Čudi me upornost ekstremista u slanju komentara koje obično ne objavljujemo

      Gordan Paunović je urednik Internet sajta B92. Ovaj tridesetogodišnjak, po profesiji programer, a po zanimanju novinar, u B92 je od njegovog osnivanja 15. maja 1989. Od 1993. do 1999. bio je muzički urednik Radija B92, a od avgusta 1999. nalazi se na mestu urednika Internet sajta B92.
       Kada je Internet prezentacija B92 počela sa radom i šta vas je navelo da za svoj rad koristite i globalnu računarsku mrežu?
       Domen je registrovan 1998. godine, ali je sajt praktično aktivan od kraja 1995. pod domenom http://www.opennet.org, kao sajt Internet odeljenja “Devedesetdvojke”, koje je ujedno bilo i prvi jugoslovenski Internet provajder.
       Inicijalna ideja bila je da se upotrebi snaga jednog novog medija u uspostavljanju različitih komunikacijskih kanala na porušenim balkanskim prostorima, kako otvorenih - prema širokoj publici, distribucijom naših vesti do područja do kojih B92 ne seže, tako i zatvorenih - prema našim dopisnicima u ratnom okruženju i prijateljima i saradnicima na teritorijama koje su se nalazile “s one strane” linije fronta. No, dok su se sve neophodne koordinate poklopile - finansijske, pravne i životne - potpisan je Dejtonski sporazum i ta goruća “komunikacijska ekstaza” dobila je pragmatičniju dimenziju. Pristupili smo izgradnji Internet news servisa pod imenom Odraz B, koji je funkcionisao kao klasična veb stranica, ali i kao e-mail bilten, namenjen korisnicima koji su želeli aktuelne vesti u svom elektronskom poštanskom sandučetu. Koncepcija servisa zasnivala se na istinitosti informacija i borbi za demokratske promene u srpskom društvu.
       Glavni gravitacioni element kada je u pitanju Internet za B92 je bila njegova izrazito demokratska struktura (govorimo o sredini 90-ih). Imao je sve ono što je nedostajalo radio-stanici ukleštenoj stegama diktature, bez dozvole za emitovanje, s predajnikom starim 40 godina koji radi sa 10 posto svoje snage i jedva “dobacuje” do centra grada. Shvatili smo da Internet značajno proširuje front naše misije i donosi niz novih kvaliteta u odnosu na radio. Preko noći smo postali dostupni na globalnom nivou, značajno proširivši kako broj naših korisnika, tako i fizički domet i odjednom dobili mnoštvo novih saveznika sa kojima se lakše i brže komuniciralo, razmenjivala mišljenja i dogovarale zajedničke akcije.
       S kakvim ste se problemima suočavali u godinama vladavine prethodnog režima, a naročito tokom napada NATO-a na Jugoslaviju?
       Mi smo već u novembru ‘96. lupili jak šamar vlastima uz pomoć sajta. Kada je Radio - zbog famoznog “ulaska vode u kabl” tokom studentskih demonstracija - bio zatvoren, mi smo odmah lansirali snažnu međunarodnu kampanju na Internetu, uključujući i premijerno emitovanje programa jedne radio-stanice u Real Audio formatu u Jugoslaviji. Pedeset šest časova kasnije, B92 vraćen je u etar, a mi smo postali pioniri “taktičke” upotrebe Interneta.
       U toku bombardovanja, naše višegodišnje slutnje da se elektronska pošta B92 tajno prati i filtrira uz pomoć jednog od najvećih domaćih provajdera doživele su potvrdu, kada je na prevaru otet domen http://www.B92.net. Uvidom u našu elektronsku poštu i neshvatljivom naivnošću američkog administratora Internet domena, naš domen postao je vlasništvo ljudi koji su preoteli B92. Pre nego što se to dogodilo, između 24. marta i 2. aprila 1999, sajt je imao do tada najbolju posetu u svojoj istoriji.
       NATO bombardovanja sam upamtio kao vreme mog velikog razočaranja u Internet. Do tada često glorifikovan kao medij koji uspešno izmiče kontroli, cenzuri i manipulaciji, Internet je u vreme ovog rata opstao kao nebezbedan komunikacijski kanal, dok je njegova dimenzija taktičkog medijuma za političku akciju praktično bila izbrisana. Tada mi je postalo jasno zašto je američka vojska prepustila takav medijum najpre univerzitetima, a potom i javnosti. Internet je jednostavno previše zavisan od infrastrukture, koja je u ratnim uslovima ranjiva. Počev od struje, pa do IT kanala, oprema je osetljiva na ratna dejstva, a tu su i ekstremni društveni uslovi koji zahtevaju sasvim posebne ljudske kvalitete. Zato su i neki zanimljivi planovi koji su postojali, da se, na primer, reporteri opreme sistemima za brzo izveštavanje, koji bi se sastojali od laptopova, malih DV kamera i satelitskih telefona, vrlo brzo propali pred realnošću ratnog stanja, sa kontrolnim punktovima na svakom koraku.
       Kakva je struktura vaših posetilaca i kakav kontakt imate s njima?
       - Jedan od najvažnijih elemenata načina provere naših ideja je konstantna komunikacija sa čitaocima, tako da već duže vreme na sve načine razvijamo različite aplikacije koje je potpomažu. Najbolje rezultate postigli smo s “Forumom” i “Komentarima na vesti”.
       Ono što nas posebno uzbuđuje je što se oko sajta B92 stvorila prava on line zajednica koja se svakodnevno uvećava, a čiji je specifični epicentar Forum koji je izrastao u najveću diskusionu grupu na domaćem Internetu. Iako ponekad imam utisak da razmena političkih mišljenja “na srpski način” na Internetu bespotrebno fanatizuje ljude, spisak korisnih aspekata je, ipak, daleko duži. Verujem da je naš forum bio jedno od prvih javnih mesta uopšte na kojima je došlo do komunikacije između običnih ljudi različitih i doskora sukobljenih bivših jugoslovenskih nacija. Na našem forumu diskutuju i Srbi i Albanci, i Srbi i Bošnjaci, i Srbi i Hrvati. Po priznanju jednog od učesnika foruma, izbeglice koji danas živi u Kanadi, Forum B92 je bio prvo mesto gde je razbio onu sliku o Srbima koju je stekao na osnovu svog boravka u srpskom logoru u Bosni. Znamo za slučaj da su Srbi i Albanci (doduše iz Toronta), koji su se upoznali na Forumu, počeli da se druže privatno.
       Ono što me često zbunjuje je, iako minimalno, postojeće prisustvo ekstremista među posetiocima našeg sajta i njihova upornost u slanju komentara koje obično ne objavljujemo. Nisam siguran da poverenje onih protiv čijeg smo se načina mišljenja borili mogu da shvatim kao kompliment, naročito ako nije praćeno transparentnom promenom njihovih ekstremnih stavova, ali mogu da kažem da smo došli do dragocenog stadijuma, gde sajt ne prati samo grupa političkih istomišljenika, već složen skup posetilaca na koji se može gledati kao na reprezentativni presek političkog tela Srbije.
       Kako ocenjujete situaciju da se jedna ozbiljna poslovna aktivnost obavlja uz pomoć i preko Interneta?
       - Na domaćem Internetu, novca još uvek nema u količinama koje bi garantovale samoisplativost. Mi imamo za domaće standarde zavidnu količinu solidnih klijenata - oglašivača, u čije se reklamne kampanje dobro uklapa visoka poseta, kao i demografska i socijalna struktura naših posetilaca.
       B92 veb sajt za našu kuću je svakako operacija od najvišeg značaja, u rangu sa radijom i televizijom i to na više planova. Pre svega, radi se o reprezentativnom predstavljanju svih aktivnosti B92; drugo, više od 100 000 prikazanih stranica dnevno predstavlja značajan podsticaj za rad i u finansijski skromnim uslovima; konačno - ali ne i najmanje važno - lojalnost B92 on line zajednice našoj kući je takva da se za njihovo poverenje mora stalno i iznova boriti.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ