“Kad dođu u opasnost institucije sistema dolazi do okupljanja oko vrednosti koje se smatraju osnovnim za Republiku”

      Nakon izbora pred- sednika Francuske, koji se odvijao pod pomalo neuobičajenim okolnostima i koji je pobudio mnogo više pažnje svetske javnosti no što to obično biva čak i kada se ti izbori odvijaju u velikoj i značajnoj zemlji, razgovarali smo sa francuskim ambasadorom u Beogradu, gospodinom Gabrijelom Kelerom. On je dobar poznavalac prilika u našoj zemlji još odranije, a najviše ga pamtimo kao zamenika Vilijema Vokera, šefa Verifikacione misije OEBS-a na Kosovu.
       U Francuskoj su završeni predsednički izbori. Kako se, po vašoj oceni, dogodilo da je sadašnji i bivši predsednik Francuske u prvom krugu dobio tako mali broj glasova, a u drugom krugu najveći koji je ikada osvojen?
       - To je situacija bez presedana, ali koja može dosta lako da se razjasni. To su iznenađenja izbora koji se održavaju u dva kruga. U prvom krugu, bilo je 16 kandidata, tako da je došlo do široke podele glasova. Tradicionalni kandidati su dobili neuobičajeno mali broj glasova. Sem toga, posle veoma dugog perioda koabitacije između predsednika koji je na desnici i premijera koji je pripadao levici, veliki broj glasača bio je dezorijentisan i nije mogao da prepozna namere levice i desnice u umerenim partijama. Ti glasači su se, dakle, orijentisali prema ekstremima.
       Puno se i sa razlogom pričalo o ekstremnoj desnici, ali treba znati da je puno glasova bilo i za ekstremnu levicu. Recimo, skoro 11 odsto je pripalo trockističkim kandidatima. Rezultat svega toga bilo je iznenađenje da je Le Pen prošao u drugi krug. Zato je došlo do te reakcije koja je odlika republikanske tradicije u Francuskoj.
       Skoro svi kandidati koji nisu ekstremni desničari pozvali su svoje glasače da glasaju za Širaka. Birači su glasali na poziv svojih kandidata, tako da možemo da kažemo da je ovo iznenađenje zapravo posledica i čudnovatog spleta okolnosti i izbornog sistema u dva kruga.
       Ovaj sistem omogućava glasačima da u prvom krugu izraze sve svoje potisnute težnje, a da se u drugom krugu pokažu razumniji.
       Da li hoćete da kaže da se u Francuskoj nije desilo ništa specijalno i da u Francuskoj ekstremna desnica nema više pristalica nego u drugim evropskim zemljama, nego je reč samo o fenomenu koji je rezultat specifičnosti izbornog sistema?
       - Imate potpuno pravo što postavljate takvo pitanje. Zaboravio sam nešto u svom odgovoru, a to je najvažnije. To je da je bilo skoro 30 odsto apstinenata u prvom krugu glasanja. Le Pen je dobio otprilike 17 odsto glasova u odnosu na 70 odsto onih koji su glasali. To znači oko 12 odsto glasova od ukupnog izbornog tela. To je procenat koji je tek malo veći od onog koji je Le Pen dobio u prethodnim izborima.
       Da li je to više nego što su dobili republikanci u Nemačkoj, ekstremna desnica u Nemačkoj i kakav je to odnos?
       - Malo je više nego u Nemačkoj, ali manje nego u Austriji i Danskoj, gde te partije već učestvuju u vladi. U Francuskoj je isključeno da ekstremna desnica učestvuje u vladi, jer će imati izuzetno mali broj poslanika, upravo zbog dvokružnog sistema.
       Kako objašnjavate situaciju u kojoj je celokupna levica glasala za desnicu, da ne bi bio izabran ultradesničar? Da li smatrate da to donosi neke druge posledice? Oni su glasali protiv Le Pena, a ne za Širaka. Kakva je njegova pozicija sada kada je on izabran glasovima onih koji su bili više protiv drugog?
       - To se na francuskom zove - republikanski pakt, koji se primenjuje kada se institucije sistema nađu u opasnosti. Dolazi do okupljanja oko onih vrednosti koje se smatraju osnovnim za Republiku. A to su, poštovanje međunarodnih obaveza Francuske, naročito kada je u pitanju Evropska unija, kao i poštovanje ljudskih prava i, naravno, normalno ophođenje prema svim osobama, bez obzira da li su to Francuzi ili strani državljani... Desnica i levica se slažu u vezi sa osnovnim vrednostima Republike.
       Naravno, uz to postoji i onaj tradicionalni politički sukob između desnice i levice u Francuskoj. Dobićemo potvrdu za to prilikom parlamentarnih izbora koji će se održati 9. i 16. juna.
       Kakav će uticaj ovi izbori, koji su praktično uneli nestabilnost u vladu, imati na budućnost Francuske, odnosno budućnost francuskih odnosa sa Evropom jer svi ljudi koji su glasali za Širaka, nisu i svi za njega? Znači, za početak to neće biti stabilna vlada. Naravno, zavisiće od parlamentarnih izbora.
       - Danas ne mogu da vam kažem koji će biti rezultati parlamentarnih izbora: vrlo je teško prognozirati. Ali, ono što znamo, to je da će bez obzira na većinu u Skupštini Francuske, to jest bilo da je ona sa umerene desnice ili umerene levice, buduća vlada ispunjavati međunarodne obaveze Francuske, naročito u domenu Evropske unije. Ono što jednoj zemlji donosi ugled i prestiž, ne samo u odnosu na Evropsku uniju, nego i u svetu uopšte, to je kada ona ispunjava svoje međunarodne obaveze. S tim u vezi, kao što znate, jedno telo zvano Evropska konvencija radi na definisanju osnova budućeg ustava Evropske unije. Predsednik te konvencije je bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D’Esten. Kao što vidite, taj rad se nastavlja, učestvujemo u procesu izgradnje Evrope.
       Mi imamo i druge obaveze, van Evropske unije, na primer, kao stalni član Saveta bezbednosti. To implicira određene obaveze ovde na Balkanu. Francuska je među zemljama koje daju najveći broj vojnika u sastavu snaga na Kosovu i u Bosni. To će se, naravno, nastaviti.
       Le Pen je imao, a ujedno i davao podršku desnici na Balkanu. Prvo Hrvatima, a posle srpskim desničarima. Šta mislite koliki je uticaj jedne desničarske partije na drugu?
       - Već nekoliko godina može da se govori o “internacionali” ekstremne desnice. Normalno je da ti ljudi međusobno razmenjuju čestitke kada postignu dobre rezultate što ne znači da će ekstremna desnica u Francuskoj imati neki veliki uticaj na ekstremnu desnicu na Balkanu. Ne verujem u to. Pošto govorimo upravo o izuzetno visokom rezultatu ekstremne desnice u prvom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, mislim da je to bila poruka birača koju treba da saslušamo.
       Ne rešava se pitanje time što se kaže da glasači nemaju pravo i - smatrati ih krivcima. Treba vrlo dobro analizirati rezultate tog glasanja, i videti šta oni znače i rešavati probleme koje je to glasanje iznelo na površinu.
       Glasovi koje je ekstremna desnica dobila, najviše su skoncentrisani na severu, istoku, u Ronsko-alpskoj oblasti i na Azurnoj obali. To su oblasti gde ima puno stranaca. U nekima od njih postoji ekonomska kriza. Takođe, puno je glasova za ekstremnu desnicu došlo sa periferije velikih gradova gde postoji problem bezbednosti. Dakle, možemo da kažemo da su za Le Pena glasali nezaposleni, neki koji osećaju da im je ugrožena sigurnost, kao i ljudi kojima su neki uobičajeni oslonci uzdrmani ili ugroženi. Mislim da je to poruka ovih izbora koju političari treba da razumeju.
       Bili ste zamenik Vilijema Vokera na Kosovu. Sada trenutno mnogo naših građana i bivših političara ide u Hag. Ukoliko vas pozovu da svedočite, da li ćete da svedočite?
       - Do sada niko od mene nije tražio da idem u Hag. Pošto sam državni funkcioner, sledim instrukcije koje mi daje moja vlada: pretpostavljam da ću ići u Hag ukoliko to sud bude tražio. Nisam siguran da bi ono što bih imao da kažem bilo interesantno za sud. Svedoke poziva bilo odbrana bilo tužilac. Smatram da sam uvek bio objektivan na Kosovu. Prema tome, imam vrlo neprijatnih stvari da kažem i za jednu i za drugu stranu. Zato mislim da niko u Hagu nema veliku želju da me čuje.
       U poslednje vreme se čuje da je u vašim izveštajima sa Kosova bilo drugačijih procena od onih koje su zvanično izašle?
       - Odgovor je i da i ne. Moj utisak je bio da je rukovodstvo Verifikacione misije na Kosovu suviše često izražavalo u medijima sliku situacije koja nije odgovarala realnosti na terenu. Svakoga dana, čitao sam izveštaje verifikatora. U većini slučajeva, smatrao sam da su dobri i objektivni. Nažalost, odjek tih izveštaja u medijima nije bio takav. Pored toga, uvek sam smatrao da je ta Verifikaciona misija trebalo da ima jednu značajniju političku ulogu da bi mogla da ima konstruktivan uticaj na pregovore. Po mom mišljenju, ta politička strana misije je bila zanemarena u korist tehničke strane i vojnih pitanja. Recimo, često sam osećao kako sam u manjini u tim posebnim pitanjima.
       Nedavno ste bili u Gnjilanu. Zašto? Vi ste jedini ambasador koji je išao tamo. Da li zato što dobro poznajete Kosovo ili zato što smatrate da je Kosovo još uvek deo Jugoslavije?
       - Ako čitam Rezoluciju 1244, koja je još uvek važeća, smatram da je moja dužnost da se interesujem za ono što se dešava na Kosovu. Kao i ostale veće zemlje, mi imamo kancelariju za vezu na Kosovu sa kojom imamo, naravno, tesne odnose. Ali, mislim da ništa ne može da zameni lično viđenje da bi se osetila situacija. Na Kosovu sam bio u četvrtak i petak. Bio sam u Mitrovici, Prištini, Gnjilanu i Kamenici. Svakako pokušavam da dobijem što bolju sliku o stanju. Rečeno nam je da je Gnjilane slučaj koji je malo različit od ostalog dela Kosova, pa sam želeo to da vidim.
       Kakvu ste dobili sliku o stanju na Kosovu?
       - Što se tiče pitanja bezbednosti i što se tiče manjina, stanje se polako popravlja. Daleko je od normalnog, a još je dalje od savršenog, ali se popravlja i mislim da to svi priznaju. Najava učešća koalicije Povratak u vladu je dobra vest. To su elementi koje danas smatramo najpozitivnijim. Nadam se da će etničke manjine u što većem broju učestvovati u lokalnim izborima u septembru. Što se tiče situacije u Mitrovici, tu izražavam izvesnu zabrinutost, uprkos nekim pozitivnim inicijativama, kao što je, na primer, multietnička pijaca u Mitrovici koja treba za koji dan da bude otvorena. Smatram da su incidenti od 8. aprila veoma zabrinjavajući.
       Bezbednosna situacija za Srbe je relativno dobra na istoku, u Gnjilanu i Kamenici. Svakako treba uzimati za primer neka mesta u kojima se stvari bolje odvijaju i gde postoje pokušaji da se te stvari primene tamo gde ide loše. Ipak, opšte rečeno, situacija u pokrajini je izuzetno složena. Mislim da bi povratak velikog broja raseljenih bio značajan korak ka poboljšanju situacije.
       Da li mislite da će ga biti?
       - Mora da ga bude.
       Kakva je budućnost Kosova? Naravno, ne možete predviđati, ali šta bi bila realna nada?
       - Danas se ljudi boje nekih reči. Mislim da ne treba da upotrebljavamo one koje mogu samo da rasplamsaju vatru. Naprotiv, mislim da treba razgovarati o principima i načelima. Treba pokušati da se jednostavno razgovara o stvarima koje čine svakodnevicu ljudi. Kosovo će u budućnosti biti jedan entitet, kojem je preuranjeno spominjati status u kojem će se ljudi raznih etničkih zajednica osećati dobro i kod kuće i u kojem ih niko neće ugrožavati.
       U takvom Kosovu ne bi trebalo da bude prepreka da ljudi sednu za sto i razgovaraju o svojoj budućnosti i o budućnosti Kosova.
      
       MILAN DAMNjANOVIĆ