Ovih dana naša štampa je objavljivala vest o poseti našeg ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića Litvaniji. Glavni grad te zemlje sve vreme novine su pisale Viljnus.
       Odavno sam primetio da kod nas ima mnogo kolebanja oko toga kako zvati zemlje i gradove pribaltičkih republika.
       Jezikoslovci s pravom propisuju da se poštuje tradicija u pisanju i izgovaranju inostranih geografskih imena.
       A to znači da glavni grad Litvanije treba zvati kako smo ga zvali više od sto godina Vilna, poput Nemaca i Finaca. Najgore ga je sada prekrštati u Viljnus, kako ga zovu Rusi. Pogotovo kada imamo na umu da su Sovjeti anektirali 1940. godine Litvaniju i ostale dve pribaltičke republike kao krajnju posledicu pakta Ribentrop-Molotov iz 1939. godine. Litvanci svoj grad zovu Vilnius, a tako ga pišu i Englezi. Etimologija grada Vilne vezana je za reku Viliju, od litvanske reči vilnis, talas, što se vezuje za indoevropski koren, preko kojeg je opet naziv grada Vilne vezan i za našu reč val, talas.
       Ovim povodom zanimljivo je upoznati se kako Litvaniju zovu oni sami i njeni susedi. Oni sebe zovu Lietuva, kao i Letonci. Estonci je zovu Leedu, Nemci Litauen, a Rusi i Poljaci Litva (Litnja). Poreklo imena je nejasno, a neki ga vezuju za latinsku reč litus, obala.
       Letoniju njeni građani zovu Latvija, kao i Litvanci, Rusi i Englezi. Estonci je zovu Lati, a Nemci Letland. Poreklo reči je nejasno. Glavni grad je Riga - na staroletonskom znači krivina (ringa).
       Estoniju, svoju zemlju, zovu Eesti, Litvanci je nazivaju slično - Estija, Nemci Estland, Letonci je zovu Igaunija, a Finci Viro. Rusi i Englezi je zovu kao i mi - Estonija. Glavni grad dolazi od staroestonskog Tan- danski i lin - tvrđava, jer ju je osnovao danski kralj Valdemar Drugi 1219. godine.
       Da čorba bude još gušća, recimo da Rusiju među pribaltičkim narodima samo Litvanci zovu kao i mi. Letonci je zovu Krievija, a Estonci Venemaa.
       Litvanski i letonski su indoevropski jezici, baltoslovenske porodice, a estonski pripada ugrofinskoj grupi jezika i ima 14 padeža.
       Jednom sam upitao nekog litvanskog reditelja moje generacije kakve su razlike između naroda Pribaltika, pošto ih mi mešamo. Odgovorio mi je anegdotom: Bili smo, kaže, nedavno u Estoniji. Jedan Estonac mi reče: “Kako mi je drago što u goste dolazite vi, južnjaci, nama na sever.”
      
       JOVAN ĆIRILOV