NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Pred multiplom sklerozom
 

      Kako da popravimo kvalitet života oko 4 000 obolelih od multiple skleroze u Srbiji?
       Zbog čega bi multipla skleroza trebalo da bude jedan od zdravstvenih problema koji izazivaju najozbiljniju pažnju?
       Reč je o bolesti koja napada ljude u “najboljim” godinama života, počinjući obično između dvadesete i četrdesete, dakle u godinama kada se osnivaju sopstveni dom i porodica, i započinje profesionalna karijera. Iako multipla skleroza nije česta bolest, ona jeste oboljenje koje je najčešće odgovorno za razvoj invaliditeta u kategoriji mlađih odraslih osoba. Po svojim manifestacijama, može da bude vrlo varijabilna i u priličnoj meri nepredvidiva, s tendencijom da dovede do značajne onesposobljenosti tokom vremena, pri tom ne utičući značajno na dužinu života bolesnika. Ona dovodi do pojave brojnih i vrlo raznovrsnih simptoma kod obolelih pošto može da zahvati bilo koji deo mozga i kičmene moždine.
       Najčešće počinje pojavom različitih simptoma koji se, potom, potpuno ili delimično povlače, i zatim posle perioda oporavka ponovo javljaju, sa postepenom akumulacijom neurološke onesposobljenosti. Multipla skleroza tako može da utiče na kretanje bolesnika, mogućnost korišćenja ruku, kontrolu mokrenja i stolice, seksualne funkcije, vid, govor i gutanje, intelektualne kapacitete, a takođe može da izazove težak zamor, pojavu akutnog pa i hroničnog bola. Što se tiče uticaja na hod, utvrđeno je da posle 15 godina trajanja bolesti 50 odsto obolelih zahteva pomoć za hod u dužini od 100 m. Osim fizičke onesposobljenosti, bolest može da dovede i do značajnih emocionalnih problema, kao što su depresivnost i anksioznost. Depresivnost se javlja kod svakog drugog obolelog i otvoreno je pitanje koliko ona predstavlja psihološku reakciju na bolest, a koliko je uslovljena promenama na mozgu koje bolest izaziva. Među bolesnicima se zapaža i visoka sklonost suicidu. Sasvim je, dakle, jasno da multipla skleroza, ako se imaju u vidu sve njene osobenosti, značajno utiče na život bolesnika i porodice, ozbiljno remeti odnose u porodici, tako da je povezana i sa visokom zastupljenošću razvoda.
       Multipla skleroza je neurološko oboljenje nepoznatog uzroka, a terapija kojom bi bilo moguće njeno potpuno izlečenje još ne postoji. Međutim, 1993. godine prvi put je pokazano da jedan lek može da utiče na prirodni tok ove bolesti. Tada je ustanovljeno da imuno-modulatorna supstanca, interferon beta, može da ostvaruje povoljno dejstvo kod obolelih od multiple skleroze. Do danas je nekoliko studija, koje su obuhvatile veliki broj bolesnika od multiple skleroze širom SAD i Evrope, potvrdilo da se primenom interferona beta smanjuje učestalost novih napada bolesti, a izgleda i smanjuje verovatnoća pogoršanja onesposobljenosti i poboljšava kvalitet života ovih bolesnika. Ovaj lek koji se prema savremenim svetskim stavovima primenjuje kontinuirano, jednom ili više puta nedeljno, od koristi je kod precizno definisanog dela obolelih od multiple skleroze. Tako, s jedne strane imamo lek koji smanjuje troškove zdravstvenog osiguranja poboljšanjem radne sposobnosti i smanjenjem potrebe za bolničkim lečenjem ovih bolesnika, a s druge strane činjenicu da njegova primena godišnje košta oko 12 000 evra!
       Uprkos svesti o teškoćama u kojima se nalazimo, nužno je podsetiti da se ovakvoj bolesti mora pristupiti multidisciplinarno (neurolozi, fizijatri, psiholozi, socijalni radnici) i da nije dovoljno ako se sa svime što ona nosi suočavaju samo neurolozi entuzijasti kojima je omogućeno da obolelima prepišu jedino one pristupačne, ali i manje delotvorne lekove. Opominjuće je da učestalost multiple skleroze u nas iznosi oko 40 obolelih na 100 000 stanovnika što svrstava našu zemlju u područja visoke učestalosti ove bolesti. Podaci nedavno formiranog Registra za multiplu sklerozu Beograda ukazuju da danas u Beogradu ima blizu 1 000 obolelih, a takođe i da postoji jasan, kontinuirani trend porasta u beogradskoj populaciji poslednjih godina. Pred takvim podacima niko nema pravo da zatvara oči.
       (Autorka je načelnik Odeljenja za multiplu sklerozu Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije i član Evropskog komiteta za istraživanje i terapiju multiple skleroze.)
      
       Dr Jelena Drulović
      
      
      
      

Nužno je podsetiti da se ovakvoj bolesti mora pristupiti multidisciplinarno i da nije dovoljno ako se sa svime što ona nosi suočavaju samo neurolozi kojima je omogućeno da obolelima prepišu jedino one pristupačne, ali i manje delotvorne lekove


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu