Na dan pogibije jednog od komandanata OVPMB biće marš od Velikog Trnovca do mesta gde je pogođen. Sutradan, otkrivanje spomen-ploče sa zastavom, uz prisustvo najmanje 20 000 ljudi

      Na platou preko puta škole u Velikom Trnovcu, zaklonjenom od pogleda prolaznika velikim crnim plastičnim kesama, meštani završavaju spomenik Razvanu Ćazimiju - Lešiju. Kada kese zalelujaju, može se videti ne naročito velika polukružna bela skulptura koja asocira na albansko keče.
       “Radi se već mesec i po dana, biće to zaista nešto vrlo kvalitetno”, kaže Lešijev bivši bliski saradnik ipak ne dozvoljavajući da ekipa NIN-a to osmotri i fotografiše. “Na dan njegove pogibije biće marš od Velikog Trnovca do mesta gde je pogođen. Sutradan, otkrivanje spomen-ploče sa zastavom, uz prisustvo najmanje 20 000 ljudi”, objašnjava.
       Ćazimi, komandant Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca ubijen je 24. maja prošle godine od strane srpskih oružanih snaga u vreme ulaska u Kopnenu zonu bezbednosti. “To je živa rana za sve Albance”, objasniće drugi Lešijev sunarodnik u Preševu.
       Dr Bajram Hasani, predsednik Partije za demokratsko delovanje u Velikom Trnovcu kaže: “To je jak bol jer je on bio ne samo komandant nego i potpisnik mirovnog procesa. Pao je posle tog potpisa i to je jako žalosno.
      
       Uoči ofanzive?
      
       Ljubazni predsednik Mesne zajednice Veliki Trnovac, Galip Bećiri, član je 13-članog organizacionog odbora za ovu manifestaciju, zajedno sa bivšim pripadnicima OVPMB, porodice, stranaka, hodžama. “Doći će i neki sa Kosova, zašto da ne dođu. To nije demonstracija, samo podsećanje. Neće biti uniformi i oružja. Mi ćemo to uredno prijaviti. Leši je čuo da su dvoje dece u bunkeru. Otišao je da ih nađe i ubijen je na prevaru. Ime onoga ko je to učinio se krije”, objašnjava legendu ovaj nekadašnji profesor filozofije i marksizma.
       Do Trnovca svakodnevno saobraća autobus iz Prizrena i Prištine. Na ulicama su još jendeci sa otpadnim vodama, a iza donacijama gotovo u pink sveže okrečne škole nalaze se poljski nužnici. Pored naherenih vrata koja se klate, tamo gde joj nije mesto doleće lopta, a u školi nema tekuće vode.
       Očito se, dakle, za 24. i 25. maj priprema najveći skup bivših pripadnika OVPMB što može biti opasna kulminacija učestalih incidenata koji ostaju nezapaženi u prestonici.
       Na nekoliko sličnih pomena bilo je pravih gardi i paljbe iz automatskog oružja, počasnih plotuna! “Počasne akademije” organizovaće se 13. maja u selu Biljača, 14. maja u selu Oraovica... Albanski izvor koji je insistirao na anonimnosti, tvrdi da je u Bujanovcu bilo delimične mobilizacije, da oružane grupe deluju, ali da to niko neće da potvrdi. Povod za njihovo aktiviranje je navodno situacija u severnoj Mitrovici i odlaganje zakona o amnestiji.
       “UNMIK i Kfor su dali jedan deo Kosova Srbiji. Mi bi se ovde složili oko zamene, ali ne verujem da bi se složio i narod na Kosovu. Ali ne pita te niko ništa”, kaže biši pripadnik OVPMB sada zaposlen u jednoj međunarodnoj organizaciji. On, međutim, tvrdi da “od oružanih grupa nema ništa, Albanci znaju koga treba da slušaju”.
       U vreme predaje ovog teksta, u sredu, bio je planiran sastanak sa predstavnicima NATO-a i OEBS kako bi se tenzije smirile.
       Uznemirenost je očito velika, kao proizvod odmeravanja snaga i sukoba interesa Srba i Albanaca, već i unutar ove dve zajednice. Poslednji incidenti uz glasine o pojavi naoružanih grupa, dešavanja na severu Kosova, popis stanovništva, pitanje amnestije za 36 bivših pripadnika OVPMB, predstojeće redefinisanje izbornih jedinica, lokalni izbori, eventualno učešće bivših boraca na njima i već pominjani pomeni čine koloplet problema u kome su mogući razni scenariji. Da bi sve bilo još komplikovanije, kako je NIN saznao u utorak, na dolazak u Srbiju i posetu Preševu se odlučio bivši premijer Albanije Iljir Meta, na iznenađenje naših zvaničnika. Zatim je stigla i vest da je Kfor u Gnjilanu uhapsio Šefketa Musliju, komandanta bivše OVPMB inače bliskog Ramušu Haradinaju, jednom od kosovskih lidera. Musliju je inače u Velikom Trnovcu planiran kao glavni govornik na otkrivanju spomenika komandantu Lešiju 25. maja.
       Prema objašnjenju Miodraga Markovića, pomoćnika saveznog ministra unutrašnjih poslova, člana Koordinacionog tela za jug Srbije, u poslednja dva meseca ovde je bilo čak 12 terorističkih napada - bacanja bombi na multietničku policiju, srpski lokal, postavljanja eksploziva, nagaznih mina, od kojih ona poslednja pod vojno vozilo, kada su dva vojnika povređena. U razgovoru za NIN on podseća na pozive Oslobodilačke vojske istočnog Kosova za oružanu borbu, sukobe formacija ANA i ONA u Makedoniji. “Postoje neka saznanja da se vrši obuka s one strane administrativne linije, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da ima oružanih grupa. Ti parastosi su poseban problem, kada se podižu albanske zastave, veličaju herojske pogibije. Pokušavamo da aktiviramo politiku, međunarodne organizacije, kontaktiramo predstavnike albanske zajednice da se to prevlada, da ne eskalira.”
       Incidenti bombama, eksplozivom i minama, naravno, sredstvo su pritiska i međusobnog optuživanja.
       Albanski političari naglašavaju da incidenti ne idu u prilog njihovoj zajednici koja traži povlačenje VJ i žandarmerije odnosno potpunu demilitarizaciju. “Mi uvek osudimo svaki takav incident i tražimo da se kazne krivci, jer ne želimo da se sve odmah kvalifikuje kao terorizam i poistovećuje sa Albancima. Ne verujem da postoje oružane grupe, pa NATO zna šta bivši komandanti OVPMB jedu za doručak a šta za ručak”, smatra Kamberi napominjući da na mesto događaja često prvo izlaze novinari, a istražne sudije tek sutradan kada su mnogi tragovi uništeni, i da je malo neobično što se incidentima pridaje veliki publicitet prvih dan-dva, a zatim sve splasne, ne bude nikakvih detalja.
       Dok gospodin Marković skreće pažnju da su incidente u čisto albanskim sredinama mogli organizovati samo Albanci, potpredsednik Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca iz Preševa, Naser Aziri, u priču čak uvodi razlike između Vojske i žandarmerije nagoveštavajući da se i oni mogu smatrati odgovornim.
       Gospodin Naziri se smatra ne samo radikalnijim od Rize Halimija, predsednika Partije za demokratsko delovanje, već bliskim Hašimu Tačiju i OVPMB. Za bivše najviše pripadnike OVPMB kaže da povremeno dolaze sa Kosova i da je u interesu svih da budu normalni građani. Ne isključuje mogućnost da se pojave kao kandidati za odbornike u Preševu. Upitan o postojanju oružanih grupa, ne isključuje ni to. “U svakom slučaju politički faktori ne stoje iza toga. A nijedan bivši pripadnik OVPMB nije uhapšen zbog incidenata eksplozivom. To su uglavnom maloletnici koji imaju neke svoje međusobne obračune.
      
       Preuzimanje opštine
      
       Međutim, ključna tačka na kojoj se trenutno prelama sudbina juga Srbije, jeste opština Bujanovac. Ne samo što se u njoj nalazi Veliki Trnovac, po mnogo čemu veoma važan ekonomski i politički centar Albanaca na jugu, nego što Albanci očekuju da prvi put u istoriji već idućeg meseca predsednik opštine Bujanovac postane njihov sunarodnik. Prema sporazumu koji su potpisali sredinom marta premijer SRJ Dragiša Pešić, premijer Srbije Zoran Đinđić, Nebojša Čović, Riza Halimi i šef misije OEBS-a ambasador Stefano Sanino, posle upravo završenog popisa napraviće se nove izborne jedinice unutar opština i organizovati prevremeni lokalni izbori. Vlada ih je prvobitno zakazala za sredinu juna, a iako još nema zvaničnih rezultata popisa, svaki lokalni albanski političar, bilo u Preševu, Trnovcu ili Bujanovcu odmah će objasniti da je Albanaca 62 odsto i da u budućoj opštinskoj skupštini Bujanovca treba da imaju 22 mesta, 16 Srbi i tri mesta Romi. Kao zdravo za gotovo uzimaju izvestan nacrt stručnjaka iz Velike Britanije i Kanade koji su za OEBS radili analizu postojećih i predlog budućih izbornih jedinica. Već se licitira imenima. U kombinaciji za budućeg predsednika opštine su Galip Bećiri iz Trnovca, Hajredin Ademi Dino, bivši zamenik komandanta Lešija, predsednik Odbora za ljudska prava Šaip Kamberi...
       Kako je na jugu, kao i na Kosovu, uobičajen model totalne dominacije jedne zajednice nad drugom, nije teško zamisliti šta to znači za lokalne Srbe. Prethodnih godina, po jednog odbornika za opštinsku skupštinu davali su i srpsko selo Klinovac sa 121 biračem i Veliki Trnovac sa 2190 birača. Odnos 1:19! Albanci su sada prvi put u istoriji bili u izbornoj komisiji Bujanovca. Iako su činili 60 odsto stanovnika, imali su samo 27 odsto odborničkih mandata. Kažu da ih nema u pravosuđu, administraciji, čak su i neke fabrike jednonacionalne.
      
       Albanski revanšizam?
      
       U razgovoru za NIN Kamberi pokušava da razuveri da će doći do potresa prilikom uspostave novih opštinskih struktura. “Strah Srba da će biti izbačeni sa posla je neopravdan. To će biti moguće samo ako postoji neki zakonski osnov. Albanci nisu bili integrisani u sistem deset godina, što ih je oštetilo u kadrovskom smislu. Proći će izvesno vreme dok ne polože pripravničke ispite, pravosudne i sve ostalo što je potrebno kako bi bili uključeni u ustanove u kojima ih sada nema.
       Lider Albanaca u Velikom Trnovcu Bećiri objašnjava: “Nećemo izbaciti Srbe kroz prozor. Zaposlene ćemo menjati postepeno, ali Srbi moraju da prihvate realnost da su Albanci većina, inače neće biti dobro. Postoji zakon koji svima daje pravo za glasanje, i oni koji nisu trenutno tu mogu da dođu kada su izbori u njihovom biračkom mestu.” Gospodin Bećiri kaže da se neće kandidovati za predsednika opštine. “Kako kada mi prebacuju da ništa nije urađeno, ni vodovod, ni kanalizacija, samo tri telefonske kabine u pošti.
      
       Nedavno su mali Albanci, u vreme održavanja krosa u Bujanovcu, blokirali Kosovsku ulicu koja ovo mesto spaja sa Trnovcem i uz dizanje dva prsta vikali: “Ovo je Kosovo.”
       I dok su Albanci već na talasu blage euforije, sadašnji predsednik opštine Stojanča Arsić govori o nerealnim rokovima, odlaganju izbora. “Neće moći ni Srbi ni Albanci da imaju većinu, moraće neka koalicija, inače će biti propast”, veruje on. Objašnjava da kada se pogleda broj naselja, srpskih ima 36, albanskih 18, a mešovitih pet. Po zakonu u brdsko-planinskim područjima ne mora biti isti broj birača na jednog odbornika. Ne mogu se spajati udaljena sela, po 7-8 njih da bi dali jednog odbornika, i u svetu je uobičajeno da svaka lokalna zajednica daje svog odbornika. U razgovoru za NIN, Arsić očekuje rasplet do kraja maja i kaže da ima opasnih najava Oslobodilačke vojske istočnog Kosova. “Žuri se međunarodnoj zajednici, našoj vladi i pojedinim političarima da zbrzaju kakve-takve izbore i zatvore stvar, iako problem nije rešen. Kako se mogu držati slobodni i demokratski izbori kod ovakvih incidenata?”, pita se Arsić.
      
       Uloga OVPMB
      
       U Preševu, mestu najveće koncentracije Albanaca. predsednik Izvršnog odbora Naser Aziri, inače potpredsednik Partije za demokratsko ujedinjenje Albanaca, zainteresovan je da se, “kako kaže Čović, prebrojimo, da vidimo koliko nas ima, jer je ova opština bila finansirana kao da ima 39 000 stanovnika a zapravo ih je gotovo 48 000.
       Već deset godina na visokim funkcijama u ovoj opštini, gospodin Naziri ima diplomatski nastup. U razgovoru za NIN on ističe da su Srbi, iako ih je u opštini ispod deset odsto, imali 16 odsto odborničkih mesta, jedno vreme i potpredsednika opštine jer se “sprovodila pozitivna diskriminacija. A bivši režim je nas blokirao na razne načine, diskriminisao institucionalno. Od dolaska na vlast DOS-a, daleko je bolje, a očekujem novim zakonom o lokalnoj samoupravi veći stepen samostalnosti ali i odgovornosti lokalne vlasti.”
       Kada se međutim dođe do amnestije, tu je kategoričan: “Nema mesta nikakvim političkim igrama. Predstavnici Vlade Srbije tvrdili su da nema potrebe za usvajanje zakona o amnestiji, jer je odluku o tome donela vlada. Onda se pojavio taj nacrt u Saveznoj skupštini s kojim nismo bili upoznati, da bi zatim bio povučen iz procedure. Ne želimo da dižemo tenzije, ali to je motiv više da zahtevamo pravnu formu. Lično sam i ranije insistirao na tome, jer inače nema garancija da se promenom vlade ne promeni odnos prema amnestiji.”
       Da li zbog mogućnosti da se na listi ove stranke pojave i pripadnici OVPMB, tek Aziri nije decidirano protiv izbora u Preševu. Albanski političari na jugu naime smatraju da su prevremeni izbori potrebni samo u Medveđi i Bujanovcu zbog diskriminacije, disproporcije u odnosnu na etničku strukturu i opštinske uprave iz Miloševićevog vremena, ali ne i Preševu. Uložena je žalba zbog odluke Vlade Srbije o uvođenju privremenog organa u opštinu od 17. maja kako bi se pripremili izbori. “Postoji alergija na privremene organe, to je kompromitovana institucija iz Miloševićevog vremena i samo bi proizvela novu krizu, a nekoliko izbora ionako predstoje već od jeseni. Ali, nama je prioritet integracija Albanaca u Bujanovcu i Medveđi, i nećemo rizikovati da do toga ne dođe”, kaže Aziri.
       Lokalni albanski analitičari uglavnom smatraju da najžešći borci OVPMB “neće učestvovati na izborima, jer to i nije njihov cilj. A ako bude izbora u Preševu, podržaće Azerija”.
       Kada je reč o bujanovačkoj opštini, Bećiri kratko kaže: “Bivši pripadnici OVPMB treba da budu kandidati, da budu uvaženi.” Šaip Kamberi kaže da bivši pripadnici nisu pokazali interesovanje za osnivanje sopstvene stranke. “Mislim da je sada za to premalo vremena. Možda će se jedino pojaviti kao nezavisni kandidati.”
       Bivši pripadnici OVPMB nisu raspoloženi za duži razgovor i navođenje punih imena u NIN-u. B.S. kaže: “Nismo zadovoljni trenutnim stanjem zbog toga što smo ostali opet na ulici. Ni lokalni ni republički političari nisu ispunili mnogo toga što su obećali. Nećemo da učestvujemo u ovim lokalnim izborima, jer već odmah posle potpisane demilitarizacije i Riza Haljimi i Nebojša Čović po svaku cenu žele da nas izbace iz daljeg političkog života. Zasad ne vidimo da je trenutak da se uključimo u politički život.”
       “Rat je završen, mi pripadnici OVPMB sve što smo imali da postignemo oružjem to smo i učinili, a sad sve mora da se postigne političkim putem. Međutim, političari Albanci su krivi jer se nisu borili da se bivši pripadnici OVPMB bolje uključe u politički život”, kaže F.A.
       “Ako me prihvati izborna jedinica, ja ću biti kandidat na izborima. Trebalo bi i drugi iz OVPMB, i neki od komandanata. Ali ja ću prvi gore, u šumu, ako neko pokuša da ignoriše da je Albanaca u Bujanovcu 60 odsto”, upozorava Lešijev saborac s početka priče.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ