Kako je Nišlija Srba Ilić izveo svojevrsnu turističku revoluciju u Evropi, otkrivši najpre Amerikancima a potom i samim Evropljanima čari dugih transkontinentalnih krstarenja po evropskim rekama i kanalima

      Iz Nju Orleansa je pre neki dan stigla vest čije dimenzije - uključujući i one sentimentalne - prevazilaze okvire američkog turističkog biznisa: “Parobrodarska kompanija Kraljica Delte”, osnovana još 1890. godine, čiji su legendarni parobrodi “Kraljica Misisipija” i “Kraljica Delte” davno ušli u legendu, i postali neka vrsta američke nacionalne znamenitosti, objavila je da je “uplovila u opasne vode”. I, da joj - grubo rečeno - preti bankrot. Međutim, odmah se ispostavilo da ljubitelji starina i plovidbe najvećom rekom na američkom kontinentu nemaju razloga za strah; stari parobrodi će i dalje - verovatno u nešto modernizovanoj varijanti - ploviti Misisipijem. Naime, dinamična i ambiciozna firma “Uninjorld” iz Los Anđelesa, danas vodeći američki turoperater specijalizovan za krstarenje po evropskim rekama, koja je u proteklih nekoliko godina ostvarila svojevrsnu revoluciju u ovoj vrsti putovanja širom evropskog kontinenta, i čiji brodovi sa američkim turistima već uveliko plove i rekom Jangce u Kini, kao i rekama, kanalima i jezerima po Rusiji, objavila je da namerava da otkupi posrnulu “Kraljicu Delte” i udahne joj novi život.
       Ova priča možda i ne bi imala neku posebnu važnost za našeg čitaoca kome se Misisipi ili Jangce, pa čak i luksuzne lađe koje krstare niz Rajnu, Majnu, Dunav, Senu, Ronu, Po, Duro ili Elbu, mogu činiti dalekim i nedostižnim, da iza ove spektakularne poslovne operacije ne stoji jedan posve neobičan lik, biznismen po imenu Srba Ilić, rodom iz Niša i, kako sam za ovu priliku s ponosom kaže, “dugogodišnji čitalac i pretplatnik NIN-a”.
       Nameran da floti od 15 svojih luksuznih putničkih brodova koji već krstare po Evropi priključi i nekoliko starih američkih parobroda, gospodin Ilić je prošle nedelje u posebnoj izjavi za štampu poručio kako bi pomenuta “sinergija” predstavljala ne samo čast za njegovu kompaniju, već i najbolji način da se sačuvaju parobrodi koji su odigrali značajnu ulogu u istoriji Amerike...
      
      
      
       Amerikanac iz Niša u Evropi
      
       Otkako su pre desetak godina - otvaranjem spektakularnih kanala koji povezuju Rajnu, Majnu i Dunav - brodovi mogli da se otisnu od Amsterdama put Budimpešte, i dalje prema Crnom moru, u turističkom biznisu na evropskim rekama počelo je novo poglavlje istorije. Ipak, sami Evropljani su u početku bili prilično uzdržani. Jer, oni su svojim rekama tradicionalno plovili samo na kraćim relacijama i izletima, a stare navike su teško i sporo menjali. A onda se dogodilo čudo: kompanija “Uninjorld” iz Los Anđelesa je kao svoj potpuno nov i originalan proizvod “upakovala” i počela Amerikancima da prodaje transevropsko krstarenje luksuznim brodovima u trajanju od dve nedelje. Recimo, dve nedelje na brodu koji plovi od Amsterdama, uz Rajnu do Kelna, zatim uz Majnu preko Nirnberga, pa niz Dunav od Pasaua, preko Beča, Bratislave, do Budimpešte. Sledile su i druge slične transkontinentalne ture: najpre kroz Holandiju i Belgiju, od Brisela, preko Antverpena i Amsterdama, put Berlina i dalje, sve do Praga.... I, posao je počeo da cveta.
      
       Koliko god to možda zvučalo paradoksalno, Amerikanci, zapravo, retko i nerado putuju u inostranstvo. Danas jedva 19 miliona Amerikanaca ima pasoš. A kad odluče da putuju, najradije kreću u Evropu. Tako više od 12 miliona Amerikanaca godišnje poseti “stari kontinent”. Naravno, samo oni najprobirljiviji odlučiće se da krenu na egzotična krstarenja. Stoga su se i raznovrsne destinacije za krstarenja po Evropi, koje danas nudi vodeći američki i svetski turoperater u ovom poslu, kompanija Srbe Ilića, u poslednjih nekoliko godina pokazale kao pravi turistički hit u Americi.
       “Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u turizmu shvatio sam da prilikom omiljenih turističkih putovanja po Evropi Amerikanca obično nervira što tamo često mora da pakuje i raspakuje kofere, da svaki dan ili dva menja hotel i uvek se iznova navikava na neke nove lokalne običaje, lokalna pravila, pa i lokalne jelovnike... Zato smo mi obrnuli princip i stvorili ono što američkom turisti u Evropi može najviše da pogoduje: on se smešta u brod koji je neka vrsta plovećeg luksuznog hotela napravljenog po američkim standardima, u kome je sve organizovano tako da se Amerikanac oseća udobno. Turista, dakle, sve vreme sedi na jednom mestu, sve vreme je u društvu svojih zemljaka, Amerikanaca, a njegov hotel se kreće i plovi s jednog na drugi kraj Evrope. Usput, naravno, stajemo u svakom većem i zanimljivijem mestu, i imamo dovoljno vremena za razgledanje muzeja i ostalih znamenitosti, degustaciju vina i sve ostalo”, objašnjava gospodin Ilić neku vrstu “čarobne formule” svog poslovnog uspeha.
      
      
      
       Veliki biznis
      
       Inače, ovaj nekadašnji službenik JAT-a, a potom službenik holandske avionske kompanije KLM, započeo je svoj privatni turistički biznis u Americi još daleke 1976. godine, uz pomoć skromne ušteđevine od 20 000 dolara. I, kako kaže, nakon više od dvadeset godina mukotrpnog rada ostvario je konačno ono što se u Americi zove - “uspeh preko noći”.
       Danas Srba Ilić upravlja zaista velikim biznisom. Za njega, na ovaj ili onaj način, širom sveta radi nekoliko hiljada ljudi. Turističke aranžmane njegove firme prodaje više od 8 000 agencija samo u Americi i Kanadi, a u njegovim “paketima” svake godine putuje više od 100 000 turista. I to onih dubljeg xepa, jer cena najjeftinijeg aranžmana te vrste po pravilu iznosi najmanje 3 000 dolara. Velikoj floti njegovih luksuznih lađa (što sopstvenih, što iznajmljenih na dugi rok), koje plove pod različitim zastavama, prošlog meseca dodata je još jedna, “River Empress”, svečano krštena u Amsterdamu. Dugačka je 104 metara, široka 15, ima 64 prostrane kabine i četiri luksuzna apartmana, elegantne restorane, udobne salone, terase, fitnes centar... Za tu priliku Ilić je na prigodnu svečanost i prvo promotivno putovanje po rekama i kanalima u Holandiji pored brojnih uglednih zvanica, poslovnih partnera i prijatelja iz čitavog sveta, pozvao i goste iz Srbije, nekoliko novinara (pored ostalih i novinara NIN-a) i predstavnike turističkog saveza i Vlade Srbije. Razlog je, opet, bio sasvim praktične i poslovne prirode. Jer, od sledeće godine, kad se iz Dunava izvade ruševine novosadskih mostova, i brodovi gospodina Ilića sa američkim turistima krenuće od Amsterdama na ture prema Beogradu i dalje sve do Crnog mora.
      
      
      
       Povratak Dunavu i Savi
      
       Iako je svoje najveće poslovne uspehe do sada ostvario odvodeći Amerikance na krstarenja po evropskim rekama, gospodin Ilić veruje da u doglednoj budućnosti najveće turističke potencijale ima Kina. Među mnogim svetskim kompanijama koje već posluju u ovoj zemlji, sa četrdesetak velikih turističkih brodova koji danas krstare rekom Jangce, njegova je firma, sa svojih šest luksuznih plovećih hotela, najcenjenija i najuspešnija. Svojevremeno je velike nade polagao i u ogromno prostranstvo i turističke potencijale Rusije. Krenuo je sa velikim ambicijama i četiri broda, ali je - barem u Americi - interesovanje za ta putovanja u međuvremenu znatno opalo. Danas tamo operiše sa samo dva broda, koji plove između Kenigsberga i Moskve i - čeka bolje dane.
       Ipak, ne odustaje od Evrope i od svoje osnovne formule koja mu je donela i najviše uspeha. S ponosom govori kako su najluksuzniji rečni brodovi u Francuskoj, na Seni i Roni, brodovi njegove kompanije. Veruje, takođe, da turista nigde u svetu ne može da doživi tako čarobno putovanje kao što je lagana plovidba belom lađom po reci Duro, od ušća na Atlantiku kod grada Porto u Portugalu, kroz najlepše vinograde, do Salamanke u Španiji i nazad. Zato namerava da i ubuduće svoju evropsku flotu svake godine povećava za po dva nova broda.
       Objašnjavajući zašto veruje da bi njegovi američki turisti sutra rado plovili Dunavom i južno od Budimpešte prema Beogradu, kaže da bi to za njih mogla biti prilika da vide i nešto drugačiju Evropu od one koju već dobro poznaju.
       Na pitanje: ima li Srbija šansu da razvije turizam na svojim rekama, na Savi i Dunavu, na Tisi, duž kanala Dunav-Tisa-Dunav, koji verovatno nisu manje atraktivni za plovidbu od onih u Holandiji i Belgiji, odgovara potvrdno. Kaže, takođe, da bi rado i lično učestvovao u takvom poduhvatu i da bi bio veoma počastvovan ako bi ga Vlada Srbije pozvala da joj bude neka vrsta savetnika ili konsultanta u poslu ove vrste.
       Mogu li se i brodogradilišta iz Srbije uključiti u ovaj posao? Da li bi, osim u holandskim brodogradilištima, u kojima su izgrađena dva njegova najnovija velika broda, gospodin Ilić možda mogao da gradi i brodove u brodogradilištima u Srbiji? To je sada vrlo atraktivan posao, jer se takvi brodovi, kao luksuzni ploveći hoteli i nakon turističke sezone obično parkiraju negde u Evropi i koriste u druge svrhe tokom čitave godine.
       “Zašto da ne, spreman sam i o tome da razgovaram. Samo neka me neko iz Srbije pozove”, odgovara gospodin Srba Ilić.
      
       STEVAN NIKŠIĆ