Fado za dušu
       Portugalska pevačica fado muzike Misia održaće 16. maja koncert u 20.30 sati u Centru "Sava" u Beogradu. Misia je rođena u Portu, ali se za vreme studija preselila u Barselonu, gde je kasnije počela da se bavi muzikom i vratila se kulturnim korenima i fado muzici. Fado označava dušu portugalskog naroda, ali prema nekim tumačenjima potiče od pesama Mavra, koji su živeli u blizini Lisabona pre nego što su taj grad zauzeli hrišćani. Prema drugim izvorima, fado su u Portugaliju preneli robovi iz Brazila, ali ima i mišljenja da ta muzika potiče sa srednjovekovnih dvorova. Misia je počela da se bavi fado muzikom 1990. godine. Objavila je albume "Misia" (1991), "Fado" (1993), "Tanto menos tanto mais" (1995), "Garas dos sentidos" (1998), "Paihiones diagonais" (1999) i najnoviji, "Ritual", kojim se vraća korenima fado muzike (portugalska gitara, fado gitara i akustični bas). Sajt te pevačice je njnjnj.misia-online.com.
      
       Tomas Kristijan na Kolarcu
       Beogradska filharmonija i Hor Radio-televizije Srbije, sa austrijskim violinistom Tomasom Kristijanom kao solistom, održaće koncert 17. maja u 20 sati u Kolarčevoj zadužbini, pod vođstvom dirigenta Bojana Suđića. Na programu su kompozicije Mokranjca, Sibelijusa i Forea, a kao solisti bi trebalo da nastupe i sopran Arnita Eglite iz Litvanije i bariton Kacuši Kobajašai iz Japana. Kristijan je rođen u Lincu, a violinu je učio od sedme godine. Debitovao je u Karnegi holu u 19. godini, posle čega je nastupao širom sveta sa poznatim dirigentima. Aktivan je kao kamerni muzičar, a osnivač je Bečkog gudačkog kvarteta. Maestro Suđić, nekadašnji šef-dirigent Beogradske filharmonije (1999), objavio je sa tim orkestrom kompakt disk sa delima Rahmanjinova, a od prošle godine stalni je rezidencijalni dirigent u Kraljevskoj operi u Stokholmu.
      
       Nabuko u Novom Sadu
       Opera "Nabuko" Đuzepea Verdija biće izvedena 17. maja u 19 sati na sceni "Jovan Đorđević" Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, uz učešće gostiju Melanije Isar iz Rumunije i Nikole Mitića iz Beograda.
      
       Zagrepčani u Ateljeu 212
       Predstava "Zlatni dečki" zagrebačkog Teatra u gostima, u režiji poznatog hrvatskog glumca Relje Bašića, biće izvedena 19. maja u 20 sati u beogradskom Ateljeu 212. Glavne uloge u toj komediji Nila Sajmona igraju Pero Kvrgić i Vanja Drah, a nastupa i mlada glumica Darija Knez. Scenograf je Petar Mihanović, a kostimograf Diana Kosec-Bourek. Komedija "Zlatni dečki" izvođena je na mnogobrojnim pozornicama, a prema tom delu snimljena su i dva filma.
      
       Sara za Kiša
       Vesna Janković, pisac i dramaturg, odabrala je trinaest pripovedaka Mirka Kovača i ponudila ih čitaocima u izdanju "Prosvete" davši im, s pravom, epitet "najlepše". Tu su, hronološkim redom kako su objavljene, priče S druge strane očiju, Sećanje na šarenu pticu, Ugovor sa Sarom, Ruže za Nives Koen, Trideset treća godina
       života, Tripo Đapić, teškaš, Slike iz porodičnog albuma Meštrevića, Pukotina, Ispitivanje, Voda se popela do grla, Na odru, Dan i noć, Otac i njegove reči.
       Predgovor za ovu knjigu Vesna Janković je naslovila Sara za Kiša, parafrazom Kovačeve priče Ugovor sa Sarom koju je ovaj posvetio Danilu Kišu.
      
       Elitni duh umetnosti
       Knjiga Borinski dom Dušice Milanović namerno asocira na Puškinski dom Andrea Bitova, a autor kaže da je posvećena prijateljstvu i svim važnim i nevažnim stvarima koje čine život.
       Ratko Božović, pak, na koricama sugeriše čitaocu da će biti posebno ozaren iskrenim i lirskim štimungom ove proze, njenom zavodljivom neposrednošću i kristalno jasnim iskazom i dodaje da je Dušica Milanović: "dosledno ostala privržena elitnom duhu umetnosti i lepotnom iskonu. Ona se i dalje superiorno družila s mnogim besmrtnicima, a naročito sa Marselom Prustom i Borom Stankovićem. U njenom delu našlo se mesta i za naše najumnije i najpoetičnije pamćenje od starina. Sve je to doprinelo da se uspešno sagradi ova originalna i nadahnuta književna tvorevina".
      
       Islamski faktor
       Iako je mr Miomir Petrović (30), teatrolog, svoje književno stvaralaštvo započeo sa pet drama (Vagabund u gradskom vrtu, Argivski incident, Demijurg, Apendiks, Čopor) poslednjih godina se posvetio romanu. Posle Sakaćenja romana, Pankrationa i Samoumučitelja, antiratne trilogije, pred nama je Persijsko ogledalo (Geopoetika, 2001), roman-arabeska, koji se "prvenstveno bavi tim islamskim faktorom kako na Balkanu, tako i uopšte na vratima Istoka, na prolazu između Istoka i Zapada na kojem i mi, na našu sreću ili nesreću, stojimo", kaže mr Petrović.
       - Ovaj roman pokazuje da je u Srbiji vrlo teško razgovarati o poreklu, veri i nacionalnosti, zastupati tvrde stavove etničke pripadnosti. Mi smo jedan melanž spoj različitosti i u tome treba nalaziti vrednost. Glavni junak u roman ulazi kao Srbin jermenskog porekla, a izlazi iz romana kao Turčin.
      
       Ćelić na CD-u
       U Galeriji "Cepter" u Beogradu od četvrtka 16. maja traje izložba crteža Stojana Ćelića. Povodom desetogodišnjice smrti ovog velikana jugoslovenske likovne scene i profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, objavljen je i CD-rom s njegovim grafikama i crtežima.