NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Magični geto<br>Zoran Ćirić
Predanje o predavaču

      Kao što je poznato već i kurirsko-golubarskoj službi Turkmenistana, jedan od vodećih PREDAVAČA današnjice jeste naš premijerni vladalac Điki. Retki su univerziteti (kampuse izbegava, iz akademske obzirnosti) koji do sada nisu ugostili u svojim amfiteatrima, banket-salama i nedodirljivim salonima, čoveka koji toroče na granici brbljivosti dok razmišlja o kurentnim, večno aktuelnim problemima ljudske komforne egzistencije; čoveka koji melje mudre, savetodavno-terapeutske reči sa istom onom lakoćom s kojom predtranzicijske štamparije štampaju inflatorni novac kojim se mogu kupiti glasovi birača ali ne i toaletni papir.
       E sad, naš tradicionalno podozrivi i antiinformatički narod još uvek nije ni približno upoznat sa sadržajem Đikijevih internacionalnih predavanja, koje on izgovara "iz glave", bez pisanog teksta pred sobom već samo s potpisanim čekom u džepu somotskog sakoa (somot je, inače, tradicija u intelektualnim getima visokocivilizovanih sredina i krajeva). Što je, bez obzira na sve okolnosti i naše "unutrašnje okruženje", čista šteta, i to većih, narodno-nacionalnih razmera - kako to već biva kada se radi o kulturološkim konsekvencama.
       Ali, ne šegajte brigu, moja radoznala braćo i sestre! Naravno da je Magični u toku, i naravno da ću vam opisati najbitnije detalje operacije "predavanja štafete umnosti od lože do lože".
       Evo, pre par nedelja je na univerzitetu "Hilton" Điki održao jako poučno i zapitano predavanje o "slučaju Avganistan". Definišući Avganistan kao "opijum za mase", srpski intelektualni trudbenik se, ipak, ne zaustavlja na tome već ide dalje, postavljajući krucijalno pitanje: "Na koju stranu ide dim iz nargila", a da pri tom, s filozofskom zadrškom, ne imenuje "strane" koje učestvuju u uvlačenju, udisanju i snifanju - dokazujući se kao majstor eruditske improvizacije i dosledni korektor sopstvene korektnosti, dovoljno neutralne da se može permanentno reformisati; takođe, ovakvim oralnim manevrom Điki ubedljivo pokazuje svu besmislenost i anahronost pojmova poput "levica", "desnica", "istok", "zapad", "laki opijati", "teške droge", "skupštinska većina", "manjinska vlada".
      
       Nešto pre nego što će Avganistan ući u rokovnike predsednika država i kantona, na univerzitetu "Hajat" Điki je proročanski uporedio Novi Svetski Poredak sa "redaljkom u kojoj nije predviđena ni promena poza, a kamoli partnera", aludirajući na postadrenalinsko doba koje karakteriše "nova metafizika demagogije"; naime, prema tumačenju našeg vladajućeg mislioca, ključno pitanje više ne glasi šta se krije IZA DEMAGOGIJE već šta će biti POSLE DEMAGOGIJE, kojoj je sve dosadnije u sitničarski uređenom i superkultivisanom Zapadu te se ona (demagogija) neumitno seli prema nedijalektičkim, profitno neparcelisanim prostorima gde premijer nije ličnost od znanja i imetka nego zametak tuđeg, individualno kolektivisanog imetka. A to je pojava koja mora da zabrine svakog ko veruje da je istorijski prevaziđeno pitanje "Koje je boje koža Kolina Pauela", naročito imajući u vidu da je Sadam Husein "esencijalni NIGER za sva medijska pokolenja". Taj mogući procep u progresivnom puzanju čovečanstva ka očovečenoj budućnosti Điki je naročito obradio u svom predavanju, održanom na rotarijanski Božić u svečanoj sali univerziteta "Šeraton", koje je ostalo zabeleženo u analima kisindžerstva pod radnim naslovom "Čovek u meni globalizacije, menopauza u globalizaciji čoveka". U njemu se iznosi zapanjujuće objektivističko otkriće da "krv nije voda ali jeste strateška sirovina", otkriće za koje mnogi veruju da će revolucionisati tržišnu praksu: umesto principa "tante za kukuriku" rađa se nova poslovna zakonitost - "kuku za lele".
       No, bez obzira na internacionalni karakter sopstvenih predavanja (kako koncepcijski, tako i kontracepcijski), Điki ne zapostavlja domaće podneblje (i podzemlje). Tako je početkom proleća na univerzitetu "Ric Karlton" razmatrao jednu vrlo probitačnu temu: uticaj predstojeće Olimpijade u Grčkoj na razvoj homoseksualnih sloboda i pederske tolerancije u Toplici i Pčinjskom okrugu, vešto povezujući dve pomenute manifestacije ljudske telesnosti sa neophodnošću inostranog kreditiranja izgradnje autoputa do makedonske granice i njegovo spajanje sa Ibarskom magistralom u predgrađu Soluna (gde je pozitivnim propisima dozvoljen kružni tok saobraćaja).
       Isto tako rečito i smelo, izmičući raljama nacionalizma i ksenofobije, u predavanju na univerzitetu "Valdorf Astorija" uspeo je da dokaže da Toni Bler i Toni Montano nisu ista osoba, prikazujući slajdove na kojima se vidi kako prvi Toni igra tenis sa Brajanom Ferijem, kao i delove intervjua u kojima Al Paćino govori da ga je lik Tonija Montana držao godinu dana, ali da je to za njega davna prošlost i da je on sada "Đavolji advokat Roberta de Nira" - što jasno ukazuje na činjenicu da je drugi Toni zapravo filmski lik, a ne nekakav "srpski rokabili-patriota" koga je Svevišnji poslao s ciljem da Edija Kokrana i Badija Holija prevede u pravoslavlje! Nakon svega izrečenog, mislim da postaje krajnje suvišno i neumesno pitanje nekih dušebrižnika, dokle će Điki sam sebi da izigrava kabinet, u stilu spavaće sobe sa fiksnim ogledalom i mobilnim toaletom. Naprosto, čovek takve energije se nikada ne prazni, jer zna da je oplođivanje kapitala ispred oplođivanja ljudi. Zapamtite šta vam pesma i Magični kažu: Nije bagrem beli jedino što će da zašušti, iako to drvo uopšte nije zgodno za vešanje.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu