NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ulaganje u (ne)izvesnu budućnost

Za razliku od zemalja u okruženju, strane osiguravajuće kuće još vrlo obazrivo pripremaju ulazak na srpsko tržište, kojem je to jedini način da se povrati poverenje, prokockano i u ovoj oblasti

      Osiguranje je, kažu, kao padobran - ako ga nemate prvi put kad vam zatreba, onda vam verovatno nikad više neće ni trebati. Koliko u ovome ima istine, uverio se svako kome se dogodio neki maler - požar, poplava, povreda - a on dotle ni pomislio nije da sebe ili svoju imovinu blagovremeno osigura.
       Ljudi koji imaju više novca nego što im je potrebno da plate hleb i struju teoretski su ciljna grupa osiguravajućih kompanija, pošto mogu da plate razne vidove osiguranja. Kod nas, međutim, trenutno ljudi uplaćuju samo obavezno osiguranje, kao što je ono od autoodgovornosti. Životno osiguranje kod nas u ukupnom osiguranju učestvuje sa svega 0,9 odsto. U tom pogledu, jedino je Albanija iza nas, kaže u razgovoru za NIN prof. dr Jelena Kočović, profesor osiguranja i finansijske i aktuarske matematike na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
      
      
      
       Nepoverenje
      
       Ali, kao što su izgubili poverenje u banke, građani Srbije su prestali da veruju i osiguranjima. Dovoljan dokaz je da je dosad u evro ili druge valute promenjeno 7,6 milijardi maraka. Stručnjaci su predviđali da građani imaju oko četiri milijarde maraka.
       “Životno osiguranje kao najbolji vid štednje kod nas je obezvređeno i proći će dosta vremena dok ljudi povrate poverenje. Dobrovoljno penziono i zdravstveno osiguranje tek treba da se razviju. Naš životni standard još je nizak, dugo godina nacionalna valuta bila je nestabilna, a hiperinflacija je potpuno obezvredila fondove osiguranja”, kaže Kočović.
       Ovde dolazimo do ključnog pitanja, koje tek postaje aktuelno - zašto posle stranih banaka u Srbiju još ne ulaze i strane osiguravajuće kompanije, pošto je to uobičajeni sled događaja u zemljama u tranziciji? Očigledno, strane osiguravajuće kuće još oklevaju, ispituju tržište, mada je jasno da će najbolju početnu poziciju obezbediti oni koji prvi dođu. Ima, doduše, pregovora: recimo, austrijski “Viner štediše” želi da kupi neku od domaćih kuća, slovenačko “Triglav osiguranje” treba da sklopi posao sa D.D.O.R. “Novi Sad”, “Dunav” je započeo proceduru osnivanja zajedničke kompanije za dobrovoljno penziono osiguranje sa TBI holding kompanijom iz Amsterdama, čiji je jedan od osnivača poznata izraelska osiguravajuća kuća “Kardan”. “Evropa osiguranje”, takođe, pregovara sa potencijalnim stranim partnerima.
       Nedavno je objavljeno da je AXA Krankenversicherung iz Kelna (članica jedne od vodećih svetskih osiguravajućih kuća AXA Group sa sedištem u Parizu) sklopila ugovor sa Cepter osiguranjem o zdravstvenom osiguranju tokom boravka u inostranstvu. I to je, smatra se, tek ispitivanje tržišta i uvod u prave poslove.
       “Za nas su bile zainteresovane silne inostrane kuće koje hoće da uđu na naše tržište i traže strateškog partnera, ali dobar deo njih zanimao je način da iznesu novac iz zemlje, a to nije dobro. Mi nismo takve kuće prihvatili, što ne znači da neko drugi neće pristati. Nama nisu potrebne kuće koje će izneti novac odavde, nego one koje će napraviti fondove i ovde ih plasirati, jer su ti fondovi svuda u svetu osnov za finansiranje privrede”, kaže za naš list Svetlana Vukajlović, direktor “Cepter osiguranja”.
       Ovakvo ponašanje stranih kuća sasvim je razumljivo, smatra Jelena Kočović. “Hteli mi to ili ne, strane kuće će želeti da iznose kapital, dokle god ovde nemaju gde da ga plasiraju na siguran način.” Osiguranje ne može da se razvije, smatra Branko Krstonošić, direktor “Evropa osiguranja”, ako iz okruženja deluju ovakvi negativni signali.
       Ako za trenutak ostavimo po strani preduzeća i njihovu neveselu situaciju (koliko god sa ovom direktno povezana, to je ipak druga tema) priča o osiguranju svakako je zanimljiva dobrom delu građana Srbije koji pripadaju srednjem i bogatijem sloju. One koji žele na vreme da misle na svoju budućnost i budućnost svoje dece, a nisu baš uspeli tokom protekle decenije da prištede nekoliko miliona evra, svakako zanima dugoročno ulaganje u dopunsko penziono i zdravstveno osiguranje ili ulaganje u školovanje dece.
       Državni penzioni fondovi, prema svim pokazateljima, dugoročno i u razvijenim zemljama obezbeđuju sve minimalniju egzistenciju. Tamo troje zaposlenih izdržava jednog penzionera. Kod nas 1,17 zaposlenih u proseku obezbeđuje jednu penziju. “Zbog situacije u našem penzionom sistemu mnogi vrhunski stručnjaci, sada penzioneri, našli su se na rubu egzistencije”, kaže dr Kočović. Slično je i sa zdravstvenim osiguranjem - građani, na legalne ili nelegalne načine, na kraju veći deo usluga u doskoro “besplatnom” zdravstvu moraju da plate. Zašto onda ne bi plaćali sopstveno dopunsko zdravstveno osiguranje. Ovde se, međutim, nameće kod nas ključno pitanje - gde se osigurati. I pored nemilih iskustava, ima još ljudi spremnih da sklope dugoročne ugovore sa kućama koje ili nisu registrovane u Jugoslaviji, ili nisu registrovane nigde.
      
      
      
       Prevara
      
       Prvi slučaj je osiguranje “Grave” čiji osiguranici za sklapanje ugovora odlaze u Pečuj, da bi im polisa onda glasila na “Viner štediše”. Ova firma je, da podsetimo, početkom devedesetih počela da prikuplja premije osiguranja, a onda se, sa sankcijama, jednostavno povukla. Na upražnjeno mesto “uskočio” je “Viner broker” pokupio nekoliko rata premija osiguranja navodno kao naslednik “Viner štediše” i nestao. “Ovakav potez ‘Viner štediše’ ne smatram korektnim, jer su morali imati u vidu da je reč o vanrednoj situaciji, pogotovo kad se zna koliki su novac uzeli sa jugoslovenskog tržišta. Građani koji imaju njihove polise, mogu i sada otići u Austriju i povratiti deo novca”, kaže Svetlana Vukajlović.
       Postoje, međutim, i ljudi koji se predstavljaju kao osiguravajuće kuće i prikupljaju od građana premije osiguranja, a nisu uopšte nigde registrovani. Takvo je, prema rečima Svetlane Vukajlović izvesno “Bransvik” osiguranje: “Cepter namerava da pokrene okrugli sto na temu zaštite ovog tržišta. Treba svakako napomenuti da ljudi sve što rade, čine to na sopstveni rizik. ‘Bransvik’ osiguranje pokrenuli su bivši suvlasnici ‘Viner brokera’, održavaju seminare usred Beograda, obećavaju dobit od 90 odsto, što prosto matematički nije moguće”, kaže Vukajlović.
       “U želji za velikim i brzim profitom, još tokom hiperinflacije pojavile su se kuće koje ni po kom kriterijumu ne bi mogle da posluju. Sada je broj osiguravajućih kompanija sa 70 smanjen na 42 kuće. Pojavile su se privatne kuće koje su nudile dvostruko nižu cenu za, recimo, osiguranje od autoodgovornosti. Ako jedan osiguranik uplati godišnju premiju od 200 maraka, a šteta iznosi 3000 maraka, jasno je da tu nešto nije u redu. U našoj praksi osiguranja najveći problem su upravo tarife, odnosno cene osiguranja. Tu ima dosta proizvoljnosti i nestručnosti”, kaže dr Jelena Kočović.
       Osiguravajuće kuće moraju pažljivo da izbalansiraju svoju ponudu - ne smeju da formiraju previsoke cene, jer će izgubiti osiguranike ili će brzo sniziti cene, ali ni preniske, jer to može biti znak da svoju obavezu, kad dođe vreme, neće biti u stanju da isplate.
      
      
      
       Ministarstvo
      
       Ako pođemo od osnovane pretpostavke da obični građani, neupućeni u ovu materiju, ne moraju sve ovo da znaju pre nego što reše da se osiguraju, postavlja se pitanje da li postoji neko ko je u državi nadležan da spreči dolazak mešetara, ili bar upozori ljude ko legalno posluje, a ko krši propise ili radi sasvim mimo zakona.
       “Mi smo nekoliko puta informisali Savezno ministarstvo finansija, koje je nadležno za oblast osiguranja, o nelegalnom poslovanju pojedinih osiguravača, oni su uvek pozivali te ljude i rekli im da to ne smeju da rade, ali Ministarstvo ne može da kontroliše rad na terenu. Potrebno je da se oforme specijalizovane službe za suzbijanje nelegalnog prikupljanja premija osiguranja, jer je to privredni kriminal”, kaže Svetlana Vukajlović. “Ako se pojavi učesnik koji deluje mimo zakona, onda zakonodavac ili organ nadležan za sprovođenje zakona moraju ili da ga eliminišu sa tržišta, ili da ga uvedu u legalnu sferu. To bi mogao da bude posao i Asocijacije osiguravajućih društava”, smatra Branko Krstonošić.
       Ministarstvo finansija ima uvid ko radi sa dozvolom, a ko bez nje i o tome bi trebalo da obavesti građane. Bilo bi dobro da se javno objavljuju informacije o finansijskom položaju, odnosno bonitetu osiguravajućih kuća. Sada se događa da neke od njih, iako su dužne, ne dostavljaju podatke o završnom računu Udruženju osiguravajućih društava”, kaže Jelena Kočović.
       Nadležnost za kontrolu rada osiguravajućih kuća potvrđena nam je i u pismenom odgovoru koji smo (u odsustvu Olivere Labus, načelnika Odeljenja za sistem osiguranja) dobili iz Saveznog ministarstva finansija. Tamo se, osim opštih fraza koje nisu uopšte upotrebljive za citiranje, kaže da “nadležni organ ima pravo uvida u akta poslovne politike i poslovne knjige organizacije za osiguranje, kao i da zahteva dodatna objašnjenja i informacije koje smatra neophodnim radi utvrđivanja zakonitosti rada osiguravajućih organizacija”.
       U pripremi je, inače, novi predlog zakona o osiguranju, koji do kraja juna treba da bude upućen na usvajanje Saveznoj skupštini. On bi trebalo da naše zakonodavstvo približi standardima Evropske unije, što nikako ne znači puko prepisivanje tuđih iskustava. Jelena Kočović naglašava da ne postoji jedinstvena regulativa na nivou Evropske unije, već samo opšti standardi kojih se i mi moramo pridržavati ako želimo da se uklopimo na njihovom tržištu. “Svaka zemlja uvažava sopstvene specifičnosti, pa se na primer znatno razlikuje osiguranje u Nemačkoj od onog u Velikoj Britaniji”, kaže dr Kočović. Ona smatra da kod nas nije problem zakonska regulativa, nego to što se ona ne poštuje. Zato će novi zakon predvideti oštre novčane kazne za osiguravajuće kuće koje ne izvršavaju svoje obaveze i tu ne treba imati milosti. Uz to, nije bitno da samo budu isplaćene osigurane sume, nego i period u kome su isplaćene. Osim toga, treba povećati i osnivački cenzus, kako bi se odmah na početku pojavile samo ozbiljne kuće.
      
      
      
       Starost
      
       Branko Krstonošić smatra da zakonske odredbe treba definisati tako da se odmah može prepoznati nepoštovanje zakona, kako se ne bi dogodilo da u jednom trenutku jedan učesnik jednostavno nestane sa tržišta, a to onda ostavlja loše posledice i po sve ostale.
       Kako izgleda pravi bum u oblasti osiguranja, možemo da vidimo u neposrednom susedstvu. Hrvatska uskoro treba da postane član Evropskog udruženja osiguravatelja, izjavio je nedavno Ulof Lemor, predstavnik nemačkog Udruženja osiguravajućih društava pri EU u Briselu. U sedam dobrovoljnih penzionih fondova u Hrvatskoj, primera radi, upisano je 800 000 osiguranika. Penziona reforma je prvi uspešno završeni projekat ove vlade, izjavila je Željka Antunović, potpredsednica kabineta premijera Ivice Račana.
       Ova tema kod nas još nije ni otvorena, mada za to postoje ozbiljni razlozi - nije uopšte besmisleno pretpostaviti da će obavezno penziono osiguranje za nekih 20 do 30 godina čak i da se ukine, pa će se mnogi građani setiti one stare, surovo precizne srpske izreke “pitaće te starost gde ti je bila mladost”.
      
       BILjANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu