Čini se da su promene u segmentu upravljanja ono što nam najviše treba. Od uvođenja dobrog upravljanja presudno će zavisiti naša sudbina u predstojećem periodu. I to ne samo kada su preduzeća u pitanju....

      Direktore naših preduzeća ne mogu da kontrolišu radnici koji su postali vlasnici akcija po modelima privatizacije tokom devedesetih godina. Naime, direktori i njihovi najbliži saradnici često drže kontrolne pakete akcija. Čak i ako ih ne drže, radnici vrlo teško mogu da se organizuju da bi direktore ugrozili. Ako se, međutim, radnici ipak nekako organizuju i dogovor o smeni direktora bude na pomolu, on pronalazi svoje ljude među zaposlenima, koji zarad svojih ličnih interesa i obećanja koja su dobili od direktora, miniraju celu stvar.
       Istovremeno, direktori, zbog odsustva tržišta akcija i tražnje, teško mogu da "unovče" svoje akcije, osim tako što će koristiti svoja upravljačka prava i praviti razne "poslovne aranžmane". Kako je taj mehanizam funkcionisao (i dalje funkcioniše), nije potrebno opisivati - dovoljno je podsetiti se brojnih afera koje su punile novinske stupce u poslednje dve godine kada je o tome počelo više da se piše i priča u medijima.
       Dolaskom novih većinskih vlasnika, pozicije nekih direktora bi bile ugrožene. Radi se, pre svega, o onim direktorima koji svoje bogatstvo nisu gradili na unapređivanju firme, već "isisavanju" njenog kapitala preko raznih veza i vezica. Oni vrlo teško mogu da se prebace u novi sistem gde bi nove vlasnike interesovao profit firme, a ne profit direktora. Svesni su da bi vrlo brzo izgubili pozicije. Stoga se ovakvi direktori firmi u kojima je ostala sačuvana neka vrednost, bore svim silama protiv privatizacije i gubitka kontrole nad firmom, u nadi da će u naredne dve godine uspeti da "završe posao", tj. da "izvuku" iz preduzeća što više. Istovremeno, oni koji su već obavili posao i čije firme praktično imaju samo dugove (tzv. firme "za 1 dolar"), direktori velikodušno nude, kako bi dobili još nešto na kraju i plus se elegantno izvukli u stilu "brigo moja pređi na drugoga".
       Naravno, ne smeju se zaboraviti sposobni menadžeri koji su uspešno vodili preduzeća i koji sigurno nemaju čega da se plaše. Oni se ne plaše za svoje pozicije zato što znaju da novi vlasnici teško da mogu da nađu boljeg menadžera od onog koji je protekle dekade, u "felinijevskim ekonomskim uslovima" ne samo sačuvao, već i razvio preduzeće koje je vodio.
       Stoga moramo biti svesni otpora koji privatizaciji pružaju direktori firmi koje se nalaze "u sredini" (koje, dakle, ne pripadaju grupi najuspešnijih, ali još imaju očuvanu tržišnu poziciju i potencijal). Oni su spremni da, zarad ličnih interesa i očuvanja svoje pozicije, opstruiraju proces privatizacije, dok god po zakonu mogu, kako bi sprečili dolazak potencijalnih investitora koji bi postali većinski akcionari.
       Strani investitori su zainteresovani da budu isključivo većinski vlasnici kako bi mogli da menjaju upravu u skladu sa svojim interesima (profitom). Među stranim investitorima razlikuju se oni koji su proizvođači iz iste grane i finansijske institucije. Iskustva tranzitornih ekonomija pokazuju da je bilo slučajeva da strana firma kupi domaću firmu sa motivom da uđe na njeno tržište i da je zatim zatvori.
       S druge strane, finansijski investitori su zainteresovani da plasiraju kapital, nevezano za granu, tamo gde misle da postoje potencijali za razvoj. Njih interesuje samo kako da akcije firme koju su kupili uvećaju svoju vrednost. Stoga finansijski investitori kupuju firme, angažuju dobar menadžment i prate njegov rad, i kada posle izvesnog vremena (najčešće nekoliko godina), vrednost firme dovoljno poraste, oni prodaju svoj deo drugom vlasniku. Ono najvrednije što oni donose, jeste novi menadžment, orijentisan na uvećanje profita firme i vrlo efikasno praćen i kontrolisan.
       Čini se da su promene u segmentu upravljanja ono što nam najviše treba. Od uvođenja dobrog upravljanja presudno će zavisiti naša sudbina u predstojećem periodu. I to ne samo kada su preduzeća u pitanju....
      
       (Autor je naučni savetnik Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, Beograd)