Većina građana izjašnjava se za vanredne izbore, ali se te ideje grozi većina njihovih zastupnika u parlamentu. Ostaje neizvesno ko ima jače motive

      Četvrtasta kutija od šperploče ili kartona, u koje se ponekad u Srbiji ubacuju glasački listići, sve više liči na kutije iz nesvrstane Indije iz koje, na odgovarajuće zvuke duvačkog instrumenta, izlaze zmije koje mogu da budu atrakcija za turiste ili sigurna karta za onaj svet. Dvadesetak amaterskih fakira i relativno profesionalnih političara u Srbiji se već mesecima okupljaju i svađaju oko famozne kutije, kao oko kristalne kugle, nudeći kao ključne argumente u raspravi dve rečenice - demokratsko društvo se ne može uspostaviti bez demokratskih izbora, koje Srbija još nije doživela. Izbori bi bili čisto gubljenje vremena i novca jer bi i nakon njih Đinđić i Koštunica morali da naprave koaliciju, kakvu su već doživeli.
       Član radne grupe Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) za izradu izbornog zakona Miloš Todorović kaže da je ta organizacija prosledila 250 predloga zakona o izboru poslanika, odbornika i predsednika republike vlasnicima glasačkih kartica u Skupštini Srbije, ali da do početka maja nije obaveštena da li će se njihov zakon u dogledno vreme naći u skupštinskoj proceduri.
       Opozicione stranke: Srpski pokret obnove, Narodna demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, već odavno održavaju proteste po Srbiji tražeći vanredne izbore, što u sređenim državama opozicija obično i traži kada dođe do političke krize ili inflacija skoči na pet odsto godišnje a društveni proizvod poraste za svega 1,2 odsto.
       U Srbiji je konflikt nešto drugačije prirode - nastao je u okviru vladajuće koalicije i između dve stranke koje su, po programima, ubedljivo najbliže i bratski se pozivaju na Milana Grola i Ljubu Davidovića. U nečemu što se uoči istorijskih izbora 2000. godine delilo građanima kao predizborni program demokratske opozicije Srbije, obećavano je donošenje novog ustava najkasnije za godinu dana, niza sistemskih zakona (među kojima je i izborni) i raspisivanje prvih, demokratskih izbora. Iako sva istraživanja ozbiljnih i drugih javnomnjenjskih ustanova ukazuju da stranke bivšeg režima nemaju nikakve šanse za povratak na vlast, sama reč izbori se doživljava kao teška kletva i redovno se pretvara u epicentar zemljotresa, koji ruši stabilnost zemlje, tekovine reformi i budućnost naše dece.
      
       Drug Staljin
      
       Prema rečima potpredsednice Demokratske stranke Gordane Čomić, vanredni izbori se mogu raspisati kada vlada izgubi podršku u parlamentu, kada vlada proceni da bi raspisivanjem izbora mogla da poveća podršku ili ako je društvo ušlo u krizu koja se može prevazići samo izborima. “Nijedan od ova tri uobičajena uzroka za vanredne izbore nije registrovan. Imamo samo želju jedne stranke - koja nije ni vlast ni opozicija - za tim izborima, ali ta stranka ne kaže šta je alternativa sadašnjoj vlasti. Mi smo u septembru 2000. godine jasno rekli da je naša alternativa DOS i Vojislav Koštunica i dobili smo izbore, a sada bi DSS morao da jasno saopšti šta je njihova alternativa. Oni imaju pravo da traže izbore i na taj način grade političku marketinšku priču, ali za nas nikako ne može biti dovoljno uverljiv razlog za vanredne izbore”, kaže Gordana Čomić, koja dodaje da izbori ne bi doveli do značajnijih promena u parlamentu.
       Takav argument su već iznosili ugledni nezavisni analitičari, procenjujući da bi opet DSS i ostatak DOS-a morali da formiraju vladajuću koaliciju, ali, izgleda, zaboravljaju da takva koalicija postoji danas samo na lokalnom nivou. Nešto ciničniji zagovornici izbora podsećaju da su se izbori koji ništa ne menjaju događali samo kod druga Staljina i u nekim prijateljskim nesvrstanim zemljama, u kojima glasači bivaju zamoljeni da ostave svoje ime i adresu na poleđini glasačkih listića, dočim demokratski izbori uvek donesu neke, makar minimalne promene.
       Njihovi protivnici, međutim, odgovaraju da se izbori ne raspisuju samo zato što je neka stranka uzela u koalicionim pregovorima manje vlasti nego što joj pripada i da takva stranka, opet u demokratskim zemljama, biva kažnjena, jer birači ne veruju da će brinuti o interesima države ili građana ako ne brine o sopstvenim, stranačkim interesima.
       “Iskustvo iz demokratskih zemalja nam govori da bežanje od izbora nije donosilo ništa dobro onima koji beže od izbora. Mi smo jednostavno imali 2000. godine nulte izbore na koje je izašla jedna velika koalicija sa ciljem da konačno promeni poredak i čvrstim obećanjem da u dogledno vreme raspišemo fer i demokratske izbore na koje bi stranke izlazile samostalno ili u nekim prirodnim koalicijama. Umesto ispunjenja tog obećanja imamo besmislene priče kako izbori koče reforme i donose nestabilnost, što sve više podseća na Miloševićevu retoriku koji je veoma često govorio da izbori ugrožavaju državu. U vreme najvećih kriza i posleratnog oporavka, Italija je za 25 godina promenila 76 vlada, da bi posle toga ušla među sedam najrazvijenijih zemalja”, ocenjuje potpredsednik Demokratske stranke Srbije Zoran Šami.
       Prema aprilskom istraživanju javnog mnjenja Centra za politikološka istraživanja javnog mnjenja Instituta društvenih nauka, čak 55 odsto građana Srbije izjasnilo se za prevremene republičke izbore, 21 odsto se tome protivi, dok je 24 odsto neodlučno. Upravnica Centra Ljiljana Baćević kaže da se za izbore izjašnjavaju ne samo pristalice opozicije, vanparlamentarnih stranaka (SPO) i DSS, već i značajan broj pristalica ostalog dela DOS-a. “Za to se izjašnjavaju pristalice manjih stranaka koje veruju da bi njihove stranke posle narednih izbora bile jezičak na vagi i tako imale veći deo vlasti nego sada, ali i značajan broj pristalica DS-a jer žele da se politička scena rastereti od tih dilema koliko ko vredi unutar vladajuće koalicije i da se u reforme ide sa jasnih pozicija.”
      
       Pripreme na putu
      
       Iako su na poslednjoj sednici DOS-a, 17 lidera zajednički odlučilo da se republički, pokrajinski i lokalni izbori imaju održati 2004. godine, izgleda da u takvu odluku veruju samo lideri čije se stranke ne pojavljuju ni u jednom do sada obavljenom istraživanju u zemlji Srbiji. Lider ostatka DOS-a, premijer Srbije Zoran Đinđić odbacuje ideju o izborima, ali istovremeno intenzivno radi na pripremama za iste (“Srbija na dobrom putu”) na koje bi trebalo da izađe čim se primete prvi znaci ekonomskog oporavka ali i dok vladajuća koalicija nije doživela nove sukobe.
       “Suština izborne poruke nije pitanje ko će biti predsednik nečega, nego u uspostavljanju stabilnog i uređenog društva, koje će međunarodna zajednica prihvatiti kao ozbiljnog partnera. Zato i taj proces stalnog dogovaranja sa manjim strankama u DOS-u doživljavamo kao deo stvaranja novog političkog poretka u kome je većina od šest poslanika u skupštini sasvim dovoljna za stabilnu većinu. Kako vreme bude prolazilo, biće sve normalnije vladati sa tankom nego sa dvotrećinskom većinom”, dodaje Čomićeva.
      
       Koštunica i Labus
      
       Rezultati istraživanja pokazaju zanimljivu tendenciju rasta rejtinga ostatka DOS-a (sa 26 u februaru na 32 odsto u aprilu) iako je njihov lider, premijer Zoran Đinđić zabeležio pad (sa 13 na 10 odsto). Na drugoj strani, DSS beleži blagi porast (sa 21 na 22 odsto), a njihov lider Vojislav Koštunica i dalje ima neprikosnovenu poziciju (rejting se povećao sa 29 na 32 odsto). Na predsedničkim izborima, koji su izgleda jedini izvesni ove godine, Koštunica bi mogao da pobedi u prvom krugu, pod uslovom da uopšte ima takvu nameru. Kandidat Đinđićevog dela DOS-a, Miroljub Labus bi, ukoliko se jugoslovenski predsednik ne kandiduje, mogao da računa na sigurnu izbornu pobedu.
       Ukoliko Koštunica ne bude kandidat, reformski deo DOS-a bi iznenada mogao da pristane na vanredne izbore, jer bi sa Labusom kao nosiocem liste i ubedljivim kandidatom za predsednika države, mogao da računa na pobedu nad DSS-om. Do toga verovatno neće doći, jer Đinđićev blok ne može da bude siguran u Koštuničinu apstinenciju, ali ni u Labusovu asistenciju. Nije jasno ni kako će se ponašati ekspert za kapitalne investicije iz Čačka.
       Nevladina organizacija G 17, koja nema nijednog poslanika ali ima nekoliko ministara koji simbolizuju ekonomske reforme, mogla bi sama da osvoji 10 odsto glasova, dok bi Labusova kandidatura u ime te organizacije mogla znatno da ojača njihove izborne šanse. Đinđiću bi bilo nezgodno ako bi na izbore izašao bez Labusovih eksperata, Čovića ili Svilanovića, ali bi mu još nezgodnije bilo ako bi na izbore izašao sa Perišićem, Čankom ili Batićem. Ideja da se zajedničkim snagama odbijaju zahtevi za izbore takođe je problematična jer će zbog tanke većine u parlamentu biti prinuđen da svakodnevno ispunjava zahteve nezadovoljnih saveznika, koji su veoma svesni da je njihova snaga u parlamentu obrnuto proporcionalna značaju u društvu. U parlamentu su, dakle, prilično moćni. Takva vrsta moći, međutim, direktno slabi premijerovu poziciju. “To neće naneti štetu Đinđiću jer se on već doživljava kao veoma pragmatičan i ne preterano principijelan čovek, zbog čega mu dogovori i ustupci sa raznim malim strankama neće oslabiti rejting, ali bi moglo da oslabi poziciju unutar vlasti, jer će morati da ustupa deo po deo ovlašćenja manjim strankama.Na drugoj strani, Koštuničina slaba tačka je što ne sme da ide na rušenje vlade sa socijalistima i radikalima, a ne može ni previše da čeka, između vlasti i opozicije”, kaže Ljiljana Baćević.
       Pozicija DSS-a svakim danom će postajati sve neugodnija jer će ih partneri DOS-a uporno gurati u zagrljaj crveno-crnoj opoziciji, dok će ih Šešelj i čuvari Slobine vatre pozivati da već jednom sruše Đinđićev kabinet, pokušavajući da vrate nekadašnje simpatizere.
       Druga slaba tačka je ključni politički cilj stranke predsednika SRJ, očuvanje zajedničke države, koji reformisti dovode u pitanje svaki put kada DSS pomene mogućnost izbora. Tako su savezni izbori, koji su donedavno izgledali kao jedini izvesni izbori, iznenada dovedeni u pitanje, jer reformisti iz Crne Gore misle da treba delegirati poslanike u Saveznu skupštinu. Odluku će na kraju doneti evropski izaslanici, koji bi na kraju mogli da odluče kada će biti i ostalih izbora.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ