasti već imaju mogućnost da dobijaju redovne izveštaje od načelnika sekretarijata unutrašnjih poslova, da sa njima neposredno sarađuju, pa da od njih, ponešto, i traže. Doneta su upustva i propisi kojima se zabranjuje tortura. U dokumentu "Vizija", vrednosti, misija i osnovne oblasti rada", koji je usvojen u svim jedinicama MUP-a, piše da je osnovni princip policijskog rada - poštovanje ljudskih prava.
      
       Šta je suštinska novina zakona koji se priprema?
       - Okosnica zakona je, s jedne strane, da se uspostavi sistem u kojem će policija da sarađuje s građanima u "proizvodnji bezbednosti", znači u stvaranju bezbednosti. Drugo, podjednako važno, jeste kontrola policije. Ovim zakonom biće uvedene unutrašnje kontrole poput onih kakve možete da nađete u drugim zemljama gde postoji policija u policiji. To je generalni inspektor, jedan za Resor javne bezbednosti, drugi za Resor državne bezbednosti. Oni će biti zaduženi da ocenjuju i preduzimaju mere protiv svakoga ko se bude protivpravno ponašao.
       Spoljna kontrola je trostruka: politička (pripada vladi, parlamentu i šefu države), sudska (kada je neko od pripadnika MUP-a došao u sukob sa zakonom) i civilna.
      
       Šta podrazumeva civilni nadzor i u čemu se razlikuje od parlamentarne i sudske kontrole koje su i dosad formalno postojale?
       - Pokazalo se da postojeći mehanizmi kontrole rada policije nisu dovoljni, jer su parlament, njegovi odbori i komisije, kao i sudski organi popustljivi prema policiji. Zato se uvodi potpuno nezavisna, stalna komisija koju bira parlament i, za razliku od ombudsmana, bavi se samo policijom. I dok se za Odbor bezbednosti i druge parlamentarne komisije članovi biraju iz redova poslanika gde je osnovni kriterijum za njihov izbor partijska pripadnost, stalna komisija za nadzor policije sastavljena je od nezavisnih eksperata. U nekim zemljama ograničenja idu tako daleko da se u komisiju ne mogu birati čak ni bivši policajci, jer bi moglo doći do staleške solidarnosti. Komisija prima pritužbe na rad policije i nadgleda šta se po tim pritužbama uradilo. U takvom sistemu kontrole veliki broj pritužbi se reši odmah, u neformalnom postupku. Iskustva drugih zemalja pokazuju da se procenat rešavanja pritužbi na ovakav način kreće i do 70 odsto.
      
       Policija je u velikoj meri doživljavana kao dobro naoružana organizacija koja je u nekim aspektima čak bila i konkurentna vojsci. Na koji način je zakon rešio pitanje demilitarizacije ove službe?
       - Ovo pitanje je rešeno tako što je rečeno: oružje imaju pravo da nose oni koji održavaju javni red i mir, saobraćajci i žandarmerija. Kod drugih se nije išlo baš do kraja, ali smo pokušali da preuzmemo neka rešenja koja se mogu sresti u drugim zemljama - da se selektivno daje oružje i selektivno određuje mogućnost njegove upotrebe. Recimo, komandir stanice milicije na jutarnjem sastanku određuje, prema zadacima tog dana, ko ima pravo da nosi oružje.
      
       Da li je realno očekivati da se takav postupak ispoštuje i ne dođe do zloupotrebe?
       - Zakon je predvideo i kodeks policijske etike i on sadrži sve stavke Evropskog policijskog kodeksa koji je Evropski savet usvojio u septembru 2001. godine, iako smo mi naš sačinili nešto ranije. Kodeks je opširan, ima oko 70 članova i tu je uključen jedan broj pitanja koja se regulišu pravilima službe.
      
       U kojoj meri, pored pravila službe, kodeks obavezuje pripadnika policije?
       - Zato što se daje kao aneks zakona, kodeks ima snagu zakona. On služi kao parametar preko kojeg se vidi da li je neko postupio ili nije po zakonu.
      
       Koliko precizno je zakon regulisao upotrebu sile i sredstava prinude od strane policije?
       - Iako je u prošlosti bilo dosta zloupotrebe, mi praktično nismo menjali broj sredstava za prinudu, ali smo nastojali da otklonimo svaku mogućnost da se primenom diskrecionog prava učini prekršaj i zloupotreba. Veoma je važno da se posle svake upotrebe sile većih razmera mora sačiniti izveštaj sa svim detaljima vezanim za događaj i upotrebu sile i prinudnih sredstava.
      
       Šta je ovim zakonskim rešenjem učinjeno na planu organizacione reforme MUP-a, odnosno po pitanju centralizacije i decentralizacije, o čemu se u javnosti dosta govorilo?
       - Zakon ne fiksira organizaciju, već nabraja poslove koji moraju biti obavljeni. Postoji jedan predlog po kojem bi bili ukinuti pomoćnici ministra. Ostao bi ministar, zamenik ministra i načelnici uprava.
       Što se tiče organizacione šeme mislim da je nađeno najbolje rešenje da se problem centralizacije i decentralizacije nekako reši. Jer, postoji snažan pritisak iz redova policije da se ništa ne menja, a sa druge strane postoje političke obaveze i stvarna potreba da se policijske službe decentralizuju. Naš predlog je da policija ostaje u nadležnosti ministra i Ministarstva, izuzev policije koje mogu biti formirane u lokalitetima. Načelnika policije u jednoj opštini predlaže izvršni organ vlasti, a ministar daje saglasnost. Ako se ministar ne saglasi predlog se vraća izvršnom organu opštine, a ako se ne saglasi ni sa drugim predlogom onda o tome odlučuje Vlada Srbije. U slučaju ogrešenja načelnika o zakon, njega smenjuje ministar. U zakon će biti uključeno da načelnik policije bude član izvršnog organa vlasti u opštini, kako bi bila ostvarena neposredna veza između lokalnih organa vlasti i policije.
       S druge strane obavezuje se policija na svim nivoima da podnosi redovne izveštaje organima vlasti.
      
       Da li se već sada može reći da se vraća poverenje građana u policiju?
       - Mislim da se vraća, i to u velikoj meri. Čuo sam od kolege iz Niša da su građani ovog grada, upitani da li smatraju da policija dobro obavlja svoj posao, u apsolutnoj većini, skoro sto odsto, dali pozitivan odgovor. A u odgovoru na pitanje koju ličnost najviše cene, načelnik policije se našao na drugom mestu.
       Sa ovim zakonom to treba da bude pravilo na celoj teritoriji Srbije, da građani imaju normalnu policiju koja će profesionalno izvršavati svoje zadatke. Osnovni cilj i jeste da se osigura bezbednost i mir građana. Na ovaj način se mogućnosti za postizanje tog cilja povećavaju.
       SLOBODAN IKONIĆ