Danas, dakle, malim ekranima dominiraju lekari i kuvari, smenjujući, tako, vrače, pisce horoskopa i svakojake vidovnjake koji su bezočno učestvovali u manipulacijama prethodnog režima, nudeći iznurenom narodu čarobne štapiće

      Ovo je vreme lekara i kuvara, ako izuzmemo političare, koji su i jedno i drugo. Televizija koja drži do gledalaca, a i do sebe same - uvreženo je mišljenje - mora da ima stalne rubrike iz medicine i gastronomije. To je, takoreći, stvar prestiža. Tu su, razume se, i uvek aktuelne i rado gledane igrane serije iz oblasti zdravstva. Ako je suditi prema malim ekranima naših TV prijemnika, mi smo nacija bolešljivih hedonista. Lekare prate kuvari, jedno s drugim ide, zato što svi volimo da jedemo, a istovremeno drhtimo nad stanjem naših sitih unutrašnjih organa.
       Lekari i njihovi životi u modi su na našoj televiziji još od serije o doktoru Kilderu. Sećate li se doktora Kildera - bio je lep, pametan i svemoćan - vlada ljudskim životima, tako što ih spasava. A, s druge strane, sazdani od krvi i mesa kao sav ostali svet, ljubi i ljube ga, između života i smrti defiluje našminkano medicinsko osoblje, a život uvek pobedi smrt, kao što i ljubav uvek pobeđuje, ako hoćemo srećan završetak.
       Na njegovom tragu je, recimo, dr Jovan Marić, profesor medicinske etike na Medicinskom fakultetu u Beogradu, najomiljenije TV lice iz oblasti medicinskih nauka; šarmantan, s prosedim zaliscima, pun znanja, komunikativan, bez tajni, svuda prisutan, od Ruške Jakić do naučnog programa, najčešće kod Ruške Jakić, gde je o TV zanatu najviše i naučio.
       Ovaj narodni lekar istraživao nam je i mentalitet, i kroz dve knjige, ali i usmeno, objasnio je kakav smo, mi Srbi, zapravo narod. Od obične medicine, krenuo je ka antropologiji, ka Cvijiću, što bi moglo biti od koristi onima koji putem TV ekrana hoće da spoznaju sebe.
       Ima i onih koji na TV ekranima, u skladu sa sopstvenom medicinskom etikom, reklamiraju čudotvorne čajeve i pilule za mršavljenje: jedeš, piješ i izgubiš deset kila za nedelju dana!
       Zahvaljujući specijalizaciji u Kini, popularna su i dostignuća kineske medicine.
       Emisije iz serije o zdravlju i kako ga sačuvati sigurno su potrebne, ali u poplavi informacija koje obično u prvom planu imaju promociju ličnosti koja govori i onoga čime se bavi, gubi se značaj onoga što se kaže.
       Vrednosni sistem poremećen je u svim domenima, pa i u domenu zdravlja - ista važnost pridaje se i ozbiljnim i banalnim bolestima, a gotovo da su u istoj ravni znanje koje se stiče za pet meseci i ono za koje su potrebne mnoge godine. Neki doktori projektuju sebe, svoje životne stavove, pa i svoje životne probleme, i plasiraju ih publici s TV ekrana kao gotove, pouzdane naučne istine. Znanje i edukacija pred lakovernom publikom prestaju da budu važni. Zapravo, govore oni koji vole da govore.
       Medicinska edukacija naroda je nužna, jer zaista živimo nehigijenski, jedemo nehigijenski, a ni psihički ne stojimo najbolje, što je i razumljivo, s obzirom na to kada smo i gde rođeni. Zato je moda belih mantila večna. Ljudi veruju onima za koje pretpostavljaju da im mogu pomoći. S druge strane, bilo je suviše velikih afera u zdravstvu, od pljačke zdravstvenih fondova preko manipulacije sa uvozom lekova do proste korupcije, tako da televizija svojim prilozima iz medicine posreduje u poverenju između zdravstva i publike.
       Danas, dakle, malim ekranima dominiraju lekari i kuvari, smenjujući, tako, vrače, pisce horoskopa i svakojake vidovnjake koji su bezočno učestvovali u manipulacijama prethodnog režima, nudeći iznurenom narodu čarobne štapiće, što sve i nije čudno kad se zna da je Mira Marković lično putovala čak u Indiju, da joj tamošnji zvezdočatci pročitaju porodičnu sudbinu. Nalaze orijentalnih astrologa držala je u strogoj tajnosti. U narodu je, međutim, ostalo verovanje u čarobni štapić i u čajeve za mršavljenje.
       Paradoks s kuvarima je u sledećem: svaki prosečan Srbin zna da skuva pasulj s najskromnijim sredstvima, i tu mu obuka nije potrebna, dok za specijalitete svetske kuhinje, o kojoj bi mogao ponešto da nauči, nema para. Prosečnom TV gledaocu teško će biti da nabavi materijal za prepeličja jaja u marinatu od ribizli. S platom ili penzijom, obično ne može da prati rafinovanije ukuse!
      
       MILIVOJE GLIŠIĆ