Elektronska izdanja novina ne liče na svoj papirni original već su skoro istovetna njus portalima

      Veb izdanja dnevnih novina postoje čitavu jednu deceniju. Za to vreme promenilo se mnogo toga: sam Internet, njegova struktura, stepen komercijalizovanosti, kao i afiniteti i prohtevi čitalačke publike. Pogled na tu istoriju, ali i na trenutno stanje je stoga u velikoj meri dobar indikator određenih trendova na čitavom Http://www prostoru.
       U prvo vreme, poduhvat pravljenja elektronskog izdanja novina zaista nije izgledao preterano težak - nakon finalizacije “redovnog” dnevnog izdanja, manji tim ljudi izvršio bi “prebacivanje” gotovih sadržaja u HTML kod, čitljiv na Internetu. Tako dobijeno elektronsko izdanje je zapravo bilo puka e-kopija, namenjena izuzetno uskom krugu ljudi koji su u to vreme imali pristup globalnoj Mreži. U tim “prapočecima”, imati sopstveno web izdanje bilo je pitanje prestiža, ali takav pristup poslu nije potrajao dugo. Omasovljenjem Interneta (pogotovo u SAD), povećan broj on-line čitalaca počeo je da, s obzirom na mogućnost potpuno besplatnog pristupa, ugrožava primarno, papirno izdanje i da, s druge strane iziskuje velike troškove održavanja sajta.
       Među prvim znamenitim dnevnim novinama koje su se, sem u papirnom, pojavile u elektronskom izdanju, The New York Times (http://www.nytimes.com), iza sebe imaju bogato “tranziciono” iskustvo te vrste. Počevši krajem devedesetih godina sa naplatom čitanja svojih članaka na vebu, “Njujork tajms” je izmenio i kompletan izgled svog sajta, pružajući mu nov kvalitet i sadržaje koji se nisu mogli naći u novinama. Međutim, tasovi na vagi: želja čitalaca i spremnosti da se odreknu jednog zadovoljstva, ne bi li dobili drugo, lako su se poremetili. Gotovo emotivna veza ljudi sa papirom i mirisom sveže štampanih novina prevladala je nad “sterilnim”, bezličnim iščitavanjem veb stranica novina i pored objektivnih prednosti koje je ono i dalje nosilo - nižu cenu, veću aktuelnost (e-izdanje se pojavljivalo tačno u ponoć, dok se na papirno ipak moralo čekati jutro) ili nepostojanje potrebe da se napusti kuća radi kupovine (pa čak ni da se prošeta do sandučeta). Broj veb posetilaca (termin adekvatan “čitaocu”) opao je do toliko niskog nivoa da se ponovo moralo pristupiti kreiranju novog rešenja.
       Smišljena formula “Njujork tajmsa” postala je univerzalni obrazac za čitavu branšu: aktuelno dnevno izdanje je u potpunosti besplatno i dostupno svima koji (opet besplatno) na sajtu izvrše registraciju koja se koristi u interne, statističko-poslovno-demografske svrhe. Ukoliko posetilac, pak, poželi da iz bogate arhive novina “izvuče” neki stariji članak, to se - naplaćuje i to uz kliznu cenovnu skalu, sa velikim popustima u slučaju obimnijeg preuzimanja tekstova.
       Ova ideja potvrdila se kao uspešna i danas je primenjuje ogroman broj renomiranih novinskih kuća, kako u SAD, tako i u dobrom delu Evrope. U vreme njenog procvata pre 2-3 godine, poverovalo se, naivno i pogrešno, da je pronađen konačan modus. Ali, veliko posrnuće i recesija Internet biznisa, osetila se i u domenu izdavanja e-izdanja novina - njihova ekonomska održivost postala je dubiozna, ne toliko usled smanjenja broja pretplatnika na sadržaje arhiva, koliko zbog oseke oglasa i povećanja troškova poslovanja. Morao se načiniti još jedan kvalitativan pomak napred.
       U ovoj, “četvrtoj fazi” evolucije Internet izdanja novina, sličnosti u njihovom vizuelnom i koncepcijskom izgledu su ne samo primetne, već i izrazite, naročito kada su u pitanju novine sa engleskog govornog područja (http://www.csmonitor.com - “Kristijan sajens monitor”, http://www.telegraph.co.uk - “Dejli telegraf”, http://www.thetimes.co.uk - “Tajms”, http://www.washingtonpost.com - “Vašington post” i drugi). Većina njih, danas, malo liči na svoje papirne “uzore”, mnogo više na Internet news portale tipa cnn.com, s multimedijalnim sadržajima, anketama, mogućnostima za pretplatu na mailing liste, kolumnama koje postoje samo na veb izdanju... Ova koncepcija “portalizacije” novina na vebu učinjena je iz jednog jedinog razloga - privlačenja oglašivača. U to se, uostalom, može uveriti svako ko makar ovlašno pređe pogledom preko nekog od ovih sajtova.
       Na Starom kontinentu, evidentno je “kaskanje” za Amerikom. Najdalje su otišle francuske novine (http://www.lefigaro.fr, http://www.lemonde.fr), koje čak imaju identične novčane iznose cena za pristup arhivama (samo zameniti dolarski u iznos u evrima) kao i većina američkih. Izdanja koja potiču iz drugih država su daleko manje komercijalizovana, ali za neka od njih to ne predstavlja nikakvu prepreku da neguju vrhunski kvalitet (http://www.repubblica.it).
      
       DUŠAN KATILOVIĆ