NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Na jugu Srbije sve je moguće

Po mojim procenama, neće biti prolećnog ustanka Albanaca. Međutim, dok god na Kosovu imamo stanje kakvo imamo, sve je moguće i moramo da budemo spremni na sve varijante

      Predstojeće saopštavanje rezultata popisa, pripreme za izbore ali i skorašnji incidenti, uz najave novih problema na jugu Srbije, bili su povod za razgovor sa Nebojšom Čovićem pre svega u svojstu predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije. Poznat po svojoj energiji i sveprisutnosti, u ovom razgovoru, vođenom u utorak u Vladi Srbije, Čović insistira na svojoj “skromnoj ulozi u pretvatranju rata u mir”, nastupajući pomalo rezignirano i distancirano od svojih kolega u DOS-u.
       Možete li nam reći rezultate popisa na jugu Srbije?
       - Očekujem da ćemo do kraja ove nedelje imati preciznije podatke, zato što ekspertske grupe rade na čišćenju preliminarnih podataka. Otkrivene su određene nepravilnosti, neki ljudi su popisivani na više mesta. Biće izvršena provera sa Prištinom kako bi se onemogućio dvostruki popis i dvostruko glasanje.
       Mislim da su i oni koji su pravili najviše problema oko produžetka popisa za desetak dana, shvatili da je to bila nepotrebna i velika greška, s obzirom na to da se popisao mali broj interno raseljenih lica. Nemam konačne brojke, ali ukupno se, za tih deset dana, popisalo negde oko dve i po hiljade ljudi, od čega oko 80 odsto na prostoru opštine Medveđa, odakle i jeste jedan deo interno raseljenih građana.
       Albanci očekuju da svi oni koji žive dugo godina u inostranstvu budu uzeti u obzir prilikom izrade novih izbornih jedinica. Po njihovim nezvaničnim rezultatima, Bujanovac ima 62 odsto Albanaca pa planiraju da će imati većinu od 22 odbornika, polazeći od preliminarnog koncepta OEBS-a o novim izbornim jedinicama?
       - Netačno je to što je objavljeno i što se pripisuje OEBS-u. To je pristup koji su oni napravili greškom. Smatram da to nije zlonamerna greška OEBS-a, ali tačno sam znao šta će biti rezultat svega toga. Ne bih se zaletao i pričao o procentima dok ne budemo imali sve papire, jer ima puno nepravilnih popisa, a popis se izvodi da biste utvrdili koliko imate građana na tom prostoru, ali baš na tom prostoru.
       Na kraju krajeva, mi moramo doći do modela zaštite određenih etničkih grupacija koje su na nivou opštine u manjini. Ne bih bio mnogo euforičan, kako to rade pojedini albanski predstavnici. Ono što oni moraju da shvate, jeste da je to Republika Srbija, da nema nikakvih autonomija i da o tome više nećemo voditi nikakve razgovore. Imali su dovoljno vremena da zapamte naše poruke a i poruke međunarodne zajednice.
       Da li to znači da 17. maja neće biti raspuštanja opštinskih skupština i uvođenja privremenih veća u Bujanovcu, Medveđi ili u Preševu, a zatim izbora? I šta će biti sa tužbama Vrhovnom sudu protiv uvođenja ovih mera?
       - Što se mene tiče, biće u sve tri opštine, ali čitav taj model postavljen je vrlo fleksibilno tako da možemo da razgovaramo o detaljima. Ako ne stignemo da obradimo sve, biće pomereno za onoliko dana koliko nam treba, jer nemamo razloga da žurimo. Važno je da imamo otvorenu celu proceduru i da ne napravimo greške. Želimo da ljudima koji žive na tom prostoru pokažemo da je moguć zajednički život. A Vrhovni sud bi mogao malo da dođe na teren i vidi kako to sve izgleda.
       Možda vi mislite da nemate razloge za žurbu, ali Albanci imaju. Mnogi od njih tvrde da se mnogo kasni, da je već godinu dana od demilitarizacije OVPMB, a da nema integracije i još nisu organizovani izbori kojima treba da se prevaziđe njihova diskriminacija prvenstveno u Bujanovcu?
       - Ne kažu to svi Albanci, to kažu pojedini političari. Šta očekujete da kažu? To nije dobar pristup, samo dodatno doliva i podgreva ionako vrlo specifičnu atmosferu koja je u smislu slobode kretanja i bezbednosti neuporedivo bolja nego na Kosovu i Metohiji. To je težak problem, veliki problem, kumuliran je dugi niz godina, ali ideje i priče o autonomiji ne dolaze u obzir, niti o tome da će sada neko nekome predavati vlast. Ili će zajedno praviti lokalnu vlast ili će biti uvedene druge mere. To nije nikakva pretnja, nego jednostavno ljudi moraju naučiti da žive zajedno i moraju sve nacionalne zajednice iz svojih redova izbaciti one koji su isključivi, netolerantni, ekstremni, koji stalno provociraju i prave incidente, pa čak i oružane provokacije u smislu terorističkih akcija.
       Ali kako to da se postigne s obzirom na to da je poslednjih nedelja ozbiljnih incidenata bilo više nego ranije?
       - Ne bih rekao da ih ima više nego ranije. Naravno, i to je mnogo ali znatno manje od onoga što smo imali u ovo vreme prošle godine. Zaboravili smo kakvo je stanje bilo. A kako ćemo to postići? Strpljenjem, dijalogom, radom na terenu, ali radom svih ministarstava na terenu. Nije to Čovićev problem, moj privatni problem. Moramo svi maksimalno da se angažujemo i da odradimo, svako u svom resoru, dobar deo posla, da uspostavimo državu na tom prostoru. Što se tiče diskriminacije, ona je u ovoj zemlji dolaskom novih demokratskih vlasti sasvim sigurno gurnuta u stranu i najbolji primer za to je jug Srbije.
       Znači li to da ne može da dođe do prolećnog ustanka na jugu Srbije, ofanzive?
       - Po mojim procenama, toga neće biti. Međutim, dok god na Kosovu imamo stanje kakvo imamo, sve je moguće i moramo da budemo spremni na sve varijante. Generator nije na jugu Srbije, a ni na prostoru Makedonije. Generator nasilja se nalazi na Kosovu, a mislim da će vaspitni faktori i mere umirivanja nasilja biti vezane za saradnju sa Haškim tribunalom na prostoru Kosova i Metohije.
       U Velikom Trnovcu odmah navode kako mesto, uključujući školu, i dalje nema vodu, kanalizaciju, telefone......
       - To će vam reći i u mnogim srpskim pa i romskim selima. Ne možete da ispravite za godinu dana ono što je zapušteno 50 godina. Mi smo uložili značajna sredstva. Mogu da vam pokažem i šta smo sve uradili. I nastavljamo da radimo. Ko misli da može više i bolje, neka sa priče pređe na konkretne stvari i dođe da nam pomogne. Možemo čak da ga pustimo i da vodi sve to.
       Mislite li i na Albance?
       - Mislim na sve. Ja ljude ne gledam kroz njihovu versku i nacionalnu pripadnost.
       Znači, neće biti problem kad predsednik opštine Bujanovac bude Albanac?
       - Što se mene tiče, ako bude, a zna se kako neko može da bude predsednik opštine, on je građanin kao i svaki drugi i biće dotle dok ne bude ostrašćen. A neću da prejudiciram da li će da bude Albanac ili Srbin. Može da bude i Rom. Očekujem da sve radimo zajednički, s tim što morate imati na umu da niko veštački ne može da bude većina.
       Očekujete da se ministarstva aktivnije uključe, praktično kritikujete kolege iz DOS-a. S druge strane smatra se da ste vi situaciju iskoristili za omasovljenje vaše stranke, da je mnogo predstavnika bivšeg režima prešlo u Demokratsku alternativu?
       - Koliko su radili, koliko su pojedini aktivno učestvovali, dobro je što imaju i takvu poziciju. Ja tamo uopšte nisam vodio stranačku politiku, a da li ću je voditi - vodiću je isto kao i drugi koji vode kampanju po Srbiji pa im se ne pripisije da su zloupotrebili ove ili one funkcije, preraspodelili svoje ljude. To je jedna bajata priča, više zasnovana na zlobi i ljubomori.
       A što se tiče SPS-a i JUL-a, samo neka daju spisak pa da odmerimo kod koga ih ima više. Izvor problema je u Beogradu, kao i kod Kosova što imamo strančarenja u smislu kada napravite uspeh, onda je on kolektivan, ali zato svi rade na tome da napravite neuspeh jer misle da će neuspeh biti individualan. Ne, i uspeh i neuspeh će biti kolektivni, ako mi hoćemo da se pošteno odnosimo jedni prema drugima.
       A druga dimenzija je da ne mogu ja da odgovaram za ljude koji su dole u lokalu i koji traže izgovor za eventualno slab rejting pojedinca pošto se bliže izbori. Ali ja ću biti tu da im pomognem da popravimo rejting, jer smatram da srpska lista treba da bude jedinstvena.
       Stalno se vraćate na srpsko-srpske odnose umesto na pitanje zašto se tamo Albanci ponovo radikalizuju.
       - Vi mislite da su se radikalizovali?
       Ako se podmeću mine pod vojna vozila, obeležavaju godišnjice pogibija albanskih komandanata, ako opet ima oružanih grupa u šumama u okolini...
       - Pa imate naoružane ljude i u Beogradu. Šta mislite, da li oružja ima više u Beogradu ili u Bujanovcu?
       Nisu organizovani kao Oslobodilačka vojska istočnog Kosova.
       - To vi mislite. Oslobodilačkih vojski istočnog Kosova više nema. To mogu da vam garantujem. Da li će ih biti? S obzirom na situaciju na Kosovu, sve je moguće, ali su to pitanja za službe koje se bave pitanjima bezbednosti i moraju to da procenjuju. Svi moraju da urade svoj deo posla. Moja skromna uloga je bila da rat pretvorim u mir i ja sam to uradio. I ne mislim da više sam snosim odgovornost za ono dole, pogotovo što smatram da je politički bilo dosta nekorektnih poteza i priča.
       Da li je vama neko iz bezbednosti nekada rekao ko je ubio komandanta Lešija?
       - Nije rekao, osim što znamo da se dogodio nesrećan slučaj.
       A što lokalni Albanci i dalje tvrde da je učinjeno namerno kada je on pokušao da spase dvoje dece i što će 24. maja da organizuju marš hiljade ljudi do mesta njegove pogibije?
       - Taj ceo događaj je proveren i radi se o nesrećnom slučaju. To dvoje dece sam ja pronašao i vratio roditeljima. Narod će se verovatno okupiti, ali moram da kažem da je Rizvan Ćazimi zvani Leši bio vrlo konstruktivan u pretvaranju rata u mir. Meni je žao što je čovek poginuo.
       Kako komentarišete iznenadnu posetu Preševu bivšeg premijera Albanije Iljira Mete najavljenu za petak?
       - Nepotrebno. I to mi izgleda kao da se neko igra državom.
       A ne mislite da postoji neko balansiranje u smislu Bujanovac i Preševo kao protivteza događajima u severnoj Mitrovici?
       - Ne, barem ne sa naše strane. Srbi na Kosovu i Metohiji ništa drugo ne traže nego ista prava kakva su dobili Albanci u Makedoniji ili još bolji primer, na jugu Srbije. Mi ne pravimo tu paralele niti pravimo neke kombinacije, pošto ćete opet čuti razne priče gde ćemo deliti, gde ćemo menjati. Kad je politika na Kosovu i Metohiji u pitanju, mi ama baš ništa ne krijemo, imamo potpuno otvoren i jasan pristup.
       Čini mi se da je akciji povratka Srba na Kosovo, koja vam je prioritet, naškodila priča o entitetima, pošto ona izaziva dodatni otpor tome inače nesklonih Albanaca?
       - Ne znam da li neko ima pravo da prihvati ili ne prihvati povratak kao elementarno ljudsko pravo da svaki čovek živi na svom imanju. Kada smo spominjali entitete, nikada nismo pričali o podeli Kosova. Srbi više ne mogu da žive u getima. Mi smo prezentirali program povratka, gde se jasno vidi na karti da li je to podela ili nije. Priča oko entiteta zapravo nije naš izum nego je izum međunarodne zajednice. Znate i sami gde je primenjen.
       U Bosni i Hercegovini, ali niko nije rekao da će takav koncept biti primenjen na Kosovu.
       - Ali niko nije rekao ni da neće. Svi zajedno treba da tragamo za održivim rešenjem problema Kosova i Metohije koji traje preko sto godina.
       Ali neće li se Albanci još žešće opirati i fizički ugrožavati Srbe, ako je jačanje enklava stepenica ka budućem entitetu?
       - Pa tu je međunarodna zajednica koja treba da sprovede ono što je njihov zadatak i ovlašćenja iz Rezolucije 1244. Mislim, pojedinci će se uvek opirati. Toga imate na svim stranama.
       Mislite da još imate dobar ugled kod gospodina Mihaela Štajnera, UNMIK-a i međunarodne zajednice?
       - Ne bira mene Štajner niti UNMIK. Moj rejting je profesionalan. Nekome se sviđa, nekome se ne sviđa, bože moj. To je nešto normalno. Nema tu ljubavi, samo profesionalnog pristupa. I nema tu navijanja, niti simpatija, barem kod mene.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu